. Koga briga. Sila je ta Amerika. Izdržaće. Ionako najviše zagadjuju. Fitoplanktoni bujaju i uništavaju ostali živi svet. Ogromna vodena prostranstva su u

. Ali i sama nauka govori da je otvorena voda mesto u koje treba gledati. Fitoplanktoni trebaju svetlost a, istorijski, letnji led je bio debeo i prekriven

u delovima okeana gde ih ima malo. Neke vrste planktona, na primer fitoplanktoni , ponašaju se slično kao i drveće, tj. uzimaju ugljen-dioksid i potom

fitoplanktona duga kao 1.000 fudbalskih igrališta zapanjila. Fitoplanktoni su mikroskopske alge, koje čine osnovu lanca ishrane u okeanima, i

NASA snimio je zelenilo duž obale Namibije, ali tu boju nisu uzrokovali fitoplanktoni , već vodonik-sulfid, gas koji je smrtonosan čak i u malim količinama.

tema ne bi bilo ni blizu njegovog autentičnog literarnog stila. fitoplanktoni ?

? Fitoplanktoni su mikroskopski organizami koji žive u slanim i slatkim vodenim

organizami koji žive u slanim i slatkim vodenim sredinama. Neki fitoplanktoni su bakterije, neki su protisti, a većina su jednoćeliske biljke.

više nego što je gornja dozvoljena granica za ovu kategoriju voda. Ovi fitoplanktoni se pojavljuju u formi cijanofita, tj. prirodnih otrova, izrazito

resursom, višestruki izlazi (el.energija, desalinizovana voda, fitoplanktoni hrana za ribu), a mane: troškovi koji su za sada veliki, tehnički

apsorbuju zelene alge i to naravno dalje utiče na klimatske promene. Fitoplanktoni cvetaju i zatim, putem fotosinteze, apsorbuju ugljen-dioksid. Na

" dokazuje da je mleko do te vrednosti ispravno ". fitoplanktoni su hlorofil za hvatanje sunčevih zraka, i oni koriste fotosintezu kako

hemijsku energiju. Oni troše ugljen dioksid i otpuštaju kiseonik. Svi fitoplanktoni fotosintezom dobijaju energiju, a neki dodatnu energiju dobijaju

i kalcijijum u različitim količinama i oblicima, zavisno o vrste. Neki fitoplanktoni uzimaju azot a neki mogu da žive u područjima gde nitrata ima malo. Oni