da naprave prekretnicu u ovom polju, inovativnih otkrića koja se još uvek dešavaju. Ove nove ćelije eksprimuju fotopigment melanopsin koji su prvi identifikovali Ignacio Provencio i kolege i obajvili u the Journal of Neuroscience 2000.

dužine fotopigment melanopsin absorbuju svetlost maksimalno na različitim talasnim dužinama za razliku od čepića i štapića. Lucas,

, 2005, Melyan i Qiu su zajedno sa kolegama uključujući Robert Lucas, Mark W. Hankins i David Berson, pokazali daje fotopigment melanpsin bio fototransdukcijski pigment u ganglijskim ćelijama. Dennis Dacey sa kolegama uključujući Paul Gamlin

pikovima spektralne senzitivnosti na prirodnu i eksperimentalnu svetlost tako da se poklapaju sa onom za melanopsin fotopigment . Njihovi mozgovi su takođe mogli da povežu vid sa svetlošću ove frekvencije. Jacob Schor komentariše da je ovo ne samo

za kancer istraživanja Kalifornijskog univerziteta i Nacionalnog Instituta Zdravlja fotopigment koji je otkriven u specijalizovanim fotosenzitivnim ganglijskim ćelijama retine i koji je uključen u regulaciju

proteinski oblik G-proteinskog-kuplovanog receptora. fotopigmenata kičmenjaka. Zapravo, on nalikuje opsinima beskičmenjaka na mnogo načina, ukljućujući i njegove aminkiselinske

donju signalnu kaskadu. Slično beskičmenjačkim opsinima, melanopsin se čini bistabilnim (ima dvastabilna stanja) fotopigmentom , sa unutrašnjom aktivnosti fotoizomeraze, i signaliranjem preko G proteina iz Gq familije.

, kao fotoreceptivne dodatkom humanog melanopsina. U ovim uslovima melanopsin se ponaša kao senzorni fotopigment , vršeći fiziološku detekciju svetlosti. Fotoodogovor melanopsina je selektivno senzitivan na svetlost kratkih

i zdravlju. Fotosenzitivne retinalne ganglijske celije (pRGC) su otkrivene 2002 godine. One eksprimiraju fotopigment melanopsin osetljiv na plavu svetlost u svojim celijskim telima i produzenim dendritima. Suprahijazmaticka jedra (

oka pošto pigmenti osetljivi na svetlost u ovim ćelijama menjaju oblik reagujući na fotone. Jedan oblik fotopigmenta , derivat vitamina A, izuzetno reaguje i "curi" u obližnje tkivo zvano retinalni pigmentski sloj, koji je od suštinske

jedinjenje koja je razvila Acucela, koje je trenutno na kliničkom ispitivanju, vrši inhibiciju enzima koji prenosi fotopigment u fotoreceptorima iz jednog oblika u drugi. Ovaj proces se dešava samo u oku, omogućavajuci da se lek deli sistematski