. U ovoj svesci almanaha dalje dolazi opis dubrovačkih svatovskih običaja sa odgovarajućim pesmama, sve iz pera Petra Franasovića . Na kraju je svetosavska beseda Dubrovčanina Petra Martinovića, učitelja u Srbiji i člana tajnog Banovog udruženja u

čemu je svakako prvo mesto zauzimao Mihovil Pavlinović. Pored pomenutih saradnika javili su se još Luko Zore, Petar Franasović , Ivo-Ivan Stojanović, Petar Budmani, Valtazar Bogišić, Đorđe Ban, Ivan Kukuljević Sakcinski, Stojan Novaković,

itd. Među saradnicima su se nalazili Matija Ban, V. V. Vukasović, Mato Vodopić, Laza Lazarević, Toma Oraovac, Petar Franasović , dum Ivan Stojanović i toliki drugi, i svetovna i duhovna lica. Štampan je u srpskim štamparijama, prvo kod Pasarića a

Stražičić, za njima će stići Petar Kolendić, braća Job, Henrih Barić i dr., a od sveštenika tu su Ivo Stojanović, Pero Franasović , Stijepo Škurla, Ivan Rajić, Pero Dežulović, Pero Ficović, Andro Murat, Lovro Kukuljica, Antun Kazali, Đuro Pulić,

, sekretar za francuski jezik Aleksa Pačić, sekretar za stranu korespondenciju Karl Betan, pomorski kapetan Franjo Franasović , knežev lični lekar dr Jovan Mašin, kurir Rista Prendić kao i članovi kneževe garde.

od 1893. FRANASOVIĆ Dragutin, general. Rođen 5. decembra 1842. u Carigradu, umro 18. aprila 1914. u Beču. Tri razreda gimnazije završio u

mogu se dosta dobro rekonstruisati prvi meseci koje je parobrod Deligrad proveo pod srpskom zastavom. Franasović , koji je kao stručno lice bio zadužen za poslove oko kupovine i preuzimanja broda, angažovao je u Galacu (Rumunija)

prestavši (?) lično Ministarstvu finansija, pokazao je, kako je on prošle godine u mesecu julu u Galacu prihvatio od g. Franasovića na parobrodu srpskom, bez ikakve pogodbe, no samo sa 60 forinti srebra mesečnom platom, da bi isključivo do Beograda

, da bi isključivo do Beograda došao, a kada se u Beograd dođe da će mi se plata urediti. Pored toga kazao sam da ako sin g. Franasovića ne bude se za kapetana lađe primiti hteo, da ću ja biti prvi kapetan. / No budući da je prošle godine voda mala bila, te se do

je u vreme kraljice Natalije Obrenović, 26. septembra 1882. godine. Zastupnik dvorskog maršala, major Dragutin Franasović , sastavlja spisak zvanica, koje se pozivaju u Smederevo na berbu grožđa u kraljevom vinogradu. Pozvana gospoda su

herojima. Dogodilo se da je istog dana sahranjen oficir Katanić, čuven po svojoj hrabrosti u ratu, i majka generala Franasovića . Svi uglednici su se našli na ovoj drugoj sahrani, želeći da se udvore dvorskom miljeniku Franasoviću. Nušićev

i majka generala Franasovića. Svi uglednici su se našli na ovoj drugoj sahrani, želeći da se udvore dvorskom miljeniku Franasoviću . Nušićev komentar je glasio:

radi specijalnih viših vojnih studija, odnosno stručnog usavršavanja. To su, pre svih, bili: Lešjanin, Magdalenić i Franasović . Navodno bila su to i prva njegova poznanstva sa ljudima iz Srbije. Već posle prvih susreta i upoznavanja sa njima

. Poslije mira sa Bugarskom u novi kabinet Milutina Garašanina kao ministar vanjskih poslova ušao je general Dragutin Franasović , koji je bio katolik (jedan mu je stric bio i kanonik.) i po roditeljima podrijetlom iz Dalmacije. Franasović je na

Dragutin Franasović, koji je bio katolik (jedan mu je stric bio i kanonik.) i po roditeljima podrijetlom iz Dalmacije. Franasović je na kraljevo inzistiranje 1886. potaknuo još jedan krug pregovora sa Strossmayerom i Rimom oko postizanja