biskupu da se potrudi oko srpskih privilegija u Hrvatskoj. [ 361 ] I u 1696, Srbi će načiniti krupni iskorak i karlovački generalat i Banija dobiće svoga pravoslavnog episkopa, dabrobosanskog mitropolita Atanasija Ljubojevića koji će, s vremenom

, u svojoj rezidenciji ), ostati do 1738. generalatu , poput Topaljske komunitadi u Boki. Lepavinsko-severinska eparhija ukinuta je 1750, a Topaljska komunitad

, Srbi u Boki i Dračevici stavljaju se pod upravu katoličkih biskupa u Dalmaciji, a unijatskih biskupa u Varaždinskom generalatu . I tamo i ovamo, biće najprije protjerani i razmješteni srpski episkopi. Brigu o vjerskome životu srpskog

Gospodarom onijeh kanapah zakonnim, i neoprotivljennem, zapovjedamo s najboljim načinom, i s vlastiju našego Generalata . Kmetam onijem ko ( j ) i bi sad deržali rečenne zemlje i ostale stabile da kako vide ovo naše pismo imaju uput rinuncijati

ratovima tj. pojam Podravine obuhvata danas samo ona područja koja su ostala u sastavu Vojne krajine ( Varaždinski generalat ), čija je istočna granica bila identična srednjovjekovnoj granici između Križevačke i Virovitičke županije .

u odnosu na susjedna područja. Sredinom 18. veka Koprivnica prestaje biti dio Slavonske vojne krajine ( Varaždinskog generalata ), a na preostaloj vojnokrajiškoj teritoriji se osniva Đurđevačka pukovnija. Tako se sve do raspuštanja Đurđevačke

manastirima, bio je za Solarićeve zemljake sveta zemlja, poput Jerusalima, starci i starice iz varaždinskog generalata , sa štapom u rukama, hodočastili su na Frušku Goru. Tako Pavle Solarić, od djetinjstva, roni kroz mitsko nasljeđe ,

Tise i Moriša, od Titelskog distrikta do Halmađa i Deša u Erdelju. Savsko-dunavska granica pripadala je slavonskom generalatu u Osijeku, a Potisko-pomoriška generalatu u Segedinu. Oba generalata bila su podeljena na glavne i ostale kapetanije

i Deša u Erdelju. Savsko-dunavska granica pripadala je slavonskom generalatu u Osijeku, a Potisko-pomoriška generalatu u Segedinu. Oba generalata bila su podeljena na glavne i ostale kapetanije. Sedišta glavnih kapetanija Slavonskog

granica pripadala je slavonskom generalatu u Osijeku, a Potisko-pomoriška generalatu u Segedinu. Oba generalata bila su podeljena na glavne i ostale kapetanije. Sedišta glavnih kapetanija Slavonskog generalata nalazila su se

u Segedinu. Oba generalata bila su podeljena na glavne i ostale kapetanije. Sedišta glavnih kapetanija Slavonskog generalata nalazila su se najpre u Iloku, a kasnije u Petrovaradinu, Brčkom i Brodu, a Segedinskog generalata u Segedinu i Aradu. U

Slavonskog generalata nalazila su se najpre u Iloku, a kasnije u Petrovaradinu, Brčkom i Brodu, a Segedinskog generalata u Segedinu i Aradu. U Slavonski generalat su uključeni Titel, Vilovo, Kovilj i Šajkaš. Sedište kapetana je bilo u

se najpre u Iloku, a kasnije u Petrovaradinu, Brčkom i Brodu, a Segedinskog generalata u Segedinu i Aradu. U Slavonski generalat su uključeni Titel, Vilovo, Kovilj i Šajkaš. Sedište kapetana je bilo u Titelu i Donjem Kovilju. U Potisju, u Vojnu

i turskih i austrijskih podanika, negodovale su protiv njega i turske vlasti iz Bosne i austrijske vlasti Karlovačkog generalata , te je on protjeran iz Like. Otišao je ponovo u Rusiju odakle se više nikada nije vratio. Umro je 26. avgusta 1769. u

manastira Lepavina a 1642 je završena . generalatu . Krajem 1692. i početkom 1693. ovde je boravio patrijarh Arsenije III Čarnojević. Za istoriju manastira vezana je

generalat

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov