Egipat 6.000 godina pre Hrista. Postoje dokazi da su se prve peći koristele baš za pečenje hleba, a osnova svake pice je hlebno testo. Ono što čini osnovu današnje pice čiju osnovu čine: testo, maslinovo ulje, paradajz i sir, vodi nas na kraj 18.

ih se hlebno zrno skine sa 21.750 hektara, a prosečan prinos iznosi oko 6,1 tonu po hektaru. U stručnoj službi su zadovoljni

kondiciji. Tokom čitavog zimskog perioda snega je bilo na površinama, tako da je žito imalo određenu zaštitu. Hlebno zrno je u mnogo boljem stanju nego kako je to bilo prethodnih godina u ovom periodu paori su prilikom prihranjivanja

. Hlebno žito se iz godine u godinu sve manje seje i u pančevačkom ataru. Pre samo desetak godina pšenica je sejana na 20 hiljada

dovoljno žita do nove žetve. Globalna predvidjanja su da će na Zemlji već 2010. godine biti deset milijardi ljudi, a hlebno žito predstavljaće osnovni izvor hrane, dostupan stanovništvu najsiromašnijih zemalja. Vodjenje politike u

. ' ' Ove godine pod pšenicom je bilo planirano da se zaseje 670.000 hetkara oranica. Međutim, ni taj plan nije ispunjen. Hlebno zrno je posejano na oko 500.000 hektara i to su najmanje površine gotovo za poslednje tri decenije koje su na ovim

i pioniri su ovog vikenda bili slobodni. hlebno žito, po ceni od 20 dinara za kilogram, potvrđuje podatak da je i drugog dana tog trgovanja na berzi stiglo više od 1.300

jasno.... hlebno žito još seje na manjim površinama, izjavio je danas Tanjugu upravnik Odeljenja za strna žita pri novosadskom

kao kupac, međutim, po Dnenikovim saznanjima, to danas nije pomerilo računicu izvoznika. Naime, izvoznici su hlebno žito plaćali 15,7 dinara, plus PDV.

sastav dok se nije ustalilo u 12. veku dodavanjem hmelja u sastav piva. Proizvodi se kao svetlo, tamno i crveno. hlebno testo uspelo, važno je da svi sastojci za pripremu budu mlaki odnosno iste temperature. Takođe je važan i postupak

više. Oni imućniji žito nisu predavali, već su ga sačuvali u ambarima. Kome je novac zatrebao pred kraj godine prodao je hlebno zrno za 19 dinara po kilogramu. Novac im treba za zasnivanje nove proizvodnje u prolećnoj setvi (na 2,8 miliona hektara

kada bi nam ponestalo pšenice morali da je uvozimo znatno skuplje. To smo već imali u 1996. godini kada smo prvo izvozili hlebno zrno, pa kasnije za sopstvene potrebe uvozili po dvostruko višim cenama. Ipak, ovakve administrativne mere uvek su

je pao na 10,5 dinara, a išao je preko 11, pšenica je oko 11 dinara... Evro je, međutim, otišao značajno. Kada je u žetvi hlebno žito koštalo deset dinara po kilogramu, evro je bio 80, a sada je bezmalo 100; kukuruz takođe. Uglavnom, cene naših

pet tona pšenice po hektaru. Sve dok to ne budemo imali proizvodnja pšenice neće biti profitabilna delatnost, a hlebno žito će se sejati samo zbog plodosmene.Država i kupci pšenice ove godine su reagovali tek kada je cena počela da raste na

glacé "skuplji je čak i od čokolade. Veoma je značajna namirnica u Kini, Japanu i severnoj Evropi, pa ga zato zovu " hlebno drvo "