više od 130 naučnih radova. Urednik je i priređivač izdanja dela A. S. Homjakova , V. V. Verešćagina, N. I. Uljanova i drugih značajnih ruskih autora XIX

i u novije vreme, osobito preko prepodobnog Serafima Sarovskog, Homjakova i Dostojevskog, Vladimira Loskog i Hrista Janarasa.

na rusko društvo. Otuda, misao Dostojevskog, Kirijevskog ili Homjakova , ima mnogo više prava da se nazove ruskom, nego pak misao Bjelinskog ili

kakvim ga vi opisujete se nalazi kod ranih slavenofila, Homjakova i Kirjevskog, koji su se zalagali i za hrišćanski univerzalizam. I mada

kulture prednost - to je zapravo stara ideja ruskog slovenofila A. S. Homjakova . Ideje ovog tipa se danas bukvalno unose bez oznake da je reč o navodu i

obrazovanju »jednog od ideologa ruskog slovenofilstva, Alekseja Homjakova (v., Dzюba, s. 115) [ 58 ] Perepiska Mihaйla Dragomanova z Melіtonom

pojaviti savremeni bogoslovi koji će nastaviti tradicije Alekseja Homjakova , Nikolaja Berđajeva, Pavla Florenskog.

slovenofilsko stanovište formulisano, pre svega, u delima A. Homjakova (A. HomÅkov) i I. Kirejevskog (I. Kireevskiº). Time se, s jedne strane,

, kako to vidi Loski, nastaje sa delima slovenofila Ivana Kirijevskog i Homjakova : Njihova filosofija predstavlja pokušaj da se opovrgne nemački tip

i ljubavi, može prema mišljenju ruskog religioznog filosofa Alekseja Homjakova , najbolje je izraziti pojmom "sabornost ", kojim se naglašava ne samo

Evharistiji ili Liturgiji na Istoku rečima pravoslavnog bogoslova Homjakova : "Samo onaj razume Crkvu, ko razume njegovu Liturgiju ".

Sv. Pisma, dela Svetih Otaca, ruskih Svetitelja, Optinskih staraca i Homjakova ), kao manjeviše i svakom živo verujućem ruskom hrišćaninu (i u

iz bogoslovskih spisa utemeljivača slovenofilskog pokreta Alekseja Homjakova prvog tipično renesansnog stvaraoca u Rusiji čoveka koji je

, to je ono što mene brine, što trenutno u Beogradu imamo slovenofilstvo Homjakova i publiciste Dostojevskog, ne velikog pisca Dostojevskog, nego onog