. Posle toga oni se vratiše u svoju zemlju, pričajući svuda i svima šta im se dogodi na putu. Mnoga velika i preslavna čudesa satvori na zemlji i na moru ovaj veliki ugodnik Božji: pomažući u nevoljama, spasavajući od potopljenja, iznoseći iz dubine morske na kopno, otržući ljude iz ropstva i prenoseći ih njihovim kućama, izbavljajući od okova i tamnice, zaštićujući od posečenja mačem, oslobađajući od smrti, dajući mnoga isceljenja mnogima, slepima progledanje , hromima hod, gluvima sluh, nemima govor. On obogati mnoge koji se paćahu u uboštvu i pukom siromaštvu, on davaše gladnima hranu, i bejaše svima u svakoj nevolji gotov pomoćnik, usrdni zastupnik, brzi branitelj i zaštitnik. I sada on tako isto pomaže svima koji ga prizivaju i izbavlja od nevolja. Nemoguće je izbrojati čudesa njegova, kao što je nemoguće i opisati ih sva podrobno. Velikog čudotvorca ovog zna i istok i zapad; i svi krajevi zemlje znaju čudotvorstva njegova. Stoga neka

i još reče: Dlaka s glave vaše neće poganuti, i ako što smrtno popijete, neće vam nauditi ( Mt. 10, 28; Lk. 21, 18; Mk. 16, 18 ). I još čuj, o care, Njegovo nelažno obećanje nama koje On sažeto izrazi ovim svojim rečima: Koji veruje u mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti ( Jn. 14, 12 ). Dioklecijan upita: A koja to dela vi nazivate njegovim? Svetitelj odgovori: Slepe prosvećivati, gubave očišćavati , hromima hod davati, gluvima sluh otvarati, nečiste duhove izgoniti, mrtve vaskrsavati. Ova dela, i dela slična ovima, jesu Hristova dela. Car se onda obrati Atanasiju mađioničaru sa pitanjem: Šta ti veliš na ovo? Atanasije odgovori: Čudim se kako se ovaj ruga tvojoj krotosti govoreći laži, i nada se da se izvuče iz moćne ruke tvoje. Jer mi koji svakog dana uživamo u mnogobrojnim dobročinstvima besmrtnih bogova naših, još nikada ne videsmo da mrtvoga vaskrsoše, a ovaj čovek ,

. 25 Ali ona priđe, pokloni mu se ničice i kaže: Gospodine, pomozi mi 26 On odgovori: Ne priliči uzeti kruh djeci i baciti ga psićima. 27 A ona će: Da, Gospodine Ali psići jedu od mrvica što padaju sa stola njihovih gospodara 28 Tada joj Isus reče: O ženo Velika je vjera tvoja Neka ti bude kako želiš. I ozdravi joj kći toga časa. 29 Otišavši odande, dođe Isus do Galilejskog mora, uziđe na goru i sjede ondje. 30 Tada nagrnu k njemu silan svijet s hromima , kljastima, slijepima, nijemima i mnogima drugima. Polože mu ih do nogu, a on ih izliječi. 31 Gledajući kako su nijemi progovorili, kljasti ozdravili, hromi prohodali, slijepi progledali, divilo se mnoštvo i slavilo Boga Izraelova. 32 A Isus dozva svoje učenike pa im reče: Žao mi je naroda jer su već tri dana uza me, a nemaju što jesti. Otpraviti ih gladne neću da ne klonu putem. 33 Kažu mu učenici: Odakle nam u pustinji toliko kruha da nahranimo toliko mnoštvo? 34 A Isus

. Kao što se od ljudskih očiju ne može sakriti grad koji na gori stoji i zvezda koja na nebeskom svodu sija, tako se i prepodobni Toma ne mogade sakriti od ljudi u pustinjskoj gori Malei, na kojoj on svetošću svojom sijaše kao jarka zvezda i ozaravaše zemlju. Kada ljudi doznadoše za njega, on postade videlo pomračenima i utočište onima koji pribegavahu k njemu, jer on dobi od Boga silu čudotvorstva i blagodat isceljenja. On čudesno isceljivaše svaku bolest, slepima davaše vid , hromima vraćaše sposobnost da pravo i lako hode; i na bezvodnom mestu on molitvom izvede izvor vode. Stojeći na molitvi, prepodobni je sijao kao ognjeni stub, što su sa velike daljine viđali ljudi očišćenoga razuma. Prepodobni Toma činjaše mnoga čudesa ne samo za života svoga na zemlji, nego i po prestavljenju svom k Bogu njegove česne mošti tvorahu čudesa: jer ljudi koji sa verom dolažahu, dobijahu vrlo brzo i na nadprirodan način isceljenja od svakovrsnih neduga i neizlečivih

, koji čuvahu grob Njegov: oni sami videše božansko svemoćno vaskrsenje Gospodnje iz groba, pa odoše u grad i obavestiše o tome prvosveštenike. A čudesna dela Gospoda našeg, koja On činjaše za života svog na zemlji, ko će podrobno ispričati? On najpre pretvori vodu u vino, pa nahrani u pustinji sa pet hlebova i dve ribe pet hiljada ljudi, pa rečju isceljivaše bolesnike, pa po moru iđaše kao po suvu, pa se vlasti Njegove bojaše priroda ognja, pa sleporođenome dade vid, pa hromima davaše hod, pa na Njegovu zapovest mrtvi vaskrsavahu, pa četvorodnevnog Lazara On rečju podiže iz groba i u život povrati. Takvim preslavnim i predivnim čudesima On očigledno pokaza da je istiniti i svemoćni Bog, a ne običan čovek. Kada sveti mučenik tako svedočaše o Gospodu Hristu veleglasno, uzruja se sva masa idolopoklonika i zahuča kao more od vetra: žreci čupahu svoje kose, razdirahu haljine na sebi, kidahu vence; a razjareni narod divljački vikaše, i na namesnika se

čudesa koja niko činio nije, da je Njegovo Evanđelje Blaga vestšto se nikada nije čula na ovoj zemlji. Niko od Proroka ništa slično po sili, po bogomudrosti, nije objavio kao ovaj Krotki i Blagi Učitelj. Jevreji savremenici Gospoda Hrista, naročito fariseji i sadukeji, čuvari Zakona, stalno su se vrzmali oko Njega da proniknu u Njegovu tajnu, ko je On? Otkuda Njemu smelost, otkuda Njemu učenje, otkuda Njemu sila da vaskrsava mrtve, da daje vid slepima, sluh gluvima, hod hromima ? Ko je On ?

odar Presvete Bogorodice. Presveto lice njeno sijaše kao sunce, a od prečistog tela njenog izlažaše čudesan divni miomir, kakav se ne može naći na zemlji niti jezikom ljudskim opisati. I svi sa strahom i pobožnošću celivaše to prečisto telo, odajući mu svečano poštovanje; i osvećivahu se od dodira k njemu, i osećahu u srcima svojim preveliku duhovnu radost, od blagodati Presvete Bogorodice. A davahu se i isceljenja bolesnima: slepima se oči otvarahu, gluvima sluh , hromima se noge ispravljahu, duhovi nečisti se izgonjahu, i svaka se bolest odmah lečaše od samog dodira odra Presvete Bogorodice. Usred tih događaja koji praćahu prestavljenje Majke Božije otpoče svečan sprovod svečesnog tela njenog: sveti Petar zajedno sa svetim Pavlom, i sa svetim Jakovom bratom Božijim, i sa ostalim glavnim svetim apostolima, stavši na čelu povorke, uzeše na ramena odar Presvete Bogomajke, a sveti Jovan Bogoslov nosaše pred odrom onu lučezarnu rajsku

njegovoj propovedi i besneći protiv njega, hoćahu da ga svojim rukama ubiju, iznenada se otvori zemlja i proguta ih; a oni što ostadoše, uplašivši se, obratiše se ka Hristu i krstiše se. Potom se apostol Hristov ponovo vrati u svoj udeo - u Judeju, i mnoge od sinova Izrailjevih obrati ka Gospodu Hristu, propovedajući im reč Božiju i potvrđujući propoved svoju znamenjima i čudesima: jer on imenom Hristovim slepima vid davaše, gubave očišćavaše, đavole iz ljudi izgonjaše , hromima hod davaše, gluvima sluh, i samrtnike u život povraćaše. Nazivajući Mojsija svetim i pobuđujući na držanje zakona danog mu od Boga na tablicama, sveti Matija u isto vreme učaše veri u Hrista, koga Mojsije znamenjima i praslikama unapred objavi, koga proroci predskazaše, koga Bog Otac posla ovaploćena od Prečiste i Svebesprekorne Djeve na spasenje sveta. Pri tome im sveti Matija tumačaše da su se sva proroštva o Hristu već zbila na došavšem Mesiji. U to vreme

tijelom. U kratkom zemaljskom vijeku brinuo si za svaku dušu i njene muke. I po smrti, koja ne savlada mošti, Tvoja pomoć teče prebogato. Blagodarni Bogu na ovakvom daru naše su molitve pune veličanja, Aliluja . hromima si dao da hodaju, Raduj se, zanemjelima si odrješio jezik, Raduj se, obnevidjelima osnažio si vid, Raduj se, gluvima si otvorio uši, Raduj se što besomučne liječiš, Raduj se, jer maloumne umudruješ, Raduj se, svima bolesnima daješ ozdravljenje, Raduj se, svima tugu pretvaraš u radost Raduj se, vjerne utvrđuješ u vjeri, Raduj se, malodušne učinio si da se otrjezne Raduj se, svi se Tobom hvalimo i radujemo. Raduj se Vasilije sveti, pohvalo roda našega .

: na krilu danajske devojke on se od pohote pretvorio u prljavu kišu; on se u pticu prevratio, da bi svoju prljavu strast zadovoljio na tuđoj ženi Lidiji; on se i na svoj muški pol raspalio, i oskvrnio carskog slugu. Eto, u takve stvari vi verujete, takvi su vaši bogovi, takvi su ukrasi vaših hramova. A rugate se Krstu i stradanju Gospodnjem. No zašto prećutkujete vaskrsenje Njegovo? Zašto previđate čudesa Njegova, kao što su: davanje vida slepima, sluha gluvima, hoda hromima , očišćenje gubavcima, idenje po moru, izgonjenje demona, vaskrsavanje mrtvih, i druga mnogobrojna čudesa, koja pokazuju Njegovu božansku slavu i silu? I kada biste napustili zavist kojom ste ispunjeni, odmah biste poznali da je Isus Hristos - istiniti Bog, koji je radi spasenja ljudi uzeo na sebe nemoćnu prirodu našu. - Ovo, i mnoge druge stvari izgovori prepodobni, i tako posrami ove ljubitelje prepirki filosofe, da mu nijednu reč ne mogahu odgovoriti. U prepodobnom

živopieca Ananiju da živopiše lik Njegov, da bar gledanjem lika Njegova olakšava sebi bolove; tako velika beše ljubav njegova prema Gospodu Hristu, izazvana onim što on beše čuo o Njemu. Pismo kneza Avgara Gospodu Isusu glasilo je ovako: "Avgar knez Edeski Isusu, blagome Spasitelju koji se u telu javio u Jerusalimskim pokrajinama, radovati se Do mene je dopro glas o Tebi i o preslavnim čudesima Tvojim, da Ti bez lekova i bilja isceljuješ bolesti: slepima daješ vid , hromima hod, gubave očišćuješ, iz ljudi nečiste duhove izgoniš, raslabljene koji godinama leže na odru isceljuješ rečju, i mrtve vaskrsavaš. Slušajući to o Tebi, ja sam došao do dvojakog zaključka o Tebi: Ti, ili si Bog, koji je sišao s neba, ili si Sin Božji, pošto takva divna čudesa činiš. Stoga Ti i upućujem ovu smirenu molbu moju, da se potrudiš doći k meni i isceliti neizlečivu bolest moju, od koje već mnogo godina patim. Takođe čujem i to, da te Jevreji mrze i hoće

najpotrebnijih, i sem dušekorisnih knjiga. Sve svoje prihode, i poklone što je dobijao, svetitelj je celog života svog upotrebljavao na crkvene potrebe i razdavao nevoljnima. O sirotama, udovicama, prosjacima i ubogima on se brinuo kao otac o deci svojoj. Sve što je dobijao on je odmah skoro sve razdavao. Često je pozivao k sebi slepe, gluve, hrome i uboge, postavljao im trpezu, davao im odeću, i činio im druga dobra dela. On zaista, kao pravedni Jov, beše oko slepima i noga hromima . I u zaveštanju svom, koje napisa na dve i po godine pre svoje smrti, sveti Dimitrije objavljuje da iza sebe ne ostavlja nikakvu imovinu, ni srebra ni zlata, pa ni za pogreb svoj. U ovom zaveštanju svetitelj ponovi svoju želju da bude sahranjen u manastiru svetog Jakova Rostovskog. Sa ovim zaveštanjem on upozna svog prisnog prijatelja Stefana Javorskog, [ 19 ] mitropolita Rjazanskog. Tom prilikom ova dva mitropolita, koji su se voleli kao braća, zarekoše se da onaj od njih

važi kako za velike pravednike, tako i za velike grešnike. Pravednici usnivaju u Gospodu ( zaspao je snom pravednika, veli naš narod ), dok je smrt grešnika ljuta, jer ko se maša noža od noža će i poginuti ( Mt. 26, 52 ) . hromima , potpora starima. Bio je, kako veli njegov savremenik i biograf patrijarh Danilo III, od detinjstva mnogo u svim dobrim delima ukrašen, i svim vrlinama pokazivaše se plemenit, veleuman i mužastven. Bio je pravičan i mudar vladar, nežan i čedoljubiv otac, plemenit i veran suprug. Na svim poljima života živeo je i delao jevanđelski. Jednom rečju, on je u svome životu ispunio u celini Jevanđelje Hristovo .

spahije; usto je i sam kupovao hleb i razdavao. Od njega su siromasi dobijali i odeću i obuću; radi toga on je kupovao bunde, kaftane, platno, stoku, i sve to razdavao sirotinji. Značajno je ovo: dan u koji su k svetitelju dolazili mnogi siromasi i on razdao mnogo novaca i drugih stvari, uveče toga dana on je bivao veseliji i radosniji; a dan u koji je kod njega bilo malo siromaha, on je toga dana bivao tužan. Smelo kažem: on je bio oko slepima, noga hromima ; njegova su vrata uvek bila otvorena svima siromasima, ništima i putnicima: oni su kod njega nalazili hranu, piće i utehu. Ne jedanput, piše kelejnik Čebotarev, svetitelj Tihon je govorio: "Čujem od mnogih primedbu: zbog čega sam ostavio eparhiju i povukao se u keliju? Evo tih razloga: prvo, moje slabo zdravlje kije mi dopuštalo da upravljam eparhijom; drugo, episkopski omofor, koji na ramenima svojim nose episkopi, vrlo je težak: ja ga ne mogu ni podići ni nositi; usto ja

Namesnik joj reče: Vidiš li, devojko, kako se o tebi brinu bogovi naši? Ta koliko sinoć ti beše sva u ranama, a sada eto oni te potpuno isceliše i zdravlje ti podariše. Stoga, budi im blagodarna za takvo dobročinstvo; i pokloni im se i prinesi im žrtvu. - Svetiteljka odgovori: "Šta govoriš, namesniče, kao da su me iscelili tvoji bogovi, koji su sami slepi, nemi i bezosećajni. Oni ne mogu dati ni slepima progledanje, ni nemima Govor, ni gluvima sluh, ni hromima hod; oni ne mogu ni bolesne isceljivati, ni mrtve vaskrsavati. Kako onda mogoše isceliti mene? I zašto im se klanjati? Mene isceli Isus Hristos, Gospod Bog moj, koji isceljuje svaku bolest i daje život mrtvima. Njemu se s blagodarnošću klanjam, i sebe samu na žrtvu Njemu prinosim. No um je tvoj oslepljen, i ti svojim neznabožnim očima ne možeš videti ovog Božanskog Iscelitelja, jer si nedostojan. "Ove reči svete mučenice razjariše namesnika, i on naredi da mučenicu obese na

hromima

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov