ili intrahepatični. Kongenitalni šantovi kod pasa i mačaka mogu biti intrahepatični , i zastupljeni su u 25 - 33 % slučajeva, dok se ekstrahepatični javljaju

su u većini slučajeva pojedinačni, dok se multipni javljaju ređe. Intrahepatični šantovi su tipični za velike pse, dok su ekstrahepatični češći kod

velike pse, dok su ekstrahepatični češći kod malih rasa pasa. Najčešći intrahepatični šant je onaj koji nastaje kao posledica perzistencije fetalne

. Njegova osetljivost i specifičnost su najviše zavisni od operatera. Intrahepatični šant se lakše uočava i može se otkriti sa tačnošću od 95 do 100 %. Prosek

, Izuzetak može biti simvastatin, koji deluje na nefunkcionalni intrahepatični endotel bez uticaja na sistemsku cirkulaciju. Kombinacija

i sprečavanje ponovnog iz želudačnih varikoziteta. Transjugularni intrahepatični portosistemski šant je takođe efikasan u pacijenata sa krvarenjem iz

krvarenja kod svih bolesnika (sa 93 % stopom uspeha), transjugularni intrahepatični portosistemski šant je bio efikasniji od endoskopske primene tkivnog

endoskopska tehnika za kontrolu akutnog krvarenja, a transjugularni intrahepatični portosistemski šant efikasniji u sprečavanju ponavljanih krvarenja

ligature i lekova, potrebno je perkutano plasirati transjugularni intrahepatični portosistemski šant ili hirurški napraviti šant, ova dva šanta su

zahteva česte transfuzije, šant terapije (bilo transjugularni intrahepatični portosistemski šant ili hirurški napravljen šant) treba razmotriti.

toga nešto bolju prognozu. Kod mačaka se javlaju i ekstrahepatični i intrahepatični tumori sa vrlo lošom prognozom usled rane pojave metastaza i