blažene Ozane, pastirice iz crnogorskih brda, koja se iz pravoslavnog sela Komana spustila u Boku da postane svetica zapadnog hrišćanstva. Religiozni ep održao se u Boki veoma dugo; na međi XVIII i XIX veka Marko Ivanović, pesnik iz Dobrote, ispevaće inspirisan Palmotićem svoj pobožni ep u šest odeljaka pod naslovom Spjevanje otkupljenja svijeta. Herojsku epiku u XVIII veku neguju Krsto Mazarović, Ivan Antun Nenadić i Orfelin, koji u Veneciji 1765. objavljuje svoju " istoričesku pesmu "o boju na Kosovu. Jovan Čarnojević ( umro 1759 ), pitomac Jana Tomke Saskog, u Jeni 1740. objavljuje na latinskom sastavljen spev De bello Panonico libri VI, a Jovan Rajić daje istorijski ep Boj zmaja sa orlovi ( Beč 1791 ) povodom sukoba hrišćanskih sila ( Rusije i Austrije ) sa Turskom ( 1787 - 1791 ). Zaharija Orfelin opredeljuje se i za kratku epsko-lirsku formu u svojoj Odi na vospominanije vtorago Hristova prišestvija ( 1760 ), koja nosi makabrističku atmosferu .

Petra Velikog za Srbe i za njihovu prošlost, očigledno je da su ga naveli, da se sam prihvati prevodilačkog posla, pogotovo što je dok je boravio u Dubrovniku, dobro naučio italijanski jezik na kome je Orbinijevo delo bilo napisano . istoričeskih , čerez Gospodina Mavrourbina Arhimandrita Ragužskogi ... Nije to u stvari bio doslovni "pravi prevod, već izvod i skraćena verzija Orbinovog spisa, po izboru i ličnom nahođenju prevodioca." Pojedina poglavlja ove knjige on je ustvari skratio, a pojedina, preskočio. Tako "razlaganje Orbinijevo o Slovenima i Dubrovniku ( 5 - 205 ) strpao je ( ... ) na mnogo uži prostor ( 1 - 184 ). Orbinijev prevod Barskog rodoslova na talijanski ( 206 - 241 ) isto tako nije u celini preuzet (

i nastaviti. Črez to će ovo predprijatije u očima sviju naroda a i samih kabineta, neiskazanu važnost i visoku vrednost zadobiti; jer ćemo onda mi Srbi pred svet izići kao pravi naslednici velikih naših otaca koji ništa novo ne čine no svoju dedovinu ponavljaju. Naša dakle sadašnjost neće biti bez sojuza sa prošlošću, nego će ova činiti jedno zaviseće, sastavno i ustrojeno celo, i zato Srbstvo, njegova narodnost i njegov državni život stoji pod zaštitom svetog prava istoričeskog . Našem teženju ne može se prebaciti, da je ono nešto novo, neosnovano, da je ono revolucija i prevrat, nego svaki mora priznati da je ono politički potrebno, da je u prastarom vremenu osnovano i da koren svoj u pređašnjem državnom i narodnom životu Srba ima, koji koren samo nove grane tera i na novo procvetati počinje .

nešto novo, neosnovano, da je ono revolucija i prevrat, nego svaki mora priznati da je ono politički potrebno, da je u prastarom vremenu osnovano i da koren svoj u pređašnjem državnom i narodnom životu Srba ima, koji koren samo nove grane tera i na novo procvetati počinje . istoričeske prošlosti kod naroda, kao kod Slavena turskih, kod kojih je živo i vjerno opominjanje sviju skoro slavnih muževa i događaja istorije njihove još i danas. I zato se može sigurno računati da će posao ovaj u narodu dragovoljno primljen biti i nisu potrebna desetoljetna dejstvovanja u narodu da bi on samo korist i polzu ovog samostalnog vladanja razumeti mogao .

nema ničeg smešnog u bitkama koje se vode oko Kosova, bez obzira na to što će u temeljnoj istoriji, makar samo ovog veka, to biti tek neka od fusnota, ako se izuzmu budući udžbenici istorije Srba i Albanaca, a posebno udžbenik strane koja pobedi . istoričeskom grču, počeo priču o tome kako su se Srbi oslobađali od Turaka, na šta je Vlasi, advokatski hladno, rekao, citiram po sećanju :

će - nali ' - de, Mićane, još jednu čašu ocu Soproniji - a drugi će, pod Asan-begom Čekom, krenuti sa Sane uz Kozicu, pa će prijeći na Tominom mostu preko Gomjenice i udariti na namastir. Tuj će, pogovara se, u ' vatiti konak, večerati, šenlučiti, pa onda, upravo pred zoru kad se dijeli dan i noć, zapaliti crkvu i krenuti na Banju Luku. Tako se u ono vrijeme novtalo i govorilo, i ovo vam je, djeco moja i Srbovi moji, ko jedno istoričesko zbitije .

To nešto, Simeune, mlogo žalobitno. Uli ' - de mu, Mićane, jednu čašu . istoričesko zbitije - razlaže onaj u mraku .

šjutra starješini izići na oči istoričesko zbitije - uzdahnu duboko Simeun i pruži ruku da primi čašu .

, djeco moja i Srbovi moji, mlogo sam ja crni ' i mučni ' dana preturio preko ove sijede glave braneći ovu svetu crkvu od nemilostivi ' i bezbožni ' Agarjana, te vam je i ovo ko jedno istoričesko zbitije - uzdahnu duboko Simeun i pruži ruku da primi čašu . istoričesko zbitije, što kažu naše svete pravoslavne knjige - potvrdi Simeun, ispi čašu nadušak, otra brkove, napuni i pripali lulu, pa oduševljeno nastavi :

ali šta ćeš kad ne zna istoričesko zbitije - završi Simeun kao s nekom tugom .

. Lik vile nastao je pod direktnim uticajem srpskih pesama, koje Lesja Ukrajinka čita u izboru i prevodu na ukrajinski jezik Mihajla Starickog ( Serbsьkі narodnі dumi і pіsnі objavljene su u Kijevu 1876 ), a motiv oslobađanja junaka iz tamnice uz pomoć žene, koji dominira u prvom delu poeme, mogla je da sretne kako u srpskom, tako i u ukrajinskom folkloru ( "Marko Kraljević i kći kralja arapskoga "," Ženidba Vlašića Radula "u prevodu Starickog," Duma pro Marusю Boguslavku "u Istoričeskie pesni malorusskogo naroda Antonoviča i Dragomanova ), iako magijski element koji nalazimo u poemi ( vilin leteći konj, uspavljivanje čuvara, probijanje tamnice ) ukazuje na srpski epos kao na pravi izvor inspiracije. [ 21 ] Drugi deo poeme nastaje nakon pauze od trinaest godina koja je bitno uticala na koncepciju celine. Osnovni motiv drugog dela - ubistvo junaka-pobratima nakon njegovog oslobađanja, ne samo da nas uverava u originalnost poeme Lesje Ukrajinke, već

ja po čistom govorenju prostoga naroda napisao ", kako kaže u pismu Kopitaru ), obazrivo pišući o romanu: "Sadržanije ove knjige jest romantičesko; no ovaj povijestnonravoučitelni roman ... sadržava u sebi dosta istini podobnu pripovijetku. On je povijesnim događajima i shodno otuda proizvedenim nravoučitelnim naukam obilan, koje su svakom nevinom srcu blagoprijatne ... Sve ovo znao je g. sačinitelj slatkim štilom tako sastaviti da ga svako rado čita, osobito koji u istoričeskom prizreniju i narodnostima ljubopistvu svome hranu traži ". Priznajući mu tako značaj moralno-istorijskog štiva, Vuk primećuje da u ovoj "inače voopšće izrednoj knjižici" ima mnogo nedostataka u pogledu "vnutrenje cijene [ vrednosti ] njegove, blagovkusnog kroja i sojuza časti k jednom ili dvoma glavnim namjerenijama, silnih i čistih figura, plodonosnog voobraženja ( imaginacije ]; karaktera lica dejstvujućeg" itd. ( Ova upotreba prilično komplikovane stručne

da bude presudno sleđenje i ponavljanje misli prošlog vremena, nego pre svega njihova povezanost sa problemima sa-vremenosti, u kojoj energije koje su takav poduhvat nosile mogu da nam budu značajno svedočanstvo o hermeneutičkim mogućnostima uspostavljanja dijaloga u vremenskom raspravljanju i razumevanju. Kako se samo vreme otvorilo po dubini i razotkrilo mnogo više od dosada uobičajeno zapažanih fenomena, nepotrebne su bilo kakve teatralne poze / tzv. pozor istoričeski / "filosofiranja čekićem" ili ničeanskim projektima vođena prosuđivanja na bazi tzv. estetizovane "slike sveta" genija - "prevrednovanja svih vrednosti ". Kao sumnjiva kategorija romantičarske estetike, genijalnost podrazumeva velike mogućnosti zloupotrebe, ili način da se ( o ) lako dospe do velikih vrednosti stavljanjem u zagrade razumevanja i tumačenja i same ljudske umne potencijale. Ono što ona izlaže kao vidljivo i razumljivo ostaje u području

- pri vsičkata i otnositelnost i uslovnost. Pravяt se opiti da se obosobяt periodi, da se izяsnяt harakternite im elementi, uslovni predeli i dominiraщiяt im stil . istoričeski sъbitiя. Spored drugi teoretici periodite sa etapi v literaturno-kulturnoto razvitie, za koito poveče ili po-malko sa validni opredeleni, specifični zakoni. Podčertavaйki značenieto na estetičeskite predpostavki za edna periodizaciя, te nikak ne prenebregvat i t. nar. vъnšni faktori. Otčitaйki obače, če literaturniяt diskurs može da bъde ubeditelen, ako ne e priloženie kъm istoriяta na socialnata i političeskata misъl, na kulturnite institucii i dr.

a sam Bogdan uteče, te je, koliko je mogao, Turke pratio. Blizu Nikca stajalo je jedno stado ovacah, i kod njega su bila tri brata Spahića: no ova tri zavaljenika, kako čuju udar na Nikca, uteku dalje sa svojijem stadom da im ga Turci ne uzmu. Crnogoracah sjutradan nekoliko stotinah skupe se 1 š pokajanje nad Nikcem, i kad čuju da Spahići nijesu pritekli Nikcu u pomoć, no su ga izdali, stado Spahićah uzmu i njihovo pleme iz Crne Gore proćeraju . istoričeski gospodinom Milakovićem u Grlici god. 1835. Doista, ovo je bio najstrašniji boj za Crnogorce, jere su se s jedne strane sa Turcima borili, koje su tri vezira predvodili, a s druge strane sa Mlečićima, koju je predvodio general Krapović, koja je po svoj granici crnogorskoj od Grahova do Spiča pružena bila. - Oskudica je bila velika u prahu, tako daje teste fišekah po žut dukat bio. Crnogorci su se starali da se kako sa Turcima umire: poslali su im konja Šćepana Maloga