poslanika; ovoga sam se već. dotakao malo više u 18. odeljku. Red pak među vezirima i njihov broj, i onih činovnika koji čuvaju divan, kako sedaju na svoja mesta, opisao sam isto tako kratko u odeljku 19. kapidžije sa svih triju kapija carskih, onaj majstor ceremonija, carski lakeji, carska vojna muzika, ali oni bar malo proplaču pred poslanikom ali drugima skoro badava daje, jer kod njih ima ova poslovica: "Azadžik, handa gidersen, čokdža getirirsen ", kao kad bi rekao:" Malo, kuda ćeš? - da više donesem ", nekako i među sobom to održavaju: za jedan cvetić daće nekoliko crvenih ( zlatnika ), za jednu pesmicu lepo napisanu - petnaest dvadeset talira, a ako ne daš, sramote, grde ,

" Azadžik, handa gidersen, čokdža getirirsen ", kao kad bi rekao: "Malo, kuda ćeš? - da više donesem ", nekako i među sobom to održavaju: za jedan cvetić daće nekoliko crvenih ( zlatnika ), za jednu pesmicu lepo napisanu - petnaest dvadeset talira, a ako ne daš, sramote, grde, poslaničke ljude gde sretnu vređaju i kod ljudi im na razne načine škode, pristup im zabranjuju i gde mogu smetaju im . kapidžija , pa sve do poslednjega. Dolaze isto tako i janičari, adžemoglani, Ponekad i kakav bilo prost Turčin, to jest onaj koji carske plate nema, doneće kakav cvetić ili ružu, ili nekoliko jabuka, ili tako nešto što poklanja poslaniku, a treba mu na dar odgovoriti darom. Ako ne učiniš, pripisuju ti nečovečnost i glupost .

ubijani su bez milosti. Po svim srpskim zemljama i reč srpska bila je zatirana. Ostao je i kraći kaluđerski zapis iz 1602. iz manastira Zavala, koji o tome govori. Monah Luka je napisao: Veoma mučno bijaše u vrijeme ovo čuvati svete crkve od zvjeroobraznih i nemilostivih na svete crkve i hrišćane onih čeda ismailćanskih. I meni mučno bijaše koji pisah knjigu ovu i smućen um imađah, slušajući i gledajući nasilje tursko na mitropolite, igumane, kaluđere, na hrišćane, koje kapidžija , koje čauša, i janjičara Veliki je bio zulum turski i strah srpski. Dr Edvard Braun, engleski putopisac, boraveći oko 1650. u srpskim zmljama, kako kaže, od Srema do dinarskih krajeva, opisao je, na veliko zgražavanje, kako Srbi žive sa svojim porodicama pod turskom kamom. U ravničarskim krajevima, piše Braun žive uglavnom, po zemunicama, sa jednim ili više odeljenja, ukopavanim u peščane bregove ili u ravnici, koje su jedva virile iz zemlje, a u krajevima dinarskim, po

Varvarin - Ćićevac, preko reke Velike Morave.U ovom neprijateljskom avio-naletu, stradalo je 10, a teže i lakše povređeno 40 lica isključivo civila . Kapidžija ( SO Kruševac ). Sa ovih prostora smrtno je stradalo 57 osoba od čega 13 civila, 37 pripadnika VJ i 7 pripadnika MUP-a. Ranjeno je 134 lica - 62 civila, 63 pripadnika VJ i 9 pripadnika MUP-a .

zapovedniku daju od cara na dan po dva zlatnika, a drugima po jedan i po, po jedan zlatnik, po pola zlatnika, a nekima daju po ortu dnevno. A od ovih Tatara i vaspitanika carskih biraju uvek za carski dvor šezdeset izabranih mladića, koji idu pred carem s lukovima i nazivaju ih solaci . kapidžijama po zlatnik na šest dana .

sitne knjige pisat ' Po svoj Bosni i Hercegovini Na careve age i begove, Da pokupe Bošnjake junake, I krvave ljute Hercegovce: Biće vojske trideset hiljadah, Da poharam lomnu Goru Crnu I zapalim na Cetinju crkvu; Ostala je zemlja bez glavarah; Vladika se Petar prestavio, Knez Danilo poša ' u Rusiju; Učiniću sve, što mi je drago, A koji mi po tefter ne dođe, Mojom ću mu sabljom posjeć ' glavu "Al ' mu veli Čengiću Ded-aga:" Arnaute, beže Đulek-beže Ja znam da si carev kapidžija , Jesi l ' izam od cara uzeo? I je li ti više dao vojske, Nako Bosnu i Hercegovinu? Hoće li ni pomoć ' Arbanija? Hoće li doć ' iz Stambola vojska, Iz Stambola i iz Anadola I Misira, mjesta pitomoga? Jer ako ta vojska doći neće, Nemaš rašta vodit ' Hercegovce I Bošnjake, mrtve poturice, Na đaursku đecu Crnogorce. "Tada Đulek njemu odgovara:" Muči, Dedo, kurvino kopile Kako su te Vlasi uplašili, Otkad su ti baba izgubili, Što će meni Arnauti

, Među njima dva dobra junaka: Vojevoda Miliću Gorčine Sa serdarom Krivokapom Krstom, I ostali mnogi barjaktari I knjaževi birani junaci. A stadoše brojit ' turske glave: Dv ' je hiljade i dvije stotine Od Bošnjakah i Hercegovacah I nizamah cara čestitoga, Od turskijeh bašah i bimbašah; Tu je glava Čengić-Muhameda I Turčina Toske Arsan-bega, Što je glava nad svom Toskaniom. Zbili su se uokolo Turci Kod Derviša i oko topovah, Ma ga zove Petar vojevoda: "O Dervišu, carev kapidžija Kako ti je na uranku bilo? Jesam li te muški dočekao? Kako će ti na konaku biti? U jad će ti noćca omrknuti, A na gore jutro osvanuti Pod Presjekom u goru zelenu Jer mi sade sitna knjiga dođe Od miloga gospodara moga, Da je k meni otpravio gardu, I pred gardom Novaković Mila, Koji nosi knjažev alajbarjak, Baš nad garde dvanaest stotinah, Dokle svane kod mene će doći, Ma za tebe u jad, ako bog da "To Dervišu mnogo jada daje, Dok ujutro jutro osvanulo ,

skoro zadobili Na Grahovcu polju krvavome, Na glave im crveni šišaci, Na njima su lafi i orlovi, U zlato im krila omaknuta; Nego bježi, ne unio glave Ka ' je bogme ni unijet ' nećeš, Ako bi te zastanuli ovđe. "Prepade se, sramota ga bila, Pa uteče Gacku širokome, A za njime svakolika vojska; Ćeraju ih mrki Crnogorci, Dok na Gacko išćeraše Turke, Neke njima pos ' jekoše glave, Pak se opet natrag povratiše, Na logoru u Dugu krvavu. Moli boga, carev kapidžija , E te ovđe ne zastade garda Sa sokolom Milom barjaktarom. Sjede Petar, sitnu knjigu piše, Pa je šilje svome gospodaru, Sve mu, što je i kako je kaže I kako je popratio Turke, Šilje knjazu dva hata golema I trideset britkijeh sabaljah I ordene cara čestitoga, Koje Turci bjehu zadobili Na Rusiju zemlju pravoslavnu; Opet Petar drugu knjigu piše, Pa je šilje na Gacko Dervišu U knjizi mu tako besjedio: "Jesmo li te tako popratili? A ja mislim, potežit ' se nećeš, Opet hodit '

; S druge strane vojvodu Miloša S kapetanom Vuković Golubom, A za njima Cuce i Rudince; S treće strane vojvodu Iva I vojvodu Martinović Marka I sokola Novaković Mila I za njima hiljadu momakah, A pored njih Matanović Đura I dijete Vukan kapetana, A za njima sve Ćekliće listom I Bjelice na glasu junake; A pored njih bratučeda svoga, Kapetana Vukotića Stanka, I serdara Nikolića Šoga, I za njime Župu i Lukovce I Čevljane, na glasu junake; Istom Petar uredio vojsku, Al ' evo ti carev kapidžija , Za njim ide sila i ordija, Kad pred sobom viđe Crnogorce Zaista mu milo ne bijaše, Ali mu se ino ne mogaše, On se natrag povratiti šćaše, Ma mu ne da Salik-paša mladi, No na vojsku ršum učinio, Golu nosi u rukama ćordu, A proćera pretilog putalja, Za njim nizam sve u duge vrste; Pored njega Derviša na đogina, Golu nosi u rukama đordu, Pa nagoni svoje na junaštvo: Na busije srpske navriješe, Zagrmješe careve lubarde, Zapucaše s konjah kuburlije, Boj se bije ,

EUROPEAN BOOK PROJECTS ) iz Amsterdama . Kapidžije , Tekija, Gaglova, Pasjaka, Bovna, Malog Šiljegovca, Novog Sela i Dedine. Pored matične osmogodišnje škole, škola ima još 5 izdvojenih seoskih škola sa devet odeljenja.Škola ima 577 učenika raspoređenih u 28 odeljenja i jedno odeljenje produženog boravka za potrebe razredne nastave. Školska zgrada u kojoj škola radi sastavljena je od starog ( 1960 god. ) i novog ( 1987 god. ) dela sa ukupnom kvadraturom od 2. 870 kvadrata, ima i fiskulturnu salu i dvorište površine preko

još jedne ubedljive pobede u revanš meču baraža za popunu Omladinske fudbalske lige Srbije u Loznici nad istoimenim timom 4:0 ( Plojović 21. i 39. Mujković 42. i Čmajčanin 65. minut ) izborili su pravo da se sledeće godine nadmeću sa timovima Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine ... Utakmicu u Loznici igrali su: Kahrović, Malićević, Renda, Kadrić, Osmanović, Mujković, Bihorac, Župić, Plojović, Čmajčanin i Smajović, u drugom poluvremenu i Dolovac, Gegić, Hadžibulić , Kapidžija , Zilkić, Međedović i Šarac .

uličnog smeća. Pored ovih svakodnevno su na ulicama 3 savremene čistilice koje su angažovane na održavanju higijene. Takođe svakodnevo je u upotrebi 5 građevinskih mašina ( dve utovarne lopate ULT-220, dva buldozera TG-120 i buldozer TG-110 ). Kupovinom novih vozila obnovljen je i ojačan vozni park, pa je i iznošenje smeća u gradskim, kao i prigradskim naseljima efikasnije. Iznošenjem smeća obuhvaćeno je svih 12 gradskih opština, kao i prigradska naselja: Parunovac , Kapidžija , Mudrakovcu, Pakašnici, Čitluku, Bivolju, naselju Šumice i Dedini, a kontejneri postavljeni i vrši se njihovo redovno pražnjenje u Jasici, Šancu, Srnju i Kruševici. Obim i intenzitet iznošenja smeća najveći je u gradu, a broj korisnika koji obuhvata i prigradska naselja je oko 23.000. U proteklih godinu dana nabavljeno je 25 betonskih đubrijera koje su istovremeno razmeštene po utvrđenim lokacijama u gradu. Određeni broj kontejnera je remontovan, kod izvesnog

. Kapidžija , kao zakupodavca. Postoji sumnja da je M. S nakon toga, ispostavila lažne fakture premaADO Triglav osiguranje, za period od 2010. do 2011. godine, i da je na taj način izvršeno ukupno plaćanje od 22.675.000,00 dinara, sa računaADO Triglav osiguranja na račune navedenih agencija sa teritorije opštine Kruševac .

i jaka što se i sama mjesta vide, od najboljijeh sprijed junaka stahu u ognju njih opside. Nu da obrane i od toga i druge im sve su pale, prsi bi ih od samoga kraljevića sačuvale. Ne ište se građa ina gdje Vladislav slavni posta, zašto gora i planina on sam svoj je vojsci dosta; on sam turskoj vojsci odoli i od nas mrtvijeh gore uzdiže, i od krvi rijeke proli od Nestera šire i više. Na glavici vrh nas ka je šatori se carski opstriješe; okolo im na sve kraje kapidžija straža biješe. Pod gvozdenim buzdohani šes tisuć se ovih nađe; i stražnici oni izbrani i carskijeh su vrata građe. Vizijera ovdi velikoga Husaina se šator prope; deset tisuć okolo ga kruži, noseć bijele oklope. Nedaleče šator carskih, ki od grada sliku drže, glava od četa janjičarskih Aliaga šator vrže. Š njim junaka trijes tisuća dođe za štit carske glave; desnica je njih moguća, ognjenim se diljkam slave. Nu je mogućstvo svih lipsalo i sva slava potamnila, ako sred njih ne

uspona i sreće, mletački istoričar Brusoni dao je jedan fantastičan prikaz, koji ipak, s obzirom na vrijeme i na sredinu, nije lišen jednog jezgra istine . kapidžijom s Porte i, okretan i oštrouman, uđe u volju turskom visokom činovniku, koji ga povede u Carigrad. Kad se i zašto rastao s kapidžijom ne zna se, ali je očito da mu u velikom, tuđem gradu život nije bio lak. Potucajući se po Carigradu, Jusuf dospije kao drvosječa u sarajske kuhinje i otuda kao vodonoša u sarajske bašte. Tu privuče na sebe pažnju bostandžibaše i postade bostandžija .