, dokazano je da nema nikakve razlike u kvalitetu zuba dece koja koriste fluorisanu vodu u odnosu na onu koja je ne koriste, osim što kod dece koja su pila fluorisanu vodu znatno porastao broj slučajeva dentalne fluoroze ( tamne mrlje na zubima ). 1990 g. rađena je studija na životinjama ( National Toxicology Program ), koja je pokazala da se u zavisnosti od doze povećava i osteosarkom ( rak kostiju ) kod mužjaka pacova. Inicijalni zaključak ove studije je bio: očigledan dokaz karcinogenosti fluora, ali je ubrzo taj zakljucak bio promenjen u - dvosmisleni dokaz karcinogenosti. Kada se fluor jednom stavi u vodu, posle toga je praktično nemoguće kontrolisati dozu koju pojedinac dnevno prima. Ovo je pod a ) zato što neki ( npr. atletičari, fizički radnici, dijabetičari ) uzimaju više vode od ostalih, i b ) svi konzumiramo fluor i iz drugih izvora ( hrana i pića spremana sa fluorisanom vodom, paste za zube, ostaci pesticida na hrani ... ). Ako postoje oni kojima ovo

u odnosu na onu koja je ne koriste, osim što kod dece koja su pila fluorisanu vodu znatno porastao broj slučajeva dentalne fluoroze ( tamne mrlje na zubima ). 1990 g. rađena je studija na životinjama ( National Toxicology Program ), koja je pokazala da se u zavisnosti od doze povećava i osteosarkom ( rak kostiju ) kod mužjaka pacova. Inicijalni zaključak ove studije je bio: očigledan dokaz karcinogenosti fluora, ali je ubrzo taj zakljucak bio promenjen u - dvosmisleni dokaz karcinogenosti . Kada se fluor jednom stavi u vodu, posle toga je praktično nemoguće kontrolisati dozu koju pojedinac dnevno prima. Ovo je pod a ) zato što neki ( npr. atletičari, fizički radnici, dijabetičari ) uzimaju više vode od ostalih, i b ) svi konzumiramo fluor i iz drugih izvora ( hrana i pića spremana sa fluorisanom vodom, paste za zube, ostaci pesticida na hrani ... ). Ako postoje oni kojima ovo nije dovoljno razloga da dobro razmisle pre nego sto ponovo stave pastu na četkicu, ako

je verovanje da je organska hrana bolja u pogledu sadržaja hranljivih materija . karcinogenosti jonizujućeg i sunčevog zračenja, radna grupa je podigla nivo klasifikacije solarijumskih kreveta koji emituju ultraljubičasto ( UV ) - zračenje na karcinogen za ljude .

se, usled izlozenosti krizotilu, amozitu, antofilitu, mesavinama sa krocidolitom i kompleksnim mesavinama azbesta, javlja rak pluca. Osnovni putevi kojima se ljudi izlazu azbestu su inhalacija ( udisanje ) i ingestija ( gutanje ). Upijanje putem koze je minimalno, ali ono moze voditi ka sekundarnoj inhalaciji ili ingestiji azbestne prasine. Azbestna vlakna variraju u odnosu na svoju velicinu ( duzina i precnik ) i hemijski sastav. Ove varijacije uticu na potencijal karcinogenosti azbesta. Precnik vlakna je najbitniji faktor, od kojeg zavisi penetracija i smestanje azbestnih vlakana u pluca. Tanka vlakna imaju najveci inhalacioni potencijal i mogu najdublje prodreti u pluca. Duzina vlakna, povrsinska hemija i ostali faktori uticu na biolosku aktivnost vlakana. Vlakna duzine 8 mikrometara i precnika manjeg od 1.5 mikrometara su pokazala najveci karcinogeni potencijal .

u proizvodnji tekstila, za elektricne izolacije, poklopce farmaceutskih proizvoda i pica. Stepeni 4,5 i 6 su vlakna srednje duzine, koja se koriste u proizvodnji azbestno cementnih ploca, cevnih obloga, zaptivaka, ivica kvacila, kocionih obloga ( dihtunga ), azbestnog papira. Vlakna sedmog stepena su najkraca i najtanja, koriste se za ojacavanje plastike, podnih plocica, zastitnih obloga i smesa, nekih vrsta papira i krovnih podloga . karcinogenosti i sveprisutnosti. Zakljucke izvlacite sami, start to connect the dots. Jos samo da dodam, EPA ( environmental protection agency ) je azbest svrstala u listu opasnih zagadjivaca vazduha svojim Clean Air aktom, a u Clean Water aktu azbest je oznacen kao toksicni zagadjivac .