je obezbeđena ekonomska samostalnost svakog manastira. Drugi i istovremeni osnivač manastirske medicine bio je Kasiodor (Aurelius Kasiodorus, 480 573), Rimljanin, rođen u Siriji, i prvi doglavnik gotskog kralja Teodorika. Svestrano

Kasiodorus, 480 573), Rimljanin, rođen u Siriji, i prvi doglavnik gotskog kralja Teodorika. Svestrano obrazovan, Kasiodor je rano napustio svetovni život, stupio u benediktinski monaški red i osnovao manastir na južnoj obali Italije, u

a naročito medicinskih, među kojima su bila i dela Hipokrata, Galena, Oribazija i Celijusa Aurelanijusa. Godine 511. Kasiodor piše sopstveno delo Institucije božanskih i svetovnih nauka (Institutiones divinarium et saecularium litteram),

. Monah Sveti Martin je svojim monasima dopuštao jedinu veštinu - pisanje, jer ono angažuje duh, oko i ruku. A prema Kasiodoru , činjenica da se pisalo sa tri prsta jeste aluzija na Sveto Trojstvo, a pero je simbol za božansku reč, za logos. Takvim

uglađenijim prilikama od onih koje vladaju u istočnom Iliriku, kod episkopa Remezijane. Nikitin stil hvali Aurelije Kasiodor , za njega zna Genadije iz Marseja, a njega pominje Sv. Jeronim Stridonski u jednom od svojih pisama (103). Ukratko, on