da odviknem od zaprške, a Vuka da naviknem na čorbu od bundeve. Ako jedemo slatkiše, nastojim da to budu voćna salata, koljivo ili kesten pire. Uvek postoji zdrava i ukusna alternativa.

svetitelja) pa skoro sve ostalo ostaviti po starom, bilo je već mnogo lakše. Krsna slava, Badnjak, Božić, daće, koljivo u oči Sv. Nikole, božićni i slavski kolači, vatre u oči Lazareve subote, venci na Ivanj-dan, ivanjski kresovi, sve su to

rakije mnogi ne piju prvi dan za vrućice. Oko pola ručka ustanu u slavu i lome kolač kakogod i o krsnom imenu, samo što nema koljiva . Na Božić se obično ruča s vreće (prostre se prazna vreća mjesto čaršava, ili po čaršavu), i sofra se ne diže (niti se kuća

da okači na net. koljivo i zamedljanu rakiju, što se vidi iz priloženog, došli na ideju da testiramo neki naki naš proizvod. A kako smo bili

događaja iz IV veka. Sinaksar ovoga dana između ostalog kaže: "U ovaj dan u prvu subotu posta, praznujemo neobično čudo koljivom , sv. i slavnog mučenika Teodora Tirona.

i spasenja. koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko

i krsne slave. Kućni sveci često se slave u kafanama, prasići se kolju i peku i u vreme posta, a slavske svetinje - kolač i koljivo , domaćice sve češće kupuju u supermarketima.

grada Novog Sada, uz molitveno učešće vernog naroda, sveštenstvo Saborne crkve - blagosiljanjem slavskog kolača i koljiva - obeležilo je gradsku slavu, bez učešća gradskih vlasti.

. Nakon večernjeg bogosluženja u hramu Svetog arhangela Mihajla sveštenici su u Etno kući osvetili slavski kolač i koljivo . Nakon tog svetog čina žene su na svoj način u dobrom raspoloženju i druženju uz bogatu trpezu na dostojanstven način

ostade kratko vreme, pa produži put za Svetu Goru. Došavši na Atonsku Goru, prepodobni je nađe uzbunjenu sporovima oko koljiva i oko spominjanja umrlih. Naime, kod mnogih beše ušlo u običaj da koljiva i parastose za umrle drže nedeljom, dok drugi

, prepodobni je nađe uzbunjenu sporovima oko koljiva i oko spominjanja umrlih. Naime, kod mnogih beše ušlo u običaj da koljiva i parastose za umrle drže nedeljom, dok drugi opitni monasi i podvižnici, pozivajući se na svete kanone i drevnu praksu

i sveti Makarije i zato odbijaše da učestvuje na parastosima vršenim u nedeljni vaskrsni dan, nego savetovaše da se koljiva za umrle svršavaju u dan subotni. Zbog ovoga se i na njega podiže velika bura i pretnja progonstvom od onih koji i ranije,

nužnim slučajevima). 27. Pokret tako zvanih Koljivada, t. j. onih koji su branili drevna crkvena predanja po kojima se koljiva i pomeni umrlih vrše u subotu, proširio se sa njihovim progonom sa Atona po celoj Grčkoj i ostrvima, i doneo veliki

Episkop bački Gospodin dr Irinej, blagosiljao je u slavu i čast Svetog Irineja Lionskog slavski kolač i koljivo . Ovom svečanom činu prisustvovali su najbliži saradnici i pridvorno sestrinstvo koji su Vladici Irineju čestitali

podsećalo na okupljanja hrišćana u prvim vekovima života Crkve. Posle rezanja slavskih kolačâ i blagosiljanja koljiva svi prisutni su učestvovali u trpezi ljubavi koju su zajedno pripremili kumovi i verni narod. Sabranom vernom narodu