slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "kurcbeka".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
štampariji Teodosija, Orfelin je pokušao da pređe u Beč za korektora ćirilske štamparije Josifa Kurcbeka , koja je upravo otvorena sa monopolskim povlasticama za štampanje srpske knjige, ali se taj plan nije
. U Večitom kalendaru Orfelin je dao i svoj poslednji bakrorez "Stvaranje sveta ". U to vreme, on je kod Kurcbeka priredio i štampao još jednu knjigu Levšinov ruski katihizis. Ali, zdravlje ga više nije služilo. Iste
i italijanskih, ali najviše je narodnih. Neke od njih su kasnije ušle u srpsko-nemački rečnik štampan kod Kurcbeka 1790 / 91 ( na pr. Pravo reci ia uteci ) i u Vukovu zbirku, ali ima drugih, koje je Dositej mogao čuti od
od Muškatirovićevih Pričta. Bio je to jedan rečnik, Nemecki i serbski slovar objavljen u Beču kod Kurcbeka 1790. godine u obe verzije ( nemačko-srpskoj i srpsko-nemačkoj ). Taj "Sloveno-serbski i nemecki
drugog i kasnije kod Vuka ( takva je Gvožđe dokle je vrelo treba kovati ). Poslovice u rečniku štampanom kod Kurcbeka ponekad su prevod s nemačkog, ponekad nađena srpska poslovica koja odgovara nameri nemačkog predloška ,
zakon izmenjajet, Majka dšteru kara, a snaji prigovara, itd. Pored poslovica, u rečniku objavljenom kod Kurcbeka ima i drugih referenci koje su vezane za usmenu književnost. Tako ce, na primer, na nemački prevodi izraz: "
zbornikom hopovačkog jeromonaha Spiridona Joanoviča. Tada i kasnije u Veneciji kod Teodosija, u Beču kod Kurcbeka i drugde, štampaju se i knjige za potrebe Srba na grčkom, ili se prevode s ovog jezika .
postao važan elemenat u javnom saobraćaju Srba u Austriji vidi se i iz srpskog rečnika objavljenog kod Kurcbeka ( Beč 1790, 1791 ), u koji su bile unete odrednice iz klasične mitologije i objašnjeni mnogi elementi
i više korišćen u srpskoj sredini bio je, međutim, srpsko-nemački i nemačko-srpski rečnik objavljen kod Kurcbeka 1790. i 1791. u dva izdanja. Rađen prema rečniku Jakova Rodea, ovaj rečnik predstavlja srpsku
kraj 1787. Književnik Muškatirović čita mu tu 1786. iz rukopisa svoje poslovice, koje će ubrzo izići kod Kurcbeka u Beču u zbirci kao Pričte ( l787 ). Čita Plutarha i engleske pisce, a u prepisci spominje Vilanda, Sulcera i
duhu na osnovu zdravog razuma . Kurcbeka ( Beč 1790,1791 ) daje niz odrednica koje, u stvari, tumače i unose u srpsko društvo terminologiju
jozefinističke literature, udžbenike, prevode francuskih pisaca, i Srbskija novini M. Pulje. Posle Kurcbeka štampariju je ( 1792 1796 ) preuzeo Stefan Novaković, bivši sekretar mitropolije u Karlovcima, i Dositej