Poljak nego Srbin. Dodajmo još i to da u ovom prvom poljskom izdanju, upravo u rukopisu prema kojem je ovaj tekst štampan, nije bilo uopšte navedeno nigde ime pisca ovoga dela. On je figurisao prosto samo kao "Janičar ", a izdavač mu je dodao još i ono" Janičar Poljak ". Losja . On je pregledao sve rukopise dela Konstantina Mihailovića o kojima je mogao saznati po literaturi ili po ličnom ispitivanju i traganju, uporedio ih je, odredio starinu pojedinih prepisa i načinio izdanje najstarijeg i najpotpunijeg poljskog prepisa, dodajući mu sve varijante ili odstupanja iz drugih prepisa ili tekstova uopšte. Njegovo ispitivanje je pokazalo da se tekstovi međusobno dosta razlikuju, a starina nekog prepisa ne pokazuje sigurno da je taj tekst

kralja pre mudrog i veštog čoveka nego samo snažnog . Losja dobili naučno izdanje Mihailovićeva dela pripremljeno na osnovu svih dotadašnjih poznatih tekstova. On je proučio sve tekstove, o svakome od njih dao svoje mišljenje, odredio starost tih pojedinih tekstova i ustanovio njihov međusobni odnos. On je ta svoja mišljenja najpre izneo u odvojenoj studiji, najvećoj i najtemeljitijoj od svega što je do danas napisano o Mihailoviću, a onda je glavne misli dao i u predgovoru kritičkom izdanju Mihailovićeva dela. Pošto sami

tekstova i ustanovio njihov međusobni odnos. On je ta svoja mišljenja najpre izneo u odvojenoj studiji, najvećoj i najtemeljitijoj od svega što je do danas napisano o Mihailoviću, a onda je glavne misli dao i u predgovoru kritičkom izdanju Mihailovićeva dela. Pošto sami nismo bili u Mogućnosti da pregledamo sve rukopise ovoga dela kojima se on služio, a to nije bilo ni potrebno, dajemo samo snimke najvažnijeg, a opis svih rukopisa daćemo prema izlaganju profesora Jana Losja . Njegova mišljenja o rukopisima, i pored izvesnih izraženih sumnji, zaslužuju, po našem dubokom uverenju, puno poverenje. Tek iz tog opisa rukopisa, stručnog i savesnog, moći će se razumeti mnoge stvari koje su bile predmet nepotrebnih neslaganja i polemika. Istovremeno moramo reći da ćemo upotrebiti za pojedine rukopise iste oznake koje se nalaze i u opisu Jana Losja, Koga bi pak zanimalo da pročita još podrobniji opis tih rukopisa, upućujemo ga na studiju prof. Losja

, dajemo samo snimke najvažnijeg, a opis svih rukopisa daćemo prema izlaganju profesora Jana Losja. Njegova mišljenja o rukopisima, i pored izvesnih izraženih sumnji, zaslužuju, po našem dubokom uverenju, puno poverenje. Tek iz tog opisa rukopisa, stručnog i savesnog, moći će se razumeti mnoge stvari koje su bile predmet nepotrebnih neslaganja i polemika. Istovremeno moramo reći da ćemo upotrebiti za pojedine rukopise iste oznake koje se nalaze i u opisu Jana Losja , Koga bi pak zanimalo da pročita još podrobniji opis tih rukopisa, upućujemo ga na studiju prof. Losja Pamiętniki Janczara ( Kronika turecka Konstantego z Ostrowicy ). Rozprawy Wydziału filologicznego T. LI Akademii Umiejętoości w Krakowie .

Losja. Njegova mišljenja o rukopisima, i pored izvesnih izraženih sumnji, zaslužuju, po našem dubokom uverenju, puno poverenje. Tek iz tog opisa rukopisa, stručnog i savesnog, moći će se razumeti mnoge stvari koje su bile predmet nepotrebnih neslaganja i polemika. Istovremeno moramo reći da ćemo upotrebiti za pojedine rukopise iste oznake koje se nalaze i u opisu Jana Losja, Koga bi pak zanimalo da pročita još podrobniji opis tih rukopisa, upućujemo ga na studiju prof. Losja Pamiętniki Janczara ( Kronika turecka Konstantego z Ostrowicy ). Rozprawy Wydziału filologicznego T. LI Akademii Umiejętoości w Krakowie .

. Oni će ponekad pri prepisivanju praviti prosto neverovatne pogreške, jer su katkad suviše mehanički shvatili svoj posao. Poslednji prepisivač napisao je na kraju: "Ova hronika pisana je najpre ruskim pismom godine 1400. od rođenja božjega ". Godina je svakako pogrešna, u to nema nikakve sumnje. Da li je pak to došlo kao slučajna omaška u prepisivanju, pa je prepisivač napisao 1400. mesto 1500, ili je pak drugi razlog po sredi, teško je reći. Prema pretpostavci J. Losja mogla bi ta godina biti obeležena slovima, i ćiriliskim ili grčkim, pa prepisivač nije umeo tačno da ih pročita, a kako nije mnogo razmišljao o sadržini dela, napisao je sasvim pogrešnu godinu. Da je samo malo razmislio o onome što je prepisao na početku poslednje glave, gde se pisac opana poljskom kralju Olbrahtu, morao bi se dosetiti da to nije moglo biti 1400, nego 1500. godine. Što se tiče pak onoga podatka o "ruskom pismu ", on će zadati najviše muka ne samo J. Losju, nego i

, dakle onakva kako je verovatno sam Konstantin Mihailović svoje delo napisao, a druga je bila nešto proširena, sa koje su svakako postali rukopisi P i A, kao i onaj poljski tekst s kojeg je načinjen češki prevod štampan 1565. godine. Kao što se već po samom broju rukopisa Mihailovićeva dela vidi, interesovanje za njega bilo je i tokom XVII veka veoma živo. Prema svemu što dosadašnji rukopisi i sačuvani tekstovi pokazuju, moglo bi se pretpostaviti - ovo je pretpostavka Jana Losja , koja nam izgleda sasvim prihvatljiva - da su rukopisi morali nastajati ovim redom i ovakvim putem :

i tokom XVII veka veoma živo. Prema svemu što dosadašnji rukopisi i sačuvani tekstovi pokazuju, moglo bi se pretpostaviti - ovo je pretpostavka Jana Losja, koja nam izgleda sasvim prihvatljiva - da su rukopisi morali nastajati ovim redom i ovakvim putem : Losja može biti sumnje samo po pitanju prvobitnog i poslednjeg teksta D, jer se ne može sasvim ubedljivo i nesumnjivo dokazati na kojem je jeziku Konstantin Mihailović pisao svoje delo, kao što se ne može pouzdano reći na kojem je jeziku bio pisan tekst D o kojem je bilo reči. Ostalo međutim ostaje kao verovatno .

prevod ) Losja bio je, čini nam se, sasvim pravilan: on je štampao najpre skroz tekst Z, jep je to najstariji i najpotpuniji od svih poljskih tekstova, a uz ovaj tekst je dao sitnije varijante ostalih tekstova. Manje dopune stavljao je u sam tekst, varijante je štampao ispod teksta, a ukoliko su se pojedini tekstovi na nekim mestima mnogo razlikovali od teksta Z, on je te odeljke štampao u drugom delu knjige odvojeno, najpre tekstove iz XVI veka, a onda one iz XVII. Na kraju je dao i potpun tekst

poljski politički agent u Turskoj u XVII veku. Jasno je da ti dodaci nisu Mihailovićevi, ali oni često govore o njemu ili o njegovu tekstu, objašnjavaju ga ili dopunjuju, a nisu mnogo veliki, te je poljski izdavač Mihailovićeva dela smatrao da je dobro štampati i njih. Oni će biti korisni kako za poznavanje Konstantina Mihailovića, tako i za turske studije uopšte. Zato i mi prenosimo tekst poljskog izdavača od početka do kraja, bez ikakvih izmena . Losja u rasvetljavanju pitanja vezanih za ime Konstantina Mihailovića i njegovo delo nisu međutim završeni izdavanjem samoga dela. Pored izdanja on je napisao i studiju koju smo već više puta spominjali. [ 10 ] Tu je dao pregled literature i opis rukopisa, a onda je dao svoja mišljenja i o nekim drugim pitanjima, kojima ćemo se i mi morati pozabaviti ovom prilikom. On je govorio tu o ličnosti Konstantina Mihailovića, o jeziku na kojem je ovaj pisao svoje delo i najzad je dao sud o

najkasnije 1435, jep je već 1453. bio vojnik i učestvovao pri osvajanju Carigrada. Rođen je inače u Ostrovici "u blizini Novoga Brda ", a u napomeni čitamo i ovo:" Novo Brdo leži na sever od Ostrovice, u istoj turskoj pokrajini nedaleko od granice Srbije ". [ 11 ] Za prelazak Konstantinov iz Mađarske u Poljsku on određuje najkasnije 1468. godinu, a kao vreme pisanja dela određuje granične godine 1496. i 1501. Što se tiče jezika originala Konstantinova, mišljenje je prof. J. Losja da je ovaj svoje delo pisao na poljskom, a da je upotrebljavao ćirilovs ºʀ ili grčka pismena. Pošto je do pisanja svoga dela Konstantin proveo u Poljskoj oko trideset godina, mogao je poljski jezik sasvim dobro naučiti da bi na njemu pisao delo upućeno poljskome kralju .

u Poljsku on određuje najkasnije 1468. godinu, a kao vreme pisanja dela određuje granične godine 1496. i 1501. Što se tiče jezika originala Konstantinova, mišljenje je prof. J. Losja da je ovaj svoje delo pisao na poljskom, a da je upotrebljavao ćirilovs ºʀ ili grčka pismena. Pošto je do pisanja svoga dela Konstantin proveo u Poljskoj oko trideset godina, mogao je poljski jezik sasvim dobro naučiti da bi na njemu pisao delo upućeno poljskome kralju . Losja , naoko veoma ubedljiva, izazvala su izvesna suprotna mišljenja, tako da se nekih svojih tvrdnji kasnije i on sam odrekao .

. Losja da je Konstantin mogao pisati na poljskom jeziku ali ćirilovskim ili grčkim pismenima. Kad je Konstantin, prema mišljenju J. Losja, - veli dalje Jagali - proveo u Poljskoj pre pisanja svoga dela oko trideset godina, i kad je za to vreme naučio dobro poljski, teško je zamisliti da ne bi uspeo da nauči i latinicu. I zaključak je: "Also - non omnia liquent ". [ 12 ]

da beleška na kraju rukopisa Z, u kojoj piše da je ovo delo bilo najpre pisano "literą ruską" ( tj. ruskim pismom ), nije dovoljno objašnjena. Ali je pitanje doista teško. Isto tako ni on ne veruje da bi onaj ćirilovski rukopis D, o kojem se zna samo po literaturi, mogao biti Konstantinov original. Najmanje mu je pak ubedljiva pretpostavka J. Losja da je Konstantin mogao pisati na poljskom jeziku ali ćirilovskim ili grčkim pismenima. Kad je Konstantin, prema mišljenju J. Losja , - veli dalje Jagali - proveo u Poljskoj pre pisanja svoga dela oko trideset godina, i kad je za to vreme naučio dobro poljski, teško je zamisliti da ne bi uspeo da nauči i latinicu. I zaključak je: "Also - non omnia liquent ". [ 12 ]

, mogao biti Konstantinov original. Najmanje mu je pak ubedljiva pretpostavka J. Losja da je Konstantin mogao pisati na poljskom jeziku ali ćirilovskim ili grčkim pismenima. Kad je Konstantin, prema mišljenju J. Losja, - veli dalje Jagali - proveo u Poljskoj pre pisanja svoga dela oko trideset godina, i kad je za to vreme naučio dobro poljski, teško je zamisliti da ne bi uspeo da nauči i latinicu. I zaključak je: "Also - non omnia liquent ". [ 12 ] Losja češki istoričar Čenjek Zibrt. On je napisao najpre poveći članak povodom rasprave J. Losja i štampao ga u Časopisu Češkog muzeja. [ 13 ] On je u ovom svom članku pod naslovom Michala Konstantina z Ostrovic Historia neb Kronika Turecka 1565, 1581 uglavnom prepričao neke podatke koje je našao u raspravi J. Losja, a onda je dao opis čeških tekstova, kao i njihovo poređenje. On tako upoređuje rukopis Češkoga muzeja ( mi smo ga s beležili ca M ) ca tekstom češkoga hroničara Vaclava

losja

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov