umetnički mogu da znače, ukoliko se na njima interveniše, tj. ukoliko se na njih skrene pažnja, kao na znake našeg vremena. Prvo skretanje pažnje, u tom pogledu, obavljao je Marsel Dišan, za vreme tzv. istorijske avangarde. 22 Lunomer , itd. Uz Todorovića treba pomenuti Radomira Mašića ( Akcija 21, na primer ), Bogdanku Poznanović ( Akcija: SRCE PREDMET ), Marinu Abramović, Rašu Todosijevića, Radomira Damnjana, kao i niz sledbenika koji su ne nastavljajući signalizam zasnivali performans situakcije, pod imenom klokotrizma. 23 Signalistička umetnost tela, relativno je dobro istražena 24, međutim, najviše pažnje ovoj nekonvencionalnoj poeziji koja je napustila reč, posvetio je Ljubiša Jocić .

se naročito odnosi na objekt-poemu ) jezički sloj, upotrebljen u njima, ne bi vršio samo uslužnu funkciju prema ikoni ili kad bi potpuno nestao ( vid.: Zvezdozor ). Pošto je kako mislimo Todorović veoma uslovno prišao problemu kretanja tela ( suprotno Poznanovićevoj ili Abramovićevoj ) i silama koje deluju na njega, jednostavno, kinetičkim koeficijentima, ne možemo da smatramo njegove kinetičke realizacije pesničkim. To se odnosi takođe na njegovu zbirku objekata Lunomer , koja se sastoji od mesečevog globusa, nekoliko izvora svetlosti, slova, raznobojnih folija, kristala kvarca i silikata. Sve ove realizacije smatraćemo znacima konceptualne umetnosti. Slova, upotrebljena u njima, a čak reči ( možda osim malobrojnih izuzetaka, a to zavisi isključivo od naše odluke ) nisu upotrebljeni primarno, a to je odlučujuće za njihov vanknjiževni karakter. Važna stvar je način popularisanja takvog dela. To, što se ono razlikuje od

prostor signalističke vizuelne poezije je trodimenzionalan on definiše jednu novu vrstu poezije. Slova i reči vizuelne pesme, prema Todoroviću, mogu se dopunjavati elektronskim, tehničkim, naučnim znacima i drugim simbolima, crtežima, kolažima, fotografijama. Takav tekst je prihvatljiviji za čitaoca, ali u odnosu na njegovo čitanje pojavljuje se distanca koja ga stavlja u jedan prostor, tako da pri tom i on sam čini prostor u prostoru . Lunomer I iz 1969 / 70. godine. U njoj se razmak između apstraktnog pisma i apstraktnog meseca znatno skraćuje, reči i kamenje čine nam se istovremeno i stvarni i nestvarni .

permutacionom, objekt i gestualnom poezijom, predočava svima nama koji smo pratili njegov put čitavu konstelaciju traganja i pesničkih interesovanja i, u isti mah, nudi široj publici u svom totalitetu autora i njegove umetničke akcije koje se mogu najpre shvatiti u okviru jednog izgrađenog pesničkog i šire umetničkog sistema. ( ... ) Lunomer I i Lunomer II, uočićemo odmah snažno osećanje ' kosmičke svesti ' koji ovaj pesnik-istraživač utiskuje u svoju signalističku poeziju, u celokupno svoje pesničko delo zračenje jedne totalne, odnosno globalne svesti čitave ljudske vrste .

, objekt i gestualnom poezijom, predočava svima nama koji smo pratili njegov put čitavu konstelaciju traganja i pesničkih interesovanja i, u isti mah, nudi široj publici u svom totalitetu autora i njegove umetničke akcije koje se mogu najpre shvatiti u okviru jednog izgrađenog pesničkog i šire umetničkog sistema. ( ... ) Lunomer II, uočićemo odmah snažno osećanje ' kosmičke svesti ' koji ovaj pesnik-istraživač utiskuje u svoju signalističku poeziju, u celokupno svoje pesničko delo zračenje jedne totalne, odnosno globalne svesti čitave ljudske vrste .

. Kao i da samo delo Miroljuba Todorovića želi da sazna kako, na koji način, i zbog čega se rađa. Naravno, ništa se tu ne objašnjava, naprotiv daju se teze, predlozi za rad, uvodne napomene koje unapred razbijaju tradicionalni način poimanja i gledanja na pesmu čineći nas čitaoce i posmatrače učesnicima samog fenomena pesničkog gesta . Lunomer I i Lunomer I I, uočićemo odmah snažno osećanje kosmičke svesti koju ovaj pesnik-istraživač utiskuje u svoju signalističku poeziju, u celokupno svoje pesničko delo zračenje jedne totalne, odnosno globalne svesti čitave ljudske vrste. Na izvestan način kao da nas predstavlja pred čitaocem koji se nalazi dalje od nas samih i našeg sistema mišljenja. Tako, s te tačke gledišta, možemo sebi objasniti upotrebu ovih znakova koji su pre svega proizvod duboke analize

samo delo Miroljuba Todorovića želi da sazna kako, na koji način, i zbog čega se rađa. Naravno, ništa se tu ne objašnjava, naprotiv daju se teze, predlozi za rad, uvodne napomene koje unapred razbijaju tradicionalni način poimanja i gledanja na pesmu čineći nas čitaoce i posmatrače učesnicima samog fenomena pesničkog gesta . Lunomer I I, uočićemo odmah snažno osećanje kosmičke svesti koju ovaj pesnik-istraživač utiskuje u svoju signalističku poeziju, u celokupno svoje pesničko delo zračenje jedne totalne, odnosno globalne svesti čitave ljudske vrste. Na izvestan način kao da nas predstavlja pred čitaocem koji se nalazi dalje od nas samih i našeg sistema mišljenja. Tako, s te tačke gledišta, možemo sebi objasniti upotrebu ovih znakova koji su pre svega proizvod duboke analize autorovog osobitog

, u stohastičkoj poeziji, koja će se u embrionalnom obliku sretati skoro na samim počecima pesničkog rada Miroljuba Todorovića. Stohastičkom metodom izgradnje stiha stiha u kojem će prestati da važe svi zakoni sintakse pa i slogomerija Todorović je ispisao cikluse u Ožilištu ( 1967 ), u strofički organizovanim pesmama iz Putovanja u Zvezdaliju ( 1969 ) u Konjiću-Ljeljenu ( 1969 ), od kada datira potpuno oformljena ova vrsta signalističke poezije, a potom, u ciklusu Lunomer II ( 1969 / 70 ), objavljenom u knjizi Algol ( 1980 ), u zbirci Svinja je odličan plivač ( 1971 ), u Kybernu ( 1970 ), u ciklusima Nokauta ( 1984 ) i Chinese erotism ( 1983 ), itd. Naslov ciklusa ove poezije Ponovo uzjahujem Rosinanta, objavljenog u zbirci Telezur za trakanje ( 1977, poslužiće Todoroviću kao naslov za obiman izbor iz poezije ( 1987 ) .

i Mark Loeffler sa Univerziteta u Ostinu, Teksas . Lunomer : dečak s mesečevom glavom, ili kako ga je Pjer Garnije nazvao Dete-mesec. Od vizuelnih pesnika i konceptualnih umetnika objavljuju još: Ian Durant ( V. Britanija ), Eric Cummins ( SAD ), Peter Cherches ( SAD ), Tim Thackeray ( V. Britanija ), Karl Kempton ( SAD ), Dick Higgins ( SAD ), Kurt Mautz ( Zapadna Nemačka ), Syoji Yoshizawa ( Japan ), A. de Araujo ( Brazil ), John Rothfork ( SAD ), Lew Thomas ( SAD ), Ulises Carrion ( Holandija ) ,

poema Konjic-Ljeljen ( 1969 ) označava potpunu žanrovsku i poetičku profilaciju stohastičke poezije kao posebne vrste u signalističkom stvaranju. Poema ilustruje dve bitne osobine stohastičke pesme preplet slobodnih asocijacija kao načelo strukturacije iskaza i naglašenu subjektivnost: ovo je moj jezik nerazumna rečenica / kroz severnu maglu vraćam se zorom / smrt gladno i nervozno žena u lokvi / krvi diše čuo sam ove reči i krenuo ... [ 11 ] Sledi ciklus pesama Lunomer II ( 1969 / 70 ), objavljen u knjizi Algol ( 1980 ), a zatim jedna od ključnih knjiga stohastičke poezije, Svinja je odličan plivač ( 1971 ). U njoj je Todorović demonstrirao neke od glavnih odlika stohastičkog metoda nagle promene u rečeničkom toku pesničkog iskaza i bogatstvo asocijativnih spletova koji pesmi daju polifonu strukturu .

. Kubistički rez ovde je predstavljen u punom svetlu, na delu. Semantičko težište pesme, naznačeno naslovom Jezici, potvrđuje Kornhauzerovu pretpostavku da u stohastičkoj pesmi naslov vrši klasifikacionu ulogu, da tema nije nikakva nadređujuća kategorija, a slučajna sintaksička povezivanja u okviru stihova ne organizuju nikakvu celinu celinu u smislu jedinstvene semantičke završenosti i zatvorenosti stiha i pesme kao celine . Lunomer II ( 1969 / 70 ), u Todorovićevom u osnovi stohastičkom govoru učestvovaće i leksika kojom je inače obeležena scijentistička faza u stvaralaštvu ovoga pesnika, pa čak u toj leksici naći će se i hemijske formule kojima se još više proširuje razuđenost sfera iz kojih naš pesnik crpe inspiracije ili podatke za oblikovanje. Tako se u jednom od segmenata poeme mogu pronaći, u svega nekoliko stihovnih jedinica, podaci koji se odnose i na konkretni svet opažanja, zatim na svet /

lunomer

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov