metodom. Analizirane su sledeće faze mejoze: pahiten, diploten, dijakineza (profaza I), metafaza I, anafaza I, telofaza I, metafaza II, anafaza II, telofaza II, tetrade, mikrospore i polenova zrna. Mejoza je najčešće proticala normalno u

faze mejoze: pahiten, diploten, dijakineza (profaza I), metafaza I, anafaza I, telofaza I, metafaza II, anafaza II, telofaza II, tetrade, mikrospore i polenova zrna. Mejoza je najčešće proticala normalno u većini analiziranih mejocita, pri

hromozoma, acentričnih fragmenata, nekompletnih hromatidnih izmena, triradijala i izohromatidnih delecija) da u telofazi ćelijske deobe formiraju mirkonukleuse. Nakon akutnog ozračavanja in vitro, zapaža se gotovo idealna saglasnost

i citoplazme. Sa morfološkog gledišta ćelija prolazi kroz sledeće faze: profaza, prometafaza, metafaza, anafaza i telofaza .

sa endoplazminim retikulumom. Mada rasuti, delovi jedrovog omotača služe kao osnova za njegovo obnavljanje u toku telofaze .

i postaju sastavni deo ćelija kćerki. telofaze . Postoje i druge osobenosti nukleolusa u raznim vrstama biljnog i životinjskog sveta. U toku ove faze od rastresitih,

normalan proces u toku koga se odbacuju neki hromosomi. A kada se pokretanje hromosoma ka polovima završi - počinje telofaza .

proces u toku koga se odbacuju neki hromosomi. A kada se pokretanje hromosoma ka polovima završi - počinje telofaza. Telofaza ¶

ćelije. telofaza (poređane su po redosledu dešavanja, a možete ih pogledati na animaciji sa desne strane)

. On nastaje kao rezultat kontrakcije mikrofilamenata, aktina i miozina, koji su vezani za ćelijsku membranu. Telofaza ¶

nastaje kao rezultat kontrakcije mikrofilamenata, aktina i miozina, koji su vezani za ćelijsku membranu. Telofaza , završna faza mitoze (grc. thelos = kraj), počinje u momentu kada hromozomi dostignu polove deobnog vretena. Za vreme

slabo razvijene i bez polena. Mejoza se odvijala normalno (pahiten, dijakineza, metafaza I, anafaza I, anafaza II, telofaza II). Razlike u tipovima CMS-a su postojale u prekidu mikrosporogeneze u različitim fazama. Najčešće je to bilo posle

mejocita sa izbeglim hromozomima u metafazi I je bio 24,6 - 87,2, sa izostalim hromozomima u anafazi I 10,5 - 81,0, a u telofazi 25,0 - 33,3. Hromozomski mostovi su detektovani u 0 - 9.9 % anafaznih mejocita. Vitalnost polena kod F 1 hibrida se

mejotička deoba se, slično kao i mitoza, sastoji od četiri faze koje su označene kao: profaza I, metafaza I, anafaza I i telofaza I. Ovoj deobi podležu primarne spermatide i primarne spermatogonije koje su diploidne, a nastale su mitotičkom

broja hromozoma. U humanim ćelijama na polovima se nalazi po 23 hromozoma i to iz svakog od 23 para po jedan hromozom. Telofaza I