što mu se javi, i da se nosi pred vojskom. Silom krsta, on zadobi slavnu pobedu nad brojno nadmoćnim neprijateljem. Maksencije se udavi u reci Tibru. Odmah potom Konstantin izda znameniti Edikt u Milanu 313. godine, da prestanu gonjenja hrišćana

, Sever i Maksimin Drugi Daja, Galerijev sestrić. Naočigled svih Konstancijev odrasli sin Konstantin i Maksimijanov Maksencije su zaobiđeni u podeli vlasti. Izgleda da je sa ovakvim ishodom događaja Konstantinov položaj na Galerijevom dvoru

ga priznati za cara, već priznade Severa koji je upravljao Italijom i Afrikom. Međutim u Italiji bi proglašen za cara Maksencije , sin Maksimijanov. Podržavajući Severa, Galerije pođe sa vojskom protiv Maksencija; Maksencije zatraži pomoć od

proglašen za cara Maksencije, sin Maksimijanov. Podržavajući Severa, Galerije pođe sa vojskom protiv Maksencija; Maksencije zatraži pomoć od svoga oca Maksimijana, koji ponova uze vlast u svoje ruke. Sever se predade Maksimijanu i bi pogubljen

sestrom. U zapadnoj pak polovini, u Italiji, posle ponovnog carovanja Maksimijanovog, zacari se iznova Maksencije , nasuprot želji rimskog naroda. Konstantin ga priznade za cara u Rimu, pa mu uputi i mirotvorno izaslanstvo. Ali

, nasuprot želji rimskog naroda. Konstantin ga priznade za cara u Rimu, pa mu uputi i mirotvorno izaslanstvo. Ali Maksencije ne hoćaše mir sa Konstantinom, niti ga nazivaše carem, pošto je želeo da bude jedini gospodar u svima zemljama i

carem, pošto je želeo da bude jedini gospodar u svima zemljama i oblastima Rimske carevine. Učvrstivši se u Rimu, Maksencije stade činiti nepravdu ljudima: ne samo gonjaše hrišćane, nego i svoje neznabošce mučaše; ubijaše ugledne senatore i

ovog tiranina. Konstantin najpre uputi Maksenciju pismo, prijateljski mu savetujući da prestane sa tiranijom. Ali Maksencije ga ne samo ne posluša, i ne popravi se, nego se još više ozlojedi, pa se stade pripremati za rat protiv samog Konstantina.

straha. Pritom, Konstantinu je bilo poznato da je vojska njegovog protivnika mnogobrojnija od njegove, i da se Maksencije čvrsto uzda u svoje bogove, koje se starao umilostiviti prinoseći im na žrtvu mnogu decu, devojke i trudne žene; pa je

, Konstantin sa svom svojom vojskom, pred kojom je nošen česni krst, krenu iz Galije u Italiju protiv Maksencija. A Maksencije , pošto bogovima prinese raskošne žrtve i sasluša gatare, osiono pođe sa velikom vojskom u susret Konstantinu. Štićen

, Konstantin, posle tri sudara sa protivnikom, dođe do pred sam Rim. Tu mu nanese odlučan udarac i konačan poraz. Sam Maksencije dade se u bekstvo, ali kad bi na mostu preko reke Tibra, most se po dejstvu sile Božje sruši, i on se udavi sa odabranim

imala sedam, što priznatih što nepriznatih avgusta (Galerije, Maksimin Deja, Konstantin, Maksimijan, Licinije, Maksencije i Domicije Aleksandar). Kob građanskog rata, kome je i sam umnogome doprineo, nije ga mimoišla.

rata, koji je potresao imperiju krajem prve decenije četvrtog veka, Flavije Sever se našao u nezavidnom položaju. Maksencije se u Rimu samoproglasio za avgusta. Pozvao je oca Maksimijana Herkulija da mu se pridruži u vlasti, što je ovaj i

imena mlađih vladara - novih cezara. Na opšte iznenađenje, za cezare nisu proglašeni sinovi vladajućih vladara - Maksencije (sin avgusta Maksimijana) i Konstantin (sin cezara Konstancija), nego dva vojnika bliska novom avgustu Galeriju -

na carski presto. Za avguste se samovoljno proglašavaju sin Konstancija Hlora - Konstanin i sin Maksimijana - Maksencije . Stari avgust Maksimijan takođe se predomislio i traži ponovo vlast. Zbrka je potpuna. Rimski podanici više ne znaju