koji je u svojoj pesmi Idiot Boy odvažno ustvrdio da je potpuna tek ljubav onih roditelja kojima je dato da u sebi iznalaze sposobnost za ljubav prema detetu kada nema vidljive i lagodne nadoknade . malograđanske zaproloženosti u opštem i iznuđenom. Iako se kao prvi utisak nameće da je reč o nešto lahorastijoj varijanti onoga iz Ane Edeš ( koja je, ipak, nastala nekoliko godina kasnije ), Kostolanjijeva opažanja izneta u Ševi na duže staze ostavljaju neveseliji i mučniji utisak. .

Držeći se urbanizovane teme i jezika, saobražava u potpunosti celinu jednog izgubljenog i posrnulog naraštaja, koji svoju ne / oduhovljenu posuvraćenost nalazi u krajnjoj alternativi marginalizovane zajednice, od koje je društvo diglo ruke, negujući njihovu navodnu društveno-porodičnu izopačenost i izopštenost kao pomodnu kulturu narkomanske posebnosti koju iz nužde prihvata kao realnost, imajući tek sebe kao oličenu predstavu, nedostojnu epskog čoveštva i malograđanske kulture .

se nadaju onome čemu su se donedavno tako opirali - Evropi, unutra očekuju da ih niko ništa ne pita. Intimno, žele se da uz to proguraju što više podvala. Iako znaju da to ne prolazi na adresama koje su van Srbije, ne mogu da odole. O tome će misliti kad bude dogorelo do noktiju . malograđanske fašističke probisvete Srbije Sve to jeste napredak, ali šta ćemo sa onim za treš umetnički nadarenim udbašem? I šta će on sa nama ?

( bar mislim da jeste ona, ako nije, ispraviće me već neko, mada nije toliko bitno sada, jer je primer čuven ). U toj obradi, tamo gde su originalni stihovi pominjali krv seljačku, namesto toga je inventivni obrađivač stavio krv gospodsku. Tako se dobila slika koja odgovara onoj narodnoj: videla žaba da se konj potikva, pa i ona digla nogu, a koja tako lepo pokazuje kako neko ispadne smešan kada pokuša da se igra visoke kulture. Naše prevodioce je, tako, ponukalo iskušenje malograđanske pristojnosti, pa umesto posprdnog naslova kakav ovaj film u originalu ima, nisu odoleli, a da ne ubace nešto patetično i izanđalo, tipa prokletnici .

frakcija, Naše Delo, Golos Truda u Rusiji i okisti u inostranstvu nisu ništa drugo do podvrsta jedne od takvih partija. Mi nemamo ni najmanje razloga da mislimo da te partije mogu nestati pre socijalne revolucije. Naprotiv, ukoliko ta revolucija bude bliža, ukoliko se bude snažnije razgorela, ukoliko oštriji i jači budu prelazi i skokovi u njenom toku, utoliko će u radničkom pokretu veću ulogu igrati borba revolucionarne, masovne bujice protiv oportunističke , malograđanske bujice. Kauckijanstvo nije nikakva samostalna struja, jer nema korena ni u masama ni u privilegisanom sloju koji je prešao buržoaziji. Ali opasnost kauckijanstva je u tome što se ono, iskorišćavajući ideologiju prošlosti, upinje da pomiri proletarijat s buržoaskom radničkom partijom, da odbrani jedinstvo s njom, da time podigne njen autoritet. Za otvorenim socijal-šovinistima mase više ne idu: Lojd Džordža su u Engleskoj izviždali na radničkim zborovima ,

deluju ponizno, što nije jača strana samouverenog i ponosnog Obame. On nikada nije voleo svoj, sasvim američki, nadimak iz detinjstva Beri. ( Usvojio ga je još njegov otac, koji se takođe zove Barak, kada je 1959. godine dobio stipendiju da studira u SAD i odmah, kao i mnogi drugi imigranti, amerikanizovao svoje čudno ime. ) Obama, za razliku od Buša ili Mekejna, mnogim Amerikancima deluje elitistički i kosmopolitski, kao neki samouvereni stranac koji prezire vrednosti malograđanske Amerike i ne poštuje svet stanovnika kravljeg pojasa, ljudi zaljubljenih u dolare, revolvere i Isusa, koji su pre četiri godine izabrali teksaškog kauboja za predsednika .

ih i slušajući kroz sve ove godine ( u početku sam, iznenađen takvim ponašanjem, pomislio kako je to neki nov, nevin, svet ), u meni su se osećanja kovitlala od jednog do drugog kraja spektra: od sažaljenja prema takvoj ovčijoj predstavi sveta do ogorčenosti. Ali, sve više, i ono prvo osećanje kojim im se darivala neka vrsta oproštaja ( pomozi im Bože, ne znaju šta rade ), i ono drugo ( ogorčenje ), zamenjivana bivaju ocenom o nepopravljivoj nedozrelosti provincijske / malograđanske ushićenosti samim sobom i svojim baršunastim spasom .

svi znamo, bila kratkotrajna. Ne moze se bas nazvati nekom svijetlom istorijom . malograđanske potrebe da, po svaku cenu, skrenu pažnju na sebe ... Za takave vulgarne ( bolesne ) tekstiće javni tužilac bi morao da reaguje a urednik plati po Zakonu

dela numere Kad bi bio bijelo dugme koju Bebek, Islamović i Vojičić koriste u najavama svojih koncerata . malograđanske duše se polomiše oko njega, zbog šugavog potpisa-autograma. Leteli oko njega kao da je kralj, a ja sam mirno stajala malo dalje i nisam mu prišla ... da me obezbeđenje ne bi izbacilo

žestoko zaletao u dokazivanju nemoći socijalističkih društava, pre svega, na privrednom planu koliko ovi "uzorni porodični ljudi" i "sitni moralisti ". Pa, oni su činili i najveći broj onih koji su pohrlili u taj vrli novi svet ultrarazvijenog kapitalizma i Zapada odakle su nam donosili bajke koje su, pa opet, pospešivale bežanje iz" opskurnog socijalizma "za kojim sada žude i bivši istočni Nemci. Šta se desilo? O oštre hridi razodevenog demokapitalizma razbile su se malograđanske iluzije tih sitnih dućandžija i još sitnijih dušica. Tako i treba jer to je nama naša borba dala da imamo kapitala generala. A kada su ustanovili da će im i cela država otići na doboš odjednom su postali pravoslavci, domaćini, Srbi, Velimirovićevci, bogobojažljiva sitnurija i paščad. Eto na šta su pale te sitne dućandžijske duše .

. malograđanske i primitivne krugove, čime se stvara model za vladavinu jednog čoveka, primitivnog i brutalnog, koji hoće sve da stavi pod svoju kontrolu

vaše nevaspitane i razuzdane derištadi, o čijem ponašanju na časovima ne želim ni da govorim, praveći pripreme i pokušavajući da barem nešto malo inovira ne bi li eventualno nekoga za nešto zainteresovala. Za to vreme lekar, po definiciji nadrndana neznalica sa nekog brda željna naslova a ne struke, korumpiran i bahat, ima platu preko 100.000 dinara. Ali, ne, nemojte slučajno uvrediti plemenskog vrača, barem dok vam ne rokne nekog iz bližeg kruga. Istresajte svoje malograđanske frustracije na profesorima, jer na njima možete. Razmislite, gospodo, da li biste mogli da budete jednom sa nekim solidarni i da pakost stavite na stranu, možda će nam tako svima biti bolje. ( Petar, 8. februar 2011 17:21 )

UŠI, DA PROMENI SEDAM KOŽA A DA NI ZA JEDNOM NE ZAŽALI I DA PROTIV SVIH POSLEDNjU IGRU ODIGRA.Simbolički počelo je kada je streljan 1944 Svetislav Stefanović lekar, pisac, prevodilac a ustoličen Svetislav Stefanović, šegrt koji je bacio alat i odao se revoluciji.Živo biće savitljivost može da koristi samo u granicama taktike i nužne odbrane.Mi smo prešli granicu.Na tuđim parama i pustošenjem sela stvorili smo parazitske slojeve, NIĆIFORE, masovno članstvo nezvanične MALOGRAĐANSKE INTERNACIONAL čiji članovi imaju "razumevanje" za banditizam "međunarodne zajednice ". Kada su se kockice složile naši političari su pokazujći da su uspešno položili test stvorili državu koja je u službi njihovog SAMOUSREĆIVANjA poznatog kao samobogaćenje.Od njih je počelo oni moraju iza rešetaka .

balasta, bez obzira na to što je kultura uvek bila prethodnica normalizacije srpsko-hrvatskih odnosa. Verovatno da je i nedavno održana nedelja srpske kulture imala tu svrhu. Međutim, ova manifestacija je još jednom pokazala tu našu toliko puta iskazanu težnju da prigušimo naš autentični glas u kulturi i da se anacionalnim i politički korektno doziranim programima pokažemo kao dostojni pripadnici tog otmenog srednjoevropskog kulturnog kruga. To je posebna vrsta malograđanske hipokrizije, kojoj su i skloni predstavnici naših građansko liberalnih politički-kulturnih krugova u dodiru sa superiornom hrvatskom kulturom. I na nedelji srpske kulture u Zagrebu morali smo da pokažemo da smo i mi naučili lekciju o političkoj korektnosti, da dokažemo da pripadamo civilizovanom demokratskom svetu i da iskažemo pokorno razumevanje za uzvišenost domovinskog rata. Pri tome, na ovakvoj manifestaciji nema prilike da se otvore najvažnija pitanja

prihoda za život . malograđanske mitelojropske birokratije poraženih vremena maštaju da vrate svu tu ravnicu u nepostojeće pastoralno stanje od pre sto godina, u rajšku flajšmašinu, a lažu nas kako su orijentisani ka budućnosti .