mehaničkih prirodnih snaga. Zato je ovo i ovakvo shvatanje o poreklu života na Zemlji poznato u nauci pod imenom mehanističko shvatanje života. Po njemu, dakle, između mrtve ili neorganske materije i života, tj. živih bića od ćelice do čoveka

po prethodnom razumnom i ciljnom planu, već spontano ili samoniklo on se nekada, negde i na neki način sam začeo, Zato je mehanističko shvatanje života poznato i kao hipoteza o samozačeću ili spontanom postanku života iz mrtve ili neorganske materije

pokopan. Jer ona u svom golom obliku ima nečega frapantno prostog čak i za one koji, i posle Pastera, zastupaju i brane mehanističko shvatanje života, [ 156 ]

upravlja i određuje joj ciljeve, tako i jednog razumnog i svesnog konstruktora koji joj je omogućio postojanje. [ 161 ] Mehanističko shvatanje života i dolazi u sukob sa očiglednim činjenicama, jer negira postojanje jednog ovakvog mašiniste i jednog

ovakvog konstruktora mašine živog bića. No baš zato što svesno poriče postojanje takoreći opipljivih fakata, ovo mehanističko shvatanje života je napušteno od svih onih pretstavnika nauke čija sposobnost za objektivnije konstatovanje i

razmišljanja dovoljan da odredi verovatne posledice sopstvenih postupaka. Dakle, iako Morz eksplicitno odbacuje mehanističko viđenje čoveka, uloga koju on propisuje nameri nije ni na koji način u vezi sa iskonskom, početnom odgovornošču. Tako,

prepisivanje odredaba pojedinih komisija UN i njihovih zaključaka ili komentara ili iz samih konvencija često to mehanističko ponavljanje nije dovoljno dobro jer ostavlja nejasnoće.