. Mijailovići u Bjelopavlićima, u selu Bare Šumanovića, su od Bulatovića. Budinići u Zagredi, u Kučima ( a bili i Čigomani pa istisnuti ), takođe su od Rovčana. Početkom našeg stoleća Erdeljanović je našao i 23 porodice Bulatovića u kučkom selu Raćesi. Od ovih su pored Budinića, bili Otaševići, Todići i Tomaševići, od kojih se, veli, dosta i odseljivalo. Iz Rovaca su starinom i Jošanovići, u selu Miloševići, te neki u selima Slatini i Timaru, u Drobnjacima. U drobnjačkom selu Miloševići

, puno je rađeno i na vaspitno-pedagoškim ciljevima, koji su bili primarni u radu sa svim kategorijama fudbalera "Mladog rudara ". Sve je počelo tridesetih godina. Boje kluba su bile crvene majice, bele gaćice, a kao sportska obuća, osim kopački, korišene su sandale, cipele, a naravno, igralo se i boso. Klub je imao svoj pečat, ali nisu imali prostorije, teren, opremu. Istina, opremu su u Beogradu nabavljali imućni rudnički opančarski sinovi: Miletići, Sretenovići , Mijailovići . Svi su se, međutim, lično starali o svojoj opremi - čuvali je i čistili, popravljali kod svojih drugova zanatlija, opančara, obućara. Sportske terene za treninge i utakmice koristili su i menjali prema raspoloženju vlasnika pokošenih livada .

gore . Mijailovići su najteže prošli, ali nisu i jedine žrtve lopova. Tomislav priča, za Novosti, da je oko 70 domaćinstava zabeležilo krađu drva i da ljudi masovno seku drva ne bi li preduhitrili lopove .

porodice u selu, za koju se ne zna da su se doselile su Raonići. Od Raonića nekada najjače i najznatnije porodice u selu, danas je samo jedna kuća, slave Jovanjdan . Mijailovići , Markovići, Vidosavljevići, Vićentijevići, Nastići, Gajići ): U Isto doba, iz istog mesta, u početku 18. veka iz Vrdila u blizini Kraljeva, doselili su se Dugonja i Laud i naselili se po odobrenju Raonića uz njih, na današnjem mestu. Od Dugonje su Dugonjići i Petrići, ima ih 6 kuća i slave Đurćic, a od Laudovića ima nekoliko familija; ima ih 10 kuća i slave Đurđevdan .

to koristi da vlada nasim fudbalom, ali ni on nije puno bolji od ostatka naseg sramotnog i smesnog i fudbala.Sinisa MIhajlovic dosao je na kormilo nase ekipe da unese nesto novo i da donese neophodnu disciplinu.Ali je doneo samo jos gore rasulo.Nema igraca poput Milosa Krasica, Nikole Zigica, Milana Jovanovica, Zdravka Kuzmanovica, Boska Jankovica.Neven Subotic mu sedi na klupi, a protiv Makedonije u Skoplju i Ivanovic je mec poceo sa klupe.Igraju mu razni Mijailovici , Tomovici, Scepovici, Ignjovski i ostali kojima nije mesto u reprezentaciji.Pocinje vec trecu utakmicu sa Lazarom Markovicem koji je jos uvek poletarac i ne moze da igra ovako vazne utakmice sto se pokazalo protiv Belgije kada je ulazio u meso i svi odbrambeni igraci Belgije na celu sa Kompanijem i Vermelenom lako su resavali te situacije.Posebna prica je prvi covek FSS Tomislav Karadzic koji odbija da ode sa mesta prvog coveka naseg fudbala i smatra da nije strasno ako se

Dragoslav . Mijailovići su vodu odmah odneli na ispitivanje u Bukovičku banju i gradsku bolnicu, a njihovi nalazi potvrdili su da je voda bakteriološki ispravna. - Od tada koristimo vodu. Ona je povremeno blago kiselkasta, ali ima perioda kada bude kao da je natočena u parku Bukovičke banje. Osim za piće, koristimo je iza pranje i kuvanje. Jedino kafa nije ukusna kada se skuva sa ovom vodom .

mesto . Mijailovići su se doselili iz Gruže, slave. sv. Jovana .

. sv. Jovana . Mijailovići , Stojkovići, Radmilići, Tresači i drugi su ogranci ovim donjim porodicama .

oružja, koje im je svagda, i za razne prilike i povode, moralo biti pri ruci . Mijailovići , Novakovići, Rajići ). No nije sve tako sumorno, i po život opasno, u našem prezivanju. Na vedriju stranu upućuje prezime Čauševića u Baljkovcu. Čauš, kako je nazivan niži vojni zapovednik u turskoj vojsci, u mnogim našim krajevima znači: veseljak, od milošte nazvan čajo, kako se i danas naziva vođa svatova ili vojvoda ( najčešće ta uloga na svadbi dopada mladoženjinom zetu ). Takvog vedrog duha je svakako bio i predak Čauševića, doseljenih za vreme Karađorđa iz Jelašnice

, posle 1827. godine, Dobanovcu u Sremu, Nikoljdan. Istovremeno se deo familije doselio u Radljevo . Mijailovići . Videti Mijailovići i Markovići .

Dobanovcu u Sremu, Nikoljdan. Istovremeno se deo familije doselio u Radljevo . Mijailovići i Markovići .

Jevremovići i Ilići . Mijailovići 1 i Markovići, druga polovina 18. veka. Pričević kod Valjeva, Pantelijevdan .

, Miholjdan . Mijailovići 2, posle 1827. godine, Majinović i Podgorini, Lazarevdan .

Bus na sred ravnice bedem priča se da je bila neka crkva kadgod. Sad čista njiva, ledina, i bedem se preorava; više ništa se ne nalazi na površini, a u dubinu nije kopano. Zove se mesto Busevi. Govoreno da je i ta crkva bila od buseva, od naboja, odozgo daskom pokrivena, šindra . Mijailovići ( 3 k., Jovanjdan ). Vladisavljev ( 53 god. ) otac Jevrem, deda Ninko i dr. ovi su temeljci, od starine .

se ne nalazi na površini, a u dubinu nije kopano. Zove se mesto Busevi. Govoreno da je i ta crkva bila od buseva, od naboja, odozgo daskom pokrivena, šindra . Mijailovići II ( 2 k., Lučindan ). Doseljeni. Živojina uzeo đed Vladisavljev Ninko pod svoje, nako kao od neke familije, svojte i odgajio ga; kad je stigao na starještvo, onda je preduzeo svoju slavu Lučindan i odelio se. Doveden, ne zna se odakle .