u Dalju (oblast Baranja) koji je bio pod Austro-Ugarskom. U autobiografskoj knjizi Uspomene, doživljaji, saznanja, on opisuje svoje poreklo na sledeći način: Milankovi potomci, koji se po njemu nazvaše Milankovićima, živeli su u Dalju dva i po veka. Svojim sposobnostima i težnjom ka višem popeše se u rang intelektualaca i

napada raka i Alćajmerove bolesti. Milankovi ć. Da se podsetimo na ta dva datuma: 28. maja 1879. godine, dakle pre 120 godina, u Dalju je rodjen Milutin kao najstarije dete u porodici Milankovi ć, od oca Milana i

nau č nik Milutin Milankovi ć. Da se podsetimo na ta dva datuma: 28. maja 1879. godine, dakle pre 120 godina, u Dalju je rodjen Milutin kao najstarije dete u porodici Milankovi ć, od oca Milana i majke Jelisavete, ro đ ene Mua č evi ć, a 3. oktobra 1909. godine, pre 90 godina, Milankovi ć je, napustiv š i Be č, umesto in ž enjerske prakse i gra đ

, u Dalju je rodjen Milutin kao najstarije dete u porodici Milankovi ć, od oca Milana i majke Jelisavete, ro đ ene Mua č evi ć, a 3. oktobra 1909. godine, pre 90 godina, Milankovi ć je, napustiv š i Be č, umesto in ž enjerske prakse i gra đ evinarstva, zapo č eo profesorsku karijeru na Beogradskom univerzitetu. Zvani č an ukaz o Milankovi ć evom

90 godina, Milankovi ć je, napustiv š i Be č, umesto in ž enjerske prakse i gra đ evinarstva, zapo č eo profesorsku karijeru na Beogradskom univerzitetu. Zvani č an ukaz o Milankovi ć evom postavljenju potpisan je 22. septembra 1909. godine od strane tada š njeg ministra prosvete Ljubomira Stojanovi ć a, a interesantno je da se Milankovi ć eva ku ć a

č an ukaz o Milankovi ć evom postavljenju potpisan je 22. septembra 1909. godine od strane tada š njeg ministra prosvete Ljubomira Stojanovi ć a, a interesantno je da se Milankovi ć eva ku ć a u Beogradu, koja je sazidana 1926. godine i u kojoj je veliki nau č nik ž iveo sve do svoje smrti 1958. godine, danas nalazi u ulici koja nosi ime ovog nekada š njeg

Beogradu, koja je sazidana 1926. godine i u kojoj je veliki nau č nik ž iveo sve do svoje smrti 1958. godine, danas nalazi u ulici koja nosi ime ovog nekada š njeg ministra. Milankovi ć je po profesiji bio gra đ evinac, astronom, matemati č ar, geofizi č ar, ali iznad svega utemeljiva č moderne klimatologije i klimatskog modeliranja. Rade ć i na

svega utemeljiva č moderne klimatologije i klimatskog modeliranja. Rade ć i na problemu uticaja astronomskih faktora na klimu u toku geolo š ke pro š losti Zemlje, Milankovi ć je na egzaktan na č in objasnio periodizacije nastanka, razvoja i povla č enja glacijalnih faza u toku proteklih 600 000 godina. Primenjuju ć i matemati č ki aparat i

ć i matemati č ki aparat i koriste ć i prethodna saznanja Ademara, Krola, Leverijea, Pilgrima i uz svesrdnu pomo ć svoga kolege, astronom a Vojislava Mi š kovi ć a, Milankovi ć je dokazao da su precesija, promena nagiba ose rotacije i ekscentri č na putanja Zemlje oko Sunca dominantni dugoperiodi č ni faktori na promenu klime u geolo š koj

rotacije i ekscentri č na putanja Zemlje oko Sunca dominantni dugoperiodi č ni faktori na promenu klime u geolo š koj proslo š ti. Sam je, naravno, dao najve ć i doprinos. Milankovi ć, me đ utim, nije samo po tome poznat. Njegovo delo "Kanon osun č avanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba" predstavlja najzna č ajnije delo srpske nauke

i srednje godi š nje temperature Marsove povr š ine i donjeg sloja njegove atmosfere dokazano je kasnijim kosmi č kim istra ž ivanjima, ali najva ž nije je bilo to da su se Milankovi ć evi prora č uni pokazali potpuno ispravnim.

sloja njegove atmosfere dokazano je kasnijim kosmi č kim istra ž ivanjima, ali najva ž nije je bilo to da su se Milankovi ć evi prora č uni pokazali potpuno ispravnim. Milankovi ć ev kalendar je do sada najpreciznije ura đ en kalendar. Gregorijanski je sadr ž avao dva krupna nedostatka: za godinu je uzimano da ima 365 i 1 / 4 dana i da 235 lunarnih

kalendar. Gregorijanski je sadr ž avao dva krupna nedostatka: za godinu je uzimano da ima 365 i 1 / 4 dana i da 235 lunarnih meseci predstavlja ta č no 19 solarnih godina. Milankovi ć je svoj kalendar bazirao na anulaciji tada š njih 13 dana, novi kalendar je doveden na isti datum kao Gregorijanski, prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa 4

, š to daje potpunu preciznost do 2 800. godine, odnosno do tada ne mo ž e biti nikakvog razmimoila ž enja sa sada š njim Gregorijanskim kalendarom. Ovako koncipiran Milankovi ć ev kalendar je trebalo korigovati tek posle 28 800 godina, ali, na ž alost, ni do dana dana š njeg, iako je u su š tini prihva ć en na Svepravoslavno m kongresu 30. maja

28 800 godina, ali, na ž alost, ni do dana dana š njeg, iako je u su š tini prihva ć en na Svepravoslavno m kongresu 30. maja 1923. godine u Carigradu, nikada nije za ž iveo. Milankovi ć je istovremeno i jedan od tvoraca tektonike plo č a koja se intenzivno primenjuje u geologiji. Na nagovor klimatologa Kepena i geofizi č ara Vegenera, koga smatraju