jednakosti i raju koji ce doneti komunizam, naravno nit ga je ko slusao a jos manje uzimao za ozbiljno. Medjutim moja cukunbaba po materinskoj slabosti ga je slusala u njegovim monolozima, a on joj je govorio: Eto ti tetka Polka, celog veka radis i mucis se, a i sad u starosti opet radis puna stala stoke, a ti sama. Ali kad moji dodju na vlast ti ima samo da sedis, prekrstis nogu preko nogi i pustis radio . Stanojevi na vlast, a on jadan propao negde u ratu ni grob mu se ne zna, al cula baba Polka da je stradao. Naravno on Bogu hvala ne doceka da njegovi doju na vlast, al polka doceka. Sada necu podrobno iznositi hronoloski red kojim su je "oslobodioci" pljackali, i sve joj oduzimali, nego cu vam ispricati sledecu skoro anegdotu. Poslednje od stoke sto joj je ostalo bila je krava sa muskim teletom. Kada je na pocetku avlije ugledala drugove da idu ka kuci, ona istrča i odveza tele i

i Kuršumliju. Turci su ga ubili 25. februara 1815. godine po nalogu Sulejman paše, posle propasti Hadži-Prodanove bune. Ubijen je u selu Baničina pored Smederevske Palanke gde je i sahranjen. Prvobitno je bio sahranjen na starom seoskom groblju bez glave, jer su je Turci bili odneli svom sultanu na uvid. Njegova sestra je otkupila glavu i sahranila je sa sve telom u crkvenom dvorištu crkve Svetog Arhangela koja je podignuta 1892. godine i nalazi se u Baničini. Jedini Stanojevi potomci su po liniji njegovog brata Petra, prezime su promenili u Petrovići, po starom srpskom običaju kada najstariji sin uzima prezime po očevom imenu, i žive u Smederevu. Stanojeva porodična loza povezana je još sa lozom Hajduk Veljka Petrovića, pošto je Stanoje za njega oženio Petrovu ćerku. Potomci Hajduk Veljka ( Hajdukveljkovići ), danas žive u Smederevu

na semaforu piše 7:0, a rival prvi put trese mrežu golmana Slobodana Sora u 18. minutu utakmice. Furiozan start na krilima sjajnog kapitena Vanje Udovičića i centara Duška Pijetlovića i Slobodana Nikića omogućio je našem selektoru da odmara najvažnije igrače, a ujedno i ukaže šansu rezervnom golmanu Branislavu Mitroviću. Ipak, meč sa Rumunima svakako će najduže pamtiti mladi Aleksa Šaponjić, koji je u finišu meča iz peterca postigao prvi gol u seniorskoj selekciji . STANOJEVI Ć: Prezadovoljan sam igrom u odbrani AJNDHOVEN: Prvi asistent selektora vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Stanojević posle ubedljive pobede protiv Rumunije ( 14:5 ) izjavio je da je posebno zadovoljan igrom u odbrani. "Prezadovoljan sam odbranom, posebno u prve tri četvrtine. To nam je bio i glavni zadatak. Znali smo da sa Rumunijom ne smemo da uđemo u jurnjavu jer bi to njima više odgovaralo. Ispalo je kako smo želeli i sada se okrećemo duelu sa Crnom Gorom ", rekao je

iz Gložana. Oni su naime u Magliću pobedili veoma borbenu i na momente grubu ekipu Maglića sa 2:1 golovima Gojka Stanojeva, a i veoma slabog sudiju A. Petkovića koji se trudio da bude 12 - ti igrač samo njemu znane ekipe. Vrhunac lošeg suđenja bio je kada je u 60 - tom minutu izmislio penal za domaćina i izazvao smeh u publici. A iz samo njemu znanog razloga skratio je utakmicu za 5 minuta, pokazavši u 85 - tom minutu da će se igrati još 3 minuta. Brži od njegove pištaljke bio je Gojko Stanojevi koji je 88 - tom minutu doneo veliku i zasluženu radost svojoj ekipi .

prvi put izlagao 1986 godine, a zatim slede izlozbe u Beogradu i u mestima Kolubarskog kraja. Pored petnaestak samostalnih izložbi Miodrag je imao zaista veliki broj grupnih izlaganja kako u zemlji tako u inostranstvu. Add a comment Stanojevic .

le č enje . Stanojevi ć ). Č asopis "Reumatizam ", glasilo Udruženja reumatologa Jugoslavije po č eo da izlazi 1954. godine u Zagrebu ( urednik. prof. dr Theodor D ü rrigl ). Prvi kongres udruženja reumatologa Jugoslavije održan je u Zagrebu 1949. godine

osnovan je 1930. godine u Zagrebu, Udruženje reumatologa Jugoslavije 1949. godine i Reumatološka sekcija Srpskog lekarskog društva 1949. godine ( osniva č dr B. Stanojevi ć ). Č asopis "Reumatizam ", glasilo Udruženja reumatologa Jugoslavije po č eo da izlazi 1954. godine u Zagrebu ( urednik. prof. dr Theodor D ü rrigl ). Prvi kongres udruženja reumatologa Jugoslavije održan je u Zagrebu 1949. godine Stanojevi ć em koji se, još 1930. godine na III slovenskom lekarskom kongresu u Splitu, ( na kome je jedna od glavnih tema bio reumatizam ), zajedno sa dr Dragom Č opom iz Zagreba, zalagao za organizovanu borbu protiv reumatizma .

po č eo da izlazi 1954. godine u Zagrebu ( urednik. prof. dr Theodor D ü rrigl ). Prvi kongres udruženja reumatologa Jugoslavije održan je u Zagrebu 1949. godine Stanojevi ć a najzaslužnija za razvoj reumatologije je dr Zagorka Berovi ć, koja je najpre, 1953. godine, otvorila reumatološku ambulanti pri III domu zdravlja u Beogradu ( prvi lekar je bio dr Boris Nedvidek ). Na njenu inicijativu Izvršno ve ć e Narodne skupštine Narodne republike Srbije 04.06.1958. godine donosi rešenje o osnivanju Centra za reumatizam i zatim po č inje izgradnju Zavoda za reumatizam koji je otvoren 01.04.1965. godine, a Zagorka Berovi ć postaje njegov prvi

sr č anih bolesnika u Niškoj Banji, pružaju ć i im pomo ć u edukaciji i uvodjenju novih metoda istraživanja . STANOJEVI Ć, Branislav ( 09. avgust 1893., Ivanjica - 23. mart 1967, Beograd ), lekar specijalista interne medicine, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Maturirao u Beogradu. Medicinske studije zapo č eo u Hajdelbergu 1914. godine, prekinuo ih zbog I svetskog rata i završio ih je u Pragu, 1922. godine. Internu medicinu specijalizirao u Pragu, 1925. godine. Najpre radi na III internoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu, zatim, od 1926. godine, na I internoj

Al ' je zmija, al ' bijela vila? Al ' je oraj polomio krila? Ali soko pilad pogubio? Nit ' je zmija nit ' bijela vila, Nit ' je oraj polomio krila, Niti soko pilad pogubio, Nego Srbin iz kučke krajine, Skraj Meduna, grada bijeloga, Vojvoda Miljanović Marko; Evo ima četiri godine, Otkad Kuče Turci poharaše, Turcima se Kuči predadoše, I krvavu sablju poljubiše, Ma ne hoće vojvoda Marko, Sam se drži pri Komu planini, Sobom nema druga ni jednoga, Do sokola Stanojević Joša. Bije Turke, nikad ne prestaje, Od Meduna dokraj Podgorice, Četrdeset glavah otkinuli, I to im se malo učinilo, Na se meću turačke haljine, Šetaju se po Zeti prostranoj I lijepoj šeher Podgorici; Turski idu, a turski govore, A po turski povezali čalme, Po turski su sablje pripasali, Po gradu ih niko ne poznaje; Dok udari akšam i jacija, Tad po jednu posjekoše glavu, Pa je nose Komu na planinu. To trajalo četiri godine, Dok pogibe Stanojević. Jošo, Sam ostade vojevoda

na polje Cetinje, Pred svojijem Nikolajem knjazom, Pa se knjazu smjerno poklonio, Ljubi njega u skut i u ruku, Pita njega crnogorski knjaže: "Oklen si sad, kučki vojevodo Zar nijesi poša ' kod Turakah, Ka ' ostali svi kučki glavari?" A vojvoda knjazu odgovara: "Slušaj dobro, dragi gospodare Ja nijesam bio u Turakah, Niti ću se predati Turcima, Dok je moja na ramenu glava; Evo ima četiri godine Kako se sam bijem sa Turcima; Sa mnom nema druga ni jednoga, Do sokola Stanojević Joša, Juče mi je Jošo poginuo, Pod gizdavom varoš Podgoricom Sad sam osta ', bez nigđe nikoga Od kučkoga roda žalosnoga Al ' te molim, dragi gospodare Da mi podaš nekoliko vojske, To Piperah i Bratonožićah I serdara Piletića Jola, Da udarim na Medunu gradu, I popalim turske karaule; Od Meduna do Zete prostrane, I krvave varoš Podgorice Biće Kuči, đe i moja glava. "Ali knjaže njemu odgovara:" O vojvodo, Miljanović Marko Sad ne mogu da ti indat dajem, Evo ima po godine danah

stranka će se istom snagom suprotstavljati politici lažnog patriotizma jer od nje nemaju koristi ni građani ni Srbija, već samo lideri političkog ekstremizma. Informativna služba DS Stanojevi , a preneo Sport ..

da radi. Ko je krivac za takvu situaciju? Koliko zaposlenih vozaca ima ovo preduzeće? Zar nije bilo jeftinije da puteve na lokalu cisti pomenuto javno preduzece umesto privatnih firmi? Neprihvatljivo je da novac ide privatnim firmama a da ljudi koji mogu da rade u ovakvim situacijama ne rade, vec su kao i uvek na birou. Kakav je ishod ovakvog menadzmenta? Sve na kraju plate gradjani . Stanojević Milana, aktuelnog predsednika Izvršnog odbora mesne zajednice Debeli Lug zbog krivičnih dela počinjenih prilikom realizacije ugovora o izgradnji vodovoda u ovoj mesnoj zajednici .

prekrstio, poljubio čamov krst i zakleo da je stricu isplatio sav dug. Još se, tobož, čudio odakle stricu sloboda da ga tuži na pravdi Boga. Sudija nije imao težak posao, već je presudio da je Stanoje u pravu, a Aleksa nema pravo na potraživanje, pošto je, svojeručno, potpisao da mu je sinovac platio. Sveštenik je gorko zaplakao, više zbog rođakovog nepoštenja, nego što mu je bilo žao pretrpljene štete. Kroz suze ga je prokleo: - Sinovče, kako radio, tako ti Bog platio Stanojevi zemljaci, komšije, rođaci i prijatelji tvrde kako se zbog njegovog falsifikata i teškog sagrešenja prema stricu, prilikom ispisivanja o primljenom, odnosno uplaćenom novcu, pored brojke koja označava iznos, dodaje i overa slovima. Što je sigurno, sigurno je

slikarka Jovana Šavrljuga iz Požarevca koja je izložila 34 slike u tehnikama ulje na platnu i grafika. Aktivno se bavi slikarstvom od osnovne škole pa do danas. Izložbu je otvorio direktor Kulturno-izdavačkog centra Srpska kuća, Bratislav Bata Golić, a o radu slikarke govorila je ona sama kao i predsednik Udruženja likovnih stvaralaca « Milena Pavlović Barili », Rade Bojović, zatim Pavle Miladinović i Slavoljub Milošević Caki, a stihove iz svoje knjige čitao je Dragan Stanojevi . Izložba je otvorena do 26. oktobra .

stanojevi

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov