jezika. Profesor Marjanović danas živi i stvara u Beogradu i u zavičajnom Ubu . Moleru , vojvodi Živojinu Mišiću, Milovanu Đ. Glišiću, Desanki Maksimović i Čiča Iliji Stanoje - viću da spomenemo samo neke autorski naj - znatnije. Napisao je jednu dramu i priredio više zbornika i spomenica. Velibor BerkoSavić je iz reda onih pre - galaca koji svojim istrajnim i višestruko požrtvovanim radom, najčešće o svom ruhu i kruhu, u našoj kulturi obavljaju poslove koje nisu postigle da ostvare čitave insti - tucije. Za taj rad, osim Nagrade grada Valjeva, dobio je Berko

i koliko su vlasnici tih specijalizovanih radnji spremni da odgovore na zahteve tržišta . moleru ili farbaru potrebno da završi svoj posao: od boja, preko lakova, do alata. Trudimo se da u asortimanu za sve imamo alternativu, što se cenovnog ranga tiče kaže Romandić .

priču o poreklu korenima nasleđu nerođenim i rođenim desetkovanim neprekidnim i nepotrebnim bojevima i ratovima . moleru obesnom seoskom neženji i neukoj i bolešljivoj seljančici sa kojom živi u divljem braku. čitavo selo učestvuje u komičnim peripetijama koje nastaju zbog devojčine prevelike želje da se uda za molera što nije baš lako ostvariti jer on voli da se provodi po krčmama sa pevačicama. Najzad posle mnogo truda želja joj se ostvaruje .

ako se ne tednu predati. Kad Turci poznadu, da je Miloš došao, pa još s topovima, oni se poplaše, pa se onu istu noć dignu, te pobegnu iz Valjeva. Opazivši Srbi da su Turci utekli, gdekoji skoče na konje, te ji poteraju donekle, no Miloš ostane odmarajući se i govoreći: Kojigod sam od mene beži, srećan mu put ja mu ne smetam; nego da se molimo Bogu, ne bi li i ovi ostali svi ( Turci ) pobegli između nas. U jutru Miloš otide k Moleru i k Cukiću na Kličevac, i posle različni razgovora i dogovora, reče Moler: E, brate Milošu Mi u ime Boga opet ustasmo na Turke i narod s Turcima zavadismo: nego sad ko će biti starešina ovome narodu? Na to Miloš odgovori: To je najmanja briga, nego najpre da vidimo, gde će biti starešina; da gledamo, kako ćemo Turke isterati između sebe, i kako ćemo svršiti ovo, što smo počeli; a starešinu je lasno naći; ako li sad baš za tim stoji, budi ti starešina

Huršidovog ljubimca Maraš-paše. Sa Cera oni su mogli lepo sagledati taj logor udesno od puta što iz Petlovače vodi za Bogatić, posmatrati uveče vatre oko šanca i saznavati kretanje preko dana njihovih konjanika i pešaka koji su stizali uglavnom iz Badovinaca. Oni još saznaše da su pored Maraša i njegova dva sina, sa tri stotine Nikšićana, a da je poslednjih dana pristigao i novi paša Haso Drvenica sa novim odredom vojske . Moleru behu povoljne. On je uspešno oslobodio Koranovac od Turaka, ispratio ih sa poklonom Adem-paši i, za koji dan, biće meću njima u Pocerini. Srpske starešine u Mačvi i njihova vojska s nestrpljenjem su čekali njegov dolazak; oni su ovde izvršili i poslednje pripreme da bi mogli dočekati kakav prepad Maraševih trupa i njegovih konjanika. Naročito su se bojali udara s boka, od vojske koju je Huršid-paša spremao da prebaci u Jadar, gde su Vidaići već imali dobar deo svoje vojske

i Kitogu oko osam hiljada konjanika i pešaka. Među njima je bio Miloš Obrenović sa velikim brojem knezova, vojvoda i drugih čuvenih starešina i junaka. Umesto strahovanja, koje je do juče među mačvanima vladalo, dođoše vera u pobedu i oduševljenje ..... Moleru nije čekalo; on predloži Milošu da se još iste večeri krenu na Dublje i da noću udare na Turke .

je već prošla Loznicu S toga se Moleru nije čekalo; on predloži Milošu da se još iste večeri krenu na Dublje i da noću udare na Turke . Moleru kiša već prokapava: zakisnuće puške, i ko zna kako bi se Rudničani snašli po mačvanskom blatu i barama, po mraku, izmeću tolikih plotova .

koncu svome približavati se. Za jedan mesec dana još imaće leka pa posle nikad više, jer biće dockan. Drugog leka nema, nego, kako tako, s Turcima miriti se . Moleru po jednom konjaniku da ne uzmiče daleko, već da ga sačeka a da će on sa zorom krenuti vojsku. Naredi Paštrmcu i ostalima da se spreme i da pre izlaska sunca pođu .

molbu, predali smo je arhimandritu Melentiju Nikšiću da je nosi caru. Ne našavši ga u Beču on je molbu preko pukovnika Stevana Živkovića dostavio caru u Brisel. No mi na nju ne dobismo nikakvog odgovora. Sulejman-paša, kad je čuo valjda za to, ponovo otpoče s klanjem još strašnijim od onoga pred prvi ustanak. Pa kada nas nahijske i ostale knezove pozva u Beograd, povodom kođa danka za mitrovsko polugođe, mi se sada, nas jedanaest sastasmo opet krišom u Topčideru, te uputismo Moleru i Proti jedno dugačko pismo o svemu. I dok naši mučenici od Bataldžamije do Stambolkapije na kolju izdisahu, rekosmo im: Mi vama obojici pišemo, a vi sve ovo možete reći i drugima od naših. I velikim vas Bogom Savaotom zaklinjemo da nam istinu javite: da li se je naše sunce od istoka od nas zaklonilo i je li se naša velika nadežda sasvim ugasila, to jest: da li nas je naš veliki car Aleksandar sasvim ostavio? Je li se naš car nas sasvim odrekao, je li on nas, svoj

i na slobodu u svojoj srpskoj državi . Moleru , Huršid bio i pre dve godine i tada smo bili pod njegovom sabljom. Moglo je po nas onda i gore ispasti, ali eto, mi sa njime ipak nešto uradismo. Sem toga, da ti kažem, Petre, nade ima da se i na Moravi nešto postigne, pa nam to olakšava i ovaj razgovor u Bosni. Ne bude li se uspelo, bar nam neće biti žao, ako posle toga Marašliji budemo morali što i popustiti. Ne treba smetati s uma da smo mi, čujući za kretnje carske i bosanske

i opljačkani A posle toga, zar naše glave nisu već deset godina, svakog časa izložene bile pogibiji? Ako i zaglavimo, ima vas, hvala bogu, još boljih i pametnijih, pa se složite i radite dalje kako vas Bog bude učio. Posle naše pogibije, znajući da nema drugog izlaza, bolje ćete se boriti s Turcima . Moleru , tim odlaskom koristio narodu i zadržao Turke na Drini čitave dve-tri nedelje, a spletkaši mu umalo ne dođoše glave: oni iznesoše kako je Prota od paše primio četiri stotine dukata i jednoga ata. Za mene, valjda, to ne mogu reći, pošto ja veziru nosim pare. Evo, uzeću i knezove za svedoke a vi sudite posle ...

kažem još i ovo. Pristoji li se tebi danas da, predvodeći ovaj narod, zavežeš oko vrata belu maramu i pokažeš se pred vezirom kao starešina pokorne i pokorene raje? A vezir to od tebe traži u pismu koje ti je poslao. On neće ni da ti pošalje delibašu Serčesmu, već ti piše; Ako ste carska raja, i kako vi dolazite po rajinskom poslu, uzmite marame i vežite oko vrata, oproštaj i milost ištući, pa meni dođite; sa puškom, veli, raja biti ne može Moleru , doista tražio dok je zarobljen njegov paša bio kod mene; ali u ovom drugom pismu, on to više ne traži; a i da traži, ne bi mu to ispunio, niti bi mu išao. Sada mi on piše i kaže: Ako ovaj posao i ne uredimo, opet sa Serčesmom, gdi se sastanete, mirno će vas zdrave dopratiti, a posle bijući se u rajaluk ću vas uterati; ustanite, u Lešnicu sa Serčesmom meni ajdete a nemojte se bojati Eto, to on sada piše i ja vidim da

crkvu-brvnaru. Početkom 19. veka, na mestu ove brvnare podignuta je nova crkva, zidana od tvrdog materijala, u moravskom stilu, bez kubeta i sa krstom u osnovi. U vreme Prvog srpskog ustanka crkva je ponovo razrušena, ali je obnovljena zahvaljujući knezu Milošu Obrenoviću. Svoj doprinos dao je i vožd Karađorđe, poklonivši crkvi u trajno vlasništvo njive i livade. Za vreme vladavine Aleksandra Karađorđevića, 1849. godine, u crkvi su urađeni živopisi i freske, povereni moleru i linorescu Živku Pavloviću, pretku slikarke Milene Pavlović-Barili, koji su do danas ostali potpuno očuvani. Po svom obnavljanju, crkva Zaova, posvećena arhanđelima Mihajlu i Gavrilu, postala je manastir, koji je i danas aktivan .

postelji, naprezao da poveže niti svog burnog života, nije uspevao da se priseti ničega pre te ledene noći u kojoj ga je šejh Harun Kibrisi, promrzlog i polumrtvog, istrljao snegom i potom uneo u zagrejanu sobu . moleru iz preka, da ga naslika u dečačkom dobu, na majčinom grobu u trenutku dok se zaklinje da više nikada u životu neće biti gladan. ( To potamnelo i ispucalo ulje na platnu decenijama je bilo porodična relikvija Avakumovića. ) Pre nego što ga je šlog zauvek obogaljio, već dobro zašao u godine, znao je da ukućanima pripoveda fantastične zgode iz još fantastičnijeg sela Vidova, odakle je navodno krenuo u svet, u čiju istinitost - kao i svi samouvereni ljudi - ni jednog trenutka nije

, nevladin sektor, mediji i druge institucije . moleru , ili tako nešto, takmičenje u bordu, i ja sam pozvana. Umreću ako ne budem tamo. Kako bih uživala na bordu ...

moleru

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov