. Usto on poče i da krade, i da se svađa sa svima, i da se tuče. I beše on na sablazan drugim mladim ljudima, pošto on ne samo sam činjaše svako bezakonje nego i mnoge druge navođaše na to. Jedan poznanik Nifontov po imenu Vasilije, stalno mu govoraše: Teško tebi, Nifonte ti si živ telom, ali si već umro dušom, i samo tvoja senka hoda među ljudima - A

: Jelo nas Neće postaviti pred Bogom; [ 5 ] ti đavole, sam jedi svoja jela, ili ih nosi tamo gde ljudi od svoga stomaka prave sebi boga. Kada svetitelj bdejaše, đavo navođaše na njega dremež i jak san; no blaženi, čim bi osetio to, uzimao je štap i snažno tukao sebe, govoreći: Dadoh ti da jedeš i piješ, a ti hoćeš još i da spavaš. Evo ja ću te štapom

drugi čitali a ona je slušala. Ona imađaše običaj, da svake godine triput pročita celo Sveto Pismo, Stari i Novi Zavet, a najglavnija mesta znađaše napamet, i stalno ih navođaše . Spavaše ona noću nepuna dva sata, i to ne na postelji nego na zemlji na bednoj krpari. I govoraše: Treba svagda stražiti, jer ne znamo u koji će čas doći lupež. Takom

svetoga Frumentija, on predavaše vlasti Satane - "da bi se duh spasao" (1 Kor. 5, 5), a one koji behu tvrdoglavi on poražavaše sušenjem celoga tela, a na druge navođaše slepilo očiju. Pri takvim iznenadnim strašnim znamenjima, koja su se događala po reči ugodnika Božjeg, čak i tvrdoglavci između neznabožaca preklanjahu se pred

podvizima: umrtvljavaše telo svoje nespavanjem i svunoćnim bdenjem, i pobeđivaše vraga molitvama, postom i vrlinama. No mrzitelj roda ljudskog i njegovih vrlina navođaše na bogočežnjivog pustinjaka razne nevolje i muke, napadajući ga ili neposredno sam ili preko rđavih ljudi. Tako jednom prepodobnoga oca napadoše razbojnici i

mu hranu. A đavo, ne podnoseći da ga mlad monah gazi, ustajaše i ratovaše protiv njega raznovrsnim iskušenjima. Nekad mu vnušavaše nedolične pomisli, a nekada navođaše na njega priviđenja i strašila. Jer dok je Makarije bdio na noćnoj molitvi, đavo iz temelja potresaše keliju, a ponekad se u zmiju lretvaraše, i gmizeći po zemlji na

Aglaid neznabožac htede pošto po to prelestiti sv. Justinu, jer se zanese lepotom njenom, pa kako ga sv. devica odsudno odbi, on potraži pomoć kod Kiprijana. Kiprijan navođaše zle duhove, jedne za drugim, na Justinu, da bi u njoj raspalili strast nečistu za Aglaidom, no ne uspe u tome ništa, jer sv. Justina krsnim znamenjem i molitvom Bogu

u Rostovu [ 7 ] još ne behu svi primili sveto krštenje i ostajahu neznabošci: Čudski kraj grada klanjao se kamenom idolu Velesu. [ 8 ] Nečisti duh koji obitavaše u idolu navođaše strah na sve, i hrišćani se bojahu da prolaze u blizini idola. Prepodobni Avramije goraše od revnosti da u Rostovu iskoreni ostatke neznaboštva. On moljaše Boga da mu

ono što Sveto Pismo kaže: Pas se povraća na svoju bljuvotinju (2 Petr. 2, 22). Na taj način su mnogi monasi bili prelašćeni, jer đavo nikada ni s kim ne ratuje otvoreno. I navođaše iguman Malhu razne primere iz knjiga, a najpre primer Adama i Eve, koje đavo navede na greh obećavajući im da će postati "kao bogovi ", i tako ih liši raja. I kad ga iguman

jela, i na ostale sablazni svetovnoga života. Isto tako potsećaše ga na teškoće vrlinskog života, na preteški trud podvižništva, na nemoć tela, na mnoštvo godina; i navođaše mu na dušu mrak mnogih drugih pomisli, starajući se na sve moguće načine da ga razvrati. Ali đavo uvide da je ismejan od Antonija, njegovim molitvama Bogu, trpljenjem i

nego Tri. - Arhiepiskop pobijajući to govoraše: Mi počitujemo Jednoga Boga, Tvorca svih, samo u Tri Lica: Oca i Sina i Svetoga Duha, no u jednom Božanstvu. I za dokaz navođaše ove reči Davidove: Rečju Gospodnjom nebesa se utvrdiše, i Duhom usta njegovih sva sila njihova (Psal. 32, 6). - A smisao ovih reči arhiepiskop objašnjavaše ovako:

Duh Sveti; na taj način se otkrivaju tri Božanska Lica a jedno Božanstvo: jer Sin i Duh je Ocu saprirodan, sabespočetan, savečan i saprestolan. Zatim sveti Grigorije navođaše o krstu i smrti Gospodnjoj starozavetna pisanija, proroštva i praslike, kao: I život će tvoj biti kao da visi pred očima tvojim (5 Mojs. 28, 66); - i o tome da kovčeg Nojev

kada su tumačena mnoga proročka i objašnjavana mnoga tajanstvena mesta Svetoga Pisma. U besedi o ovaploćenju Gospoda Isusa Hrista i o Prečistoj Djevi, arhiepiskop navođaše reči proroka Isaije: Eto devojka će zatrudneti i rodiće sina (Is. 7, 14). Na primedbu Ervana da je Marija rodila samo prostoga čoveka, a ne Boga, arhiepiskop

će pet hiljada ljudi nasititi sa pet hlebova. O Njemu će svaki reći: Hristos je Bog moj, raspeti, umrli, iz groba vaskrsli, i na nebesa uzneseni ". Kada sveti Prokopije navođaše svedočanstva o Hristu Bogu iz jelinskih knjiga, igemon seđaše kao gluva aspida, ne želeći ni da sluša ni da shvati istinu. I sa podsmehom on reče svetitelju: Izvrstan

da je Bog izvor i vinovnik svakoga dobra; a Zevs, prema neznabožačkim basnama, ni najmanje nije bio takav. Pri tome svetitelj ukazivaše na razne neznabožačke basne; a navođaše isto tako i reči najznamenitijih pesnika: Homera i Eshila. Kroz sve to pokazujući i dokazujući da Zevs nije Bog. Ja trpim tvoju drskost, reče na to namesnik Evstratiju