i nagradio istom nagradom: slugo, dobri i verni - uđi u radost gospodara svojega (Mat. 25, 21 - 23) Jer i carstvo nebesko ima stupnjeva veličine i vlasti, te i sva spasena stvorenja nisu na istom stupnju, mada su sva u neiskazivom sjaju i neizrečenoj radosti. Ko ima uši da čuje neka čuje Ovim rečima završio je Gospod i tumačenje priče, kao što je prethodno pred narodom ovim istim rečima završio samu priču. I to još povika. I dvaput ponavlja iste reči, i oba puta, kaže se: povika Zašto to?

. Nijedna rečenica bez smisla. Roman je predivan, radnja je brza, slikovito je kao da ih gledate na platnu, njihove priče su jezive, njihove tuge i gubici potresni, njihove ljubavi veličanstvene u svojoj snazi i trajanju. Ni sama smrt toj neizrečenoj ljubavi ne može ništa, ona traje u onima što dolaze, pada im na krilo, na koljeno, i nose je u svojoj krvi, ljubav, grijehe otaca i duhove iz prošlosti. Mrzite ih dok ih gledate očima onih koji umjesto njih pričaju, volite ih kad vam govore u

lica, sedište poslovne jedinice stranog pravnog lica ili sedište organa društveno-političke zajednice, drugog državnog organa ili mesne zajednice u skladu sa propisima o načinu vođenja ove evidencije. neizrečenoj meri o zabrani obavljanja delatnosti privrednom subjektu podnosi se na obrascu u prilogu.

zametku, čak i uvažavanja Mare kao ličnosti, neke obzirnosti prema živoj ljudskoj duši u njoj, o kojoj takođe valja misliti. neizrečenoj uzajamnosti, koja se sve više razvijala između njih "(102), Veli-paša sam setio da Mara oseća potrebu da ide u crkvu, upravo stoga što se, kao njegova naložnica, oseća kao velika grešnica, i šalje je na misu. Na koji način mu je stalo do nje

pokaže angela, da ga i on vidi. Odgovori mu devica: ti si čovek koji ne poznaješ istinoga Boga, i ne možeš videti angela Božjeg dok se ne očistiš od skverne svoga neverovanja. Kada se Valerijan krsti, vide angela u velikoj svetlosti i krasoti neizrečenoj . Isto tako i Tivurtije, brat Valerijanov, kada se krsti i promeni život svoj od nečistote na čistotu, vide svete angele i razgovara s njima. Isto tako i Maksim, sastradalnik njihov, kada ona dva brata behu posečeni, zakle se kletvom

kao želja, nije, kako je to u ovoj priči shvaćeno, dovoljna zaštita "svetinji ličnosti" pred akcijom želje koja ispunjava "munjevite vizije ". Kao da su dostojanstvo i zamamnost nekog lepog bića, prećutno, u nepomirljivom sukobu, u neizrečenoj ali večnoj čegrsti, u podrazumevanom i samorazumljivom neskladu, zbog čega se na želju mora delovati jače, stidom, koji će je inhibirati, da bi je priveo poštovanju. Roditelji bi ovo bez sumnje odobrili i pozdravili; instanca roditelja

kraljem. neizrečenoj slavi i počasti života večnoga, i oni koji idu po njemu, neće skrenuti na strmenite i razvraćene puteve. Ovim putem dostojno iđahu dostojnoimeniti ljudi načelnici i čuvari otačastva ovoga blagočastivoga kralja, prvo početak

. Ako su iz župa koje su pod vlašću arhiepiskopije, da uzme arhiepiskopija, a pod vlašću drugih episkopija, to da uzme episkopija jednog vola a drugog da uzme onaj koji upravlja. neizrečenoj slavi carstva tvoga. Ako ko prestupi i razori nešto od ovog predanog tebi, ko god da bude, potvorivši ovo, ne samo da je kriv i odbačen od božastvenog tela i krvi Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Bogomatere koja ga je rodila, Presvete

. No šta su svi darovi vasione i svih ljudi na zemlji, koje jedan smrtan čovek može primiti, prema nesravnjivim i bezbrojnim darovima koje on danonoćno od Boga prima? I šta je sva naša blagodarnost, koju dugujemo tvarima i ljudima, prema neizrečenoj blagodarnosti koju dugujemo Bogu? Gle, i sve dobre darove, koje primamo od sveta i od ljudi, primamo u samoj stvari od Boga kroz svet i ljude. A koliko još darova uz to daruje Bog svakome od nas neposredno, saopštavajući ih u duhu našem bez

su plodovi bogoljubazne duše. Ne vezuje se on tolikom samodržavnošću, ne ukrade se gordošću, ne pretpostavi što od vidljivih misaonim, no kruna ovoga zemaljskoga carstva isposredova mu nebesko carstvo, i njegova sveta duša nastani se u neizrečenoj slavi. Svešteno njegovo telo bi ostavljeno kao neko mnogoceno nasleđe njegovu otačastvu i svima, pošto nas Bog voli.