za teorijskim konceptom u okviru koga bi se mogle smestiti analize izazova, rizika i pretnji uglavnom se kreće unutar neoliberalističkih i neorealističkih koncepata politike i međunarodnih odnosa 2. Koncept ljudske bezbednosti, značajnije promovisan

") ovo sve je vrlo bitno jer iskljucuje sve one ostale argumente i parole koje je po pitanju nase propasti plasiralo neoliberalisticko jednoumlje. imam utisak da imate licno negatina iskustva sa komunistima, i da svi vasi stavovi pocivaju na tome. za

i blagoglagoljivih uterivača političko-korektnih donacija poput Bono Voksa, govori nam da se, u okviru globalne neoliberalističke paradigme, zapravo postepeno gradi društveni konsenzus da se sa gorućim problemima rasta cene nafte, regionalnih

kroz diskurs Lacanovog Univerziteta, koji se u 20. stoleću prvo prikazivao kao staljinistički diskurs, a danas kao neoliberalistički diskurs globalizacije. Uvek se ispod prividne objektivnosti univerzitetskog diskursa pokazuje Gospodar - ili

ponovo shvaćen tako kao da njime, s one strane društvenog nadzora, vlada anonimna Sudbina zvana globalizacija. Uspon neoliberalističkog kapitalizma je u većem delu postmodernističkih diskursa predstavljen kao nešto potpuno neizbežno: ili mu se, dok je

sa interesima hegemonih država i integracija (Balažic, 2004: 208 - 212). neoliberalističkom diskursu kapitalističke globalizacije prepoznamo Lacanov diskurs Univerzuma (Lacan, 2003: 27). Da paradoks bude

prepoznamo Lacanov diskurs Univerzuma (Lacan, 2003: 27). Da paradoks bude još veći, istu matricu dele postmoderni neoliberalistički diskurs svetskog kapitalizma i antikapitalistički staljinistički diskurs svetske proleterske revolucije.

se oslanja na svesno spoznatu nužnu zakonitost razvoja: sloboda je spoznata nužnost ili proleterske revolucije ili neoliberalističke globalizacije. Objektivni društveni zakoni pred nas postavljaju zahteve koje diktira istorijska nužnost. Ova je

cipele, te se preko prečki na merdevinama uspinje ka svojoj svrsi: kako bi došao do samog sebe, kako bi se kao Kapital u neoliberalističkoj globalizaciji oslobodio svih vanjskih ograničenja. Počelo se sa takozvanom prvobitnom akumulacijom kapitala: već

zakonima nezavisnim od volje ili svesti ljudi. Svetom vlada neizbežna pobeda komunističkog poretka, odnosno neoliberalističke globalizacije neizbežne u smislu u kojem dan neizbežno smenjuje noć. Dijalektika je gledanje u budućnost,

uzroka, nema ni jednog atoma koji bi bio nevažan i izlišan, u prirodi i istoriji nema nikakvih slučajnosti. Neoliberalistička globalizacija i boljševička revolucija su od istog testa od kojeg je i mehanički determinizam Holbachovog Sistema

mesta da se u njega ne bi upisala subjektivna pozicija izjavljivanja staljinističkog marksizma-lenjinizma ili neoliberalističke teorije globalizacije. Reč je o tački čiste objektivnosti, o performativu kao tautologiji čistog samoodnošenja (

skorojevićstvo sve to im je unapred oprošteno, budući da realizuju istorijsku nužnost boljševičke revolucije ili neoliberalističke globalizacije. Staljinista i globalista sebi su prisutni kao oruđe istorijske Volje, kao instrument volje Drugog

kao nad-subjekt koji vodi igru iza leđa i nad glavama subjekata: kao boljševički gvozdeni zakon Istorije ili kao neoliberalistička nevidljiva ruka tržišta; Drugi u oba slučaja, i staljinisti i globalisti, daje izmirujuću garanciju pravog puta (

će diskurs kontingentnom simboličkom operacijom, kroz tačku prošivanja, prošiti polje društvenog i političkog. Neoliberalistički diskurs globalizacije predstavlja uspešnu postmodernu tačku prošivanja. Njena hegemonija proizlazi iz