politička figura iako mu je Zakon o Narodnoj Skupštini zabranio da u nju uđe. Drugu grupu su sačinjavali ujedinjeni obrenovićevci (najvažniji među njima je bio Stevča Mihailović) i liberali [ 10 ], a treću lični agenti nekadašnjeg kneza Miloša [ 11 ].

koja bi je rado projektovala na čitavu političku istoriju moderne Srbije, počev od XIX veka (karađorđevićevci vs. obrenovićevci , liberali vs. naprednjaci, i sl.). Naprotiv, ta podela na osnovne suprotstavljene blokove političkih snaga (u koje

stavio na kocku i knez Miloš, Miša je izgubio partiju. Iako je on sam bio čak i predsednik Svetoandrejske skupštine, obrenovićevci su odneli prevagu. Sav taj napor doneo je neželjene posledice: restauraciju kneza Miloša Kapetan Mišin zet Đorđe bio

u istoriji naše prošlosti, kako u kulturnom, tako i u političkom pogledu. Odmah u januaru te godine oni činovnici Obrenovićevci , koji su se vratili u Srbiju, posle izbora Aleksandra Karađorđevića za kneza, sklope protiv kneza zaveru, koja bude

" redi "sa komunjarske, Orlić sa nacionalne, kao i ja.Da ne nabrajam ko su dalje monarhisti, pa karađorđevićevci obrenovićevci ... Dali smo u stanju SVI da budemo pored svoje ideološke opredeljenosti i ono najvažnije - SRBI? Verujte mi ako to nismo

ne zagleda u čanak. Ćuti i radi, nemoj samo na veliko da muljaš. obrenovićevci , oni kobajagi karađorđevićevci, mi sanćim progresivni, oni kao zatucani. Mlaćenje prazne slame. Sada dišemo kao

1863. godine, a ime joj je nadenuto po vođi i najpoznatijem od 36 učesnika Antoniju majstoroviću, bivšem savetniku. Obrenovićevci su ga zapamtili kao zadrtog karađorđevićevca koji je sa svojim istomišljenicima pokušavao da povrati na vlast kneza

da se održi 1846: na toj Skupštini, karađorđevci bi upotrebili protiv kneza Mihaila onu istu metodu koju su 1858. obrenovićevci upotrebili protiv kneza Aleksandra: Skupština bi uzela svu vlast u svoje ruke i zbacila kneza. Treći su nalazili da su i

za časak one Srbe koji su preverili u rimokatoličanstvo i islam) bio je i ostao u novovekovnoj povesti bipolaran obrenovićevci i karađorđevićevci, partizani i četnici, ekavci i ijekavci, ćirilaši i latinaši, po državotvornošću Srbijanci i

rata. A od verbalnog rata do hvatanja za guše samo je jedan korak. I sve se to, još, dešava u duboko podeljenom društvu. Obrenovićevci i karađorđevićevci nisu se ni pomirili, a već su došli četnici i partizani. Taman kada se činilo da ovaj rascep jenjava,

i decenijama čvrsto u svojim rukama. Nakjuče su bili izmećari aga, begova, baša i subaša, prekjuče su bili monarhisti ( obrenovićevci / karađorđevićevci kako se isplatilo), juče komunisti, danas nacionalisti, ili ubeđeni demokrati / europojci,

republike i pomalo monarhije. Važna je izgleda ta igra, sigurno važnija od priče kako su se još od Nemanjića nas to prati obrenovićevci i karađorđevićevci...