u blizini nalazila po koja kuća. Osim handžije, u hanovima i karavan-serajima se od osoblja spominju još: kafedžija, odadžija , podrumdžija (brinuo se o konjima) i još poneki sluga. Dolaskom Turaka u Bosnu, počeli su u pojedinim mjestima da se

celo vreme provele drkćući iza vrata i slušajući šta se u ovoj sobi dešava. - Jauk, vriska, psovka i izmešani glasovi.) ODADŽIJA : Ama, nemoj da mi se trtiš, gospodin-Rako, nemoj da mi se trtiš Skuvao sam ti bio, pa taman htedoh da ti donesem, kad

je, brate, pa moraš da čekaš. Imaš ti još leba da jedeš pa da mi se tako dusaš ODADŽIJA : Poslanik li je neki, trgovac li je, iz vnutrenosti, ko ti ga zna... Zar je on jedan što dođe ovde

li je, iz vnutrenosti, ko ti ga zna... Zar je on jedan što dođe ovde ODADŽIJA : Dabome da je došao Došao je on još u pola osam. (Iziđe.)

je i učvršćeno satiričnom pesmom Branka Radičevića Put. Poznato je kako se Branko krvavo narugao Matici, matičarima, odadžijama , a najgore Jovanu Hadžiću. "Ja stvorenje spazi bućoglavo ", kaže Branko za Hadžića; u naručje stegao dve-tri muze,

na narod i na njegov život, i tako ih otrgnuo od zastarelih tema, grčke i rimske mitologije, akademskog verbalizma odadžija , priveo ih vremenu u kojem su živeli i otvorio im oči za stvarnost koja ih je okružavala. Ukazao je, zatim, na

olakšano da prate i razumeju pesmu, često bitnu kao kontekst pozorišnog komada. I Mušicki, i Sterija, i niz srpskih odadžija , pevali su uporedo sa odama i pesme ljubavne. One nisu potpisivane, ali se, tada, znalo ko im je autor. Prepisivane su i

balkanskog fin-de-siecle-a) prinudna prilježnost i udvoričko ponašanje početnika, "svemoć" poslužitelja ( odadžije ) čija ljubaznost, predusretljivost i poslušnost stoje u nepogrešivoj srazmeri sa statusom svakog

moderne filozofije istorije, koja poštuje svetinje činjenica, a mitomanske predstave sveta ostavlja guslama i " odadžijama ", budničarima pospanog plemena. Čisto dramaturški gledano, ovo Ševarlićevo delo je scenično, teatarski dobro

je bio veoma siromašan ili veoma bogat. Seljaci srednjeg imovnog stanja su u Vojvodini retko kad imali salaše. Bivše odadžije , stalne sluge i sezonski nadničari, postavši revolucionarni proletarijat, prvo su pojurili da unište ove simbole

zadahom i podrigivanjem, okađena mirisom bosiljka i zaduđnim vonjem vračara. Ali svako je slobodarski psovao majku, odadžija maju i ministru i državi, zato što neće da mu kupe odelo: Vala nek propadnete i ti i država, kad ne možete da kupite jedno

Imam nekoliko glupih rasprava, ali će sve biti završene pre podne odadžiji da pozove pisara i stranke. Vodio je poslove brzo, ponekad pomalo nestrpljivo, onda dosadno diktirao zapisnik;

šablonu. Tako je otpustio stranke, i misleći da je već svršio svoj posao, reče pisaru: odadžiju da privede pritvorenu optuženu, čitao je Pavle prijavu. Iznenada se strese i pogled mu zastade na mestu gde je bilo

čovek sa svojim dubokim borama na licu i retkom sedom kosom koja se slabo držala temena odadžija . Poslednji ostade kraj vrata, pisar sede do stola, a ženska stupi pred zeleno zastrti sto, za kojim je sedeo, šćućuren u

mladoliko lice. Vrbanojka zatetura i uhvati se rukama za glavu. odadžija i pisar, obojica uvereni da imaju posla s ludom ženom, stadoše joj odmah s jedne i s druge strane.