tabela objašnjava da PO 2 zavisi samo od količine kiseonika rastvorenog u plazmi i da je kiseonik vezan za hemoglobin ( oksihemoglobin ) biohemijsko jedinjenje i skladište kiseonika u transportu do tkiva i da ne učestvuje u parcijalnom pritisku jer nije

kiseonika u transportu do tkiva i da ne učestvuje u parcijalnom pritisku jer nije slobodan molekul u tečnosti. Oksihemoglobin sadrži kiseonik koji jeste ukupni kiseonik ali nije fizološki kiseonik koji ćelija može da koristi.

hiperpigmentacije kože. oksihemoglobin ), od žutog pigmenta koji unosimo hranom (karotenoidi), a najčešće od količine stvorenog smeđeg pigmenta (melanin).

laserska svetlost ove talasne dužine apsorbuje se od strane hromofora u krvnim sudovima (hemoglobin i oksihemoglobin ) i na taj način koaguliše krvni sud, a takođe i zagrevanje kože oštećuje krvne sudove jer su proteini faktora

. Arterijska (oksidovana) krv čiji je hemologlobin u vrlo visokom procentu vezan sa kiseonikom u obliku oksihemoglobina , ima jasnu crvenu boju, dok venska (redukovana) krv sadrži znatno manji procenat kiseonika, pa prema tome i

. Oksihemoglobin saturacija ispod 65 % smatra se kritičnom, jer simptomi hipoksije postaju žestoki i svest ostaje očuvana samo kratko

saturaciju hemoglobina sa kiseonikom SaO 2: oksihemoglobin . Vezivanje četiri O 2 za Hb može se vizualizovati kroz četvoro-stepeni proces:

ili polipeptida. Četiri mesta u Hb za vezivanje O 2 imaju različit afinitet za O 2. Sigmoidni oblik krive disocijacije oksihemoglobina ima važna fiziološka značenja. On je značajan za transport O 2 od pluća do tkiva, za oslobađanje O 2 tkivima i za

ovim bolesnicima, da se obrate lekaru, otklone strah i spreče nastanak infarkta miokarda. oksihemoglobina je majoritetni faktor sigurnosti protiv mnogih uzročnika hipoksemije. Iz Slike 2. se može videti da se saturacija Hb

fiziološki modifikatori afiniteta O 2 prema Hb su: pH, temperatura, PCO 2 i koncetracija 2,3 - DPG. oksihemoglobin (HHbO 2), smanjuje se afinitet O 2 za Hb i povećava njegovo oslobađanje iz hemoglobina u tkiva (Bohrov efekat). Dakle,

u tkiva (Bohrov efekat). Dakle, povećanje PCO 2 i koncentracije H jona (pH), dovodi do skretanja krive disocijacije oksihemoglobina udesno. U plućnim kapilarima, zbog gubitka CO 2 alveolarnim vazduhom, povećan je afinitet Hb za O 2. Istovremeno,

gasa promovišu jedan drugome međusobni transport. Pored PCO 2 i pH, važni faktori koji utiču na krivu disocijacije oksihemoglobina su temperatura (t) i 2,3 - difosfoglicerat. Tako pri t = 42 C, P50 iznosi 36 mm Hg, a desaturacija oksihemoglobina

oksihemoglobina su temperatura (t) i 2,3 - difosfoglicerat. Tako pri t = 42 C, P50 iznosi 36 mm Hg, a desaturacija oksihemoglobina povećana za 36 %. Pri smanjenju t = 30 C, P50 se smanjuje na 18 mm Hg, a SaO 2 za 50 %. Acidoza smanjuje, a alkaloza povećava

tkiva. Utvrđeno je da povećanje koncentracije 2,3 - DPG u eritrocitima za svaki mmol / L pomera krivu disocijacije oksihemoglobina za 2,4 mm Hg udesno. Usled toga povećanje koncentracije 2,3 - DPG za 1,2 mmol / L, tj za oko 25 % u odnosu na fiziološku

homeostatskih fluktucija. Jedan od brojnih primera je transport O 2 putem krvi i značaj platoa krive disocijacije oksihemoglobina ; raspon od 60 do 100 mmHg predstavlja faktor sigurnosti za PO 2. Dejstvo različitih stresora, stimulusa, lekova, kao i