prestati ? opričnika , Dačić, na vreme je ukačio da put na vrhove vlasti vodi Ćosićevom stazom, pa su se pre par dana dva nacionalna kapaciteta susrela da u srdačnom i prijateljskom razgovoru, je li, pretresu najvažnija nacionalna pitanja. Bilo je tu, saznajemo iz šturih saopštenja, priče o Kosovu, opstanku srpskog naroda i, uopšte, pale su misli velikih ljudi, što je pouzdan znak da ćemo uskoro najebati .

zavere protiv njih. Svetog Filipa onda umoliše da se zbog toga ne odriče mitropolitskog prestola, Nego da se sa carem savetuje, kao što su se savetovali raniji mitropoliti. Osiguravši na taj način pravo svojoj savesti da se zauzima za nevino gonjenje i da govori evanđelsku pravdu, sveti Filip ustupi carevoj želji i bi uzveden na mitropolitski presto. U prvo vreme sve beše mirno; car uvažavaše svetitelja i ukazivaše mu svoju blagonaklonjenost. Ali zatim, kada zverstva opričnika dostigoše vrhunac, blaženi Filip stade moliti cara da obustavi zverstva opričnika, i izobličavati samoga cara za njegove svireposti. Car se strahovito razjari na svetitelja, preteći mu mučenjem i progonstvom. Ali on, ostajući nepokolebljiv i čvrst kao dijamant, ne obaziraše se na careve pretnje i ne prestajaše govoriti istinu, javno istupajući protiv cara i opričnika. Na žalost, i među duhovnim licima nađoše se izdajice, koji su se starali samo kako će ugoditi caru .

prestola, Nego da se sa carem savetuje, kao što su se savetovali raniji mitropoliti. Osiguravši na taj način pravo svojoj savesti da se zauzima za nevino gonjenje i da govori evanđelsku pravdu, sveti Filip ustupi carevoj želji i bi uzveden na mitropolitski presto. U prvo vreme sve beše mirno; car uvažavaše svetitelja i ukazivaše mu svoju blagonaklonjenost. Ali zatim, kada zverstva opričnika dostigoše vrhunac, blaženi Filip stade moliti cara da obustavi zverstva opričnika , i izobličavati samoga cara za njegove svireposti. Car se strahovito razjari na svetitelja, preteći mu mučenjem i progonstvom. Ali on, ostajući nepokolebljiv i čvrst kao dijamant, ne obaziraše se na careve pretnje i ne prestajaše govoriti istinu, javno istupajući protiv cara i opričnika. Na žalost, i među duhovnim licima nađoše se izdajice, koji su se starali samo kako će ugoditi caru. Arhiepiskop novogorodski Pimen, i neki drugi sa njim [ 12 ], i zajedno sa carskim

mirno; car uvažavaše svetitelja i ukazivaše mu svoju blagonaklonjenost. Ali zatim, kada zverstva opričnika dostigoše vrhunac, blaženi Filip stade moliti cara da obustavi zverstva opričnika, i izobličavati samoga cara za njegove svireposti. Car se strahovito razjari na svetitelja, preteći mu mučenjem i progonstvom. Ali on, ostajući nepokolebljiv i čvrst kao dijamant, ne obaziraše se na careve pretnje i ne prestajaše govoriti istinu, javno istupajući protiv cara i opričnika . Na žalost, i među duhovnim licima nađoše se izdajice, koji su se starali samo kako će ugoditi caru. Arhiepiskop novogorodski Pimen, i neki drugi sa njim [ 12 ], i zajedno sa carskim savetnicima Maljutom Skuratovim [ 13 ] i Vasilijem Grjaznim [ 14 ] i njihovim jednomišljenicima, izmišljajući razne spletke protiv svetitelja, starahu se da ga zbace s prestola i nagovarahu cara da ne napušta svoju namepy. Ho car nije želeo da jednostavno smakne mitropolita Filipa sa

izložena. Car, videvši pismena svedočanstva protiv Filipa, koja mu behu po volji, naredi da se glasno pročitaju. Posle toga lažni svedoci stadoše i usmeno klevetati svetitelja. Svetitelj se nije pravdao, i stao je skidati sa sebe znake dostojanstva [ 15 ], no car naredi da čeka odluku suda. Sutradan, osmoga novembra 1568 godine, kada sveti mitropolit Filip činodejstvovaše u Uspenjskoj sabornoj crkvi, car posla tamo svoga bojarina Alekseja Basmanova sa velikim brojem opričnika . Ušavši u crkvu, Basmanov naredi da se glasno pred celim narodom pročita sudska presuda o svrgnuću mitropolita. Zatim se opričnici kao divlje zveri baciše na svetitelja, svukoše mu arhijerejsko odjejanje, pa mu obukoše prostu, odrpanu monašku rasu, i sramno isteraše iz crkve, natovariše na seljačke saonice, i odvezoše u Bogojavljenski manastir, grdeći ga i bijući ga. Tu sveti mitropolit, stavljen u teške okove prosede u smrdljivoj tamnici celu nedelju, mučen glađu .

će možda najzanimljiviji biti kanadski pisac ( rodom iz Hrvatske ) Josip Novaković koji najčešće piše o užasima ratnih sukoba na nekada jedinstvenom jugoslovenskom prostoru . opričnika , Šećerni Kremlj ), pisac višestruko prevođen u Srbiji i literata koji uspeva da u skladnu smesu spoji kvalitetnu književnost, provokativnost, polemičnost i pripovedačke vratolomije. Pedesetogodišnji Švajcarac Peter Štam ( koji ipak piše na nemačkoj varijanti nemačkog jezika ) čiji je roman Agneza preveden na naš jezik, ističe se umešnošću postupnog izlaganja i stvaranja slike sveta po mnogo čemu nalik realnom, a u kom su svakojaka čuda i evolucije junaka u raznim

službe . opričnika je smešna knjiga o strašnim stvarima .

devojaka, a popaljeno je 13 sela i opljačkano 800 kuća [ 9 ] opričnika ruskog cara Ivana Groznog .

neće biti zvučnih podviga i biblijskih čuda, a glavno će biti vraćanje vere narodu. I sveštenikov dug prerasta u sveštenički podvig ... opričnika je mitropolit Filip, verni prijatelj Ivana Groznog od detinjstva. On je podigao svoj glas i prineo sebe kao žrtvu. To suprotstavljanje priča o tome na šta je bila sposobna Rusija i u padi i u veličini duha .

19 ] da manastir služi kao rasadnik svete vere među muhamedancima. Prepodobni German s češću izvrši povereni mu zadatak. I po smrti svetog Gurija, godine 1564. on bi postavljen za arhiepisžopa Kazanskog. Godine pak 1566. on bi pozvan u Moskvu da zauzme presto mitropolita. Sveti German, pri dubokom monaškom smirenju, odlikovao se iskrenim pravdoljubljem i nepokolebljivim stajanjem za istinu. I pri prvom sastanku svom sa carem Ivanom Groznim on silno napade nasilništvo opričnika - carevih telohranitelja. Zbog toga bi izbačen iz mitropolije, i sve do končine svoje, čitavih devetnaest meseci ostade u Moskvi u zatočenju pod carskom stražom. No carski gnjev nije uplašio neustrašivog slugu Božjeg Germana. Na saboru, sazvanom carem Ivanom Groznim 1568. godine, radi osude svetog Filipa, mitropolita Moskovskog, sveti German je jedini podigao svoj glas u odbranu nevinog mitropolita. Uskoro posle toga sabora, 6. novembra 1568. godine sveti German

koje se ovde u komentarima navodi, ,, i posle sedam godina vožnje po šumama i gorama nema niti jednog rđavog dela niti iznad a bogami ni ispod auta, baterija je menjana nakon šest godina lonac auspuha je orginal i u odličnom stanju a za benzinski motor i potrošnju nemam uopšte komentara i upravo sam naručio novi 2010 model a za promjenu uzeo sam dizelku . opričnika ( Geopoetika, 2008 ). Kroz parodiju i grotesku naziru se osobenosti savremene ruske stvarnosti i čak se mogu prepoznati ličnosti iz sveta politike i kulture, iako je radnja smeštena u budućnost, u 2028. godinu. Autor naprosto proširuje i produbljuje temu Opričnika, podrobno opisuje do koje mere može biti groteskna primena novih tehnologija i tehničkih izuma, ako mentalitet i običaji ostanu nepromenjeni. Uzyludan je tehnološki progres ako čovek iznutra ostaje isti .

uopšte komentara i upravo sam naručio novi 2010 model a za promjenu uzeo sam dizelku . Opričnika , podrobno opisuje do koje mere može biti groteskna primena novih tehnologija i tehničkih izuma, ako mentalitet i običaji ostanu nepromenjeni. Uzyludan je tehnološki progres ako čovek iznutra ostaje isti. Šećer i med, jelej i medovina zaslađuju sve priče Šećernog Kremlja, pripovedanje teče glatko i bajkovito, ali ta slast izaziva mučninu, a Sorokinov jezivi svet deluje još strašnije. Mirjana Grbić

i nažalost itekako aktuelno viđenje Srbije unazad desetak godina ( što u određenim segmentima važi i danas ), grozomorna slika devedesetih koja se ovde reprizira u još nakaznijem ( ako je to ikako moguće ) i ogoljenijem izdanju. Ako bi ovaj roman postavili u određene ideološke i vrednosne okvire onda možemo reći da je svojim insistiranjem na priči o totalitarnoj istoriji koja nas čeka u ne tako dalekoj budućnosti, Matić, što se tiče svetskih pisaca, na putu Sorokinovog Dana opričnika . U savremenoj srpskoj književnosti, u pogledu kako umetničkog postupka i jezika ( hladan i precizan akademski nasuprot blogerskoj žovijalnosti i pošalicama ), tako i kritike ideologije ( srpski nacionalsocijalizam u prvom i globalizam u drugom slučaju ), Šaht može biti okarakterisan kao opozit Leposavi Pavla Ćosića, antiglobalističkom SF romanu koji je pozdravila srpska desnica. Ovo poređenje važi utoliko pre što Matićev roman ne teži nekom domaštavanju

zbog čijih su dela i nestašluka proradile lomače ispred samog Bošljoj teatra. Ove godine u Srbiji prisutan sa čak tri izdanja. Trideseta Marinina ljubav ( Laguna, 2008 ) je njegovo poigravanje ( na samoj ivici najoštrije mogućeg žileta ) sa konvencijama mikrožanra fabričkog romana. Pošto ( nakon 29 lezbijskih ljubavi ) doživi prvi orgazam sa muškarcem, sitnim partijskim vođom, Marina, nevoljka profesorica klavira, postaje gorljiva fabrička udarnica za strugom. Dan opričnika ( Geopoetika, 2008 ) je, pak, surovo-sirova antiutopijska priča, ponovo krcata pornografskom piraterijom, o Rusiji budućnosti vraćenoj tradiciji, ogrezloj u radosno jednoumlje, zidom ograđenoj od kvarne Evrope, sa bezbednjacima koji šire teror, u pauzama uživajući u čudnim stimulativama i koreografisanim homoerotskim orgijama. Dostoevsky-trip ( Logos, 2008 ) predstavlja svojevrsni literarni best-of, mamac za početnike i poslasticu za već verzirane; reč je o

opričnika

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov