energetski potencijal svake ćelije). organele koje funkcionišu poput akumulatora i održavaju elektromagnetni

putem disanja ulazi u mišiće, tačnije u mitohondrije, ćelijske organele za produkciju aerobne energije. Rezultat na trci zavisi od količine

rešenje, a ne da svako gleda svoj interes. organele zaodenute membranom prečnika 0,2 - 0,4 mikrometra. Najčešće su

. organele koje imaju ključnu ulogu u ćelijskom odbrambenom mehanizmu. Prisutni

, glikozidaze, lipaze, fosfolipidaze i sulfataze, tako da su ove organele sposobne da razlažu gotove sve ćelijske makromolekule. Za delovanje

sadrže. Kisele fosfataze su najčešće upotrebljavani markeri za ove organele . Zahvaljujući ovim metodama lizozomi se mogu videti i na svetlosnom

ili autofagične vezikule. Autofagozom nastaje na taj način što se oko organele ili nekog drugog intracelularnog materijala koji treba ukloniti

proces označen kao autofagija. Najčešće se autofagijom razlažu organele koje imaju kratak životni vek, kao npr. mitohondrije u jetrenim

oko deset dana i koje je potrebno kontinualno zamenjivati, kao i one organele koje je potrebno delimično ukloniti zbog promene funkcionalnog

padeza... Primer 2. biologija - umesto da na slici pokaze celijske organele i o svakoj kaze ponesto, nabraja ih iz glave, gledajuci u plafon, vodeci

proteina. To smeće, za vreme gladovanja, ide u male ćelijske organele lizozome, gde ih vrlo korozivna hemija razgradi na sastavne delove,

jezgro; prokariote ga nemaju. Takođe, eukariote imaju ćelijske organele (mitohondrije, hloroplaste, itd.), drugačiji sistem proizvodnje

nego kod prokariota. Ljudi su eukariote: ćelije čoveka imaju jezgro, organele , hromozome isto kao i sve druge eukariote, od algi do riba.

i sisteme, bez obzira što ne prepoznaje formirane organe, ćelije, organele , DNK ili hemijske formule gradivnih supstanci.

na mutacije mitohondrijalne DNK. organele koje postoje u skoro svim živim bićima, i one pretvaraju hranu u