forme najprimitivnijih jednoćelijskih organizama, prokaryote, bez ćelijskog jedra i unutrašnje strukture (naziv prokariote upravo to i znači pre jezgra), koji su predstavljali pretke primitivnih bakterija. Neke prokariote su sadržale u sebi

strukture (naziv prokariote upravo to i znači pre jezgra), koji su predstavljali pretke primitivnih bakterija. Neke prokariote su sadržale u sebi hlorofil, složeno jedinjenje koje je omogućavao da se uz pomoć Sunčeve energije voda razlaže na

: arhaebakterije, eubakterije, i eukariote; uobičajeno je da se arhaebakterije i eubakterije zajedno nazivaju prokariote . Između ovih grupa postoji mnogo razlika, ali najuočljivija je ta da eukariote imaju ćelijsko jezgro; prokariote ga

prokariote. Između ovih grupa postoji mnogo razlika, ali najuočljivija je ta da eukariote imaju ćelijsko jezgro; prokariote ga nemaju. Takođe, eukariote imaju ćelijske organele (mitohondrije, hloroplaste, itd.), drugačiji sistem

Cyanobacteria. [ Izvor: Berkely Museum of Paleontology ] prokariote . Ti prvi organizmi su bili hemoautotrofni, to jest koristili su ugljen-dioksid (CO2) kao izvor ugljenika i

koristili su ugljen-dioksid (CO2) kao izvor ugljenika i neorganske materijale kako bi dobijali energiju. Kasnije prokariote evoluiraju u organizme sposobne za obavljanje glikolize, to jest niza hemijskih reakcija koje oslobadjaju energiju

i do dan danas). To je otprilike i doba u kome dolazi i do razdvajanja filogenetskog stabla na bakterije i arheje (LUCA). Prokariote su i dan danas najrasprostranjeniji organizmi na planeti. Broj prokariota koji u ovom trenutku živi na Zemlji

, u zavisnosti od strkture njihovih ćelija. To su bile eukariote uglavnom biljke i životinje, čije ćelije imaju jedro i prokariote , kao što su bakterije, čije ćelije nemaju jedro. 1977, mikrobiolog sa Univerziteta Ilinois, Karl Veze, predložio je

¶ Prokariote ¶

je jedinstven 187 Prokariote retko prelaze u eukariote 213

simbiotska teorija koja objašnjava nastanak eukariotskih ćelija (slika desno). Po toj teoriji se smatra da su prokariote ušle u ćeliju eukariota i postale njene organele (mitohondrije i hloroplasti). Tako je nastala simbioza u kojoj je

¶ prokariote bile anaerobni organizmi koji su vršili fotosintezu. Pošto se u procesu fotosinteze, kao sporedan proizvod, stvara

organizmi koji su vršili fotosintezu. Pošto se u procesu fotosinteze, kao sporedan proizvod, stvara kiseonik, ove prokariote su omogućile nastanak aerobnih organizama. Pre oko 1,6 milijardi godina došlo je do prelaska prokariota ka znatno

eukariotskim ćelijama. Današnjim prokariotama pripadaju bakterije i modrozelene alge (cijanobakterije). Prokariote su jednoćelijski organizmi bez diferenciranog jedra i ćelijsklh organela (imaju samo ribozome). Genetički

drugih studijskih grupa, koji je relevantan za temu završnog rada, a u skladu sa Pravilnikom o izbornim predmetima. Prokariote ¶