bogovima. Pri ovom svenarodnom prazničnom žrtvoprinošenju zemlja se natapaše krvlju klanih životinja i vazduh se ispunjavaše dimom i smradom žrtava. Trećega dana car izdade naređenje da se pokupe svi hrišćani i prisile na prinošenje žrtava idolima. Tada stadoše tražiti hrišćane svuda: izvlačahu ih iz domova i peštera, i u gomilama s porugom dovođahu na trg gde je sabrani narod prinosio žrtve idolima. Neki od hrišćana koji behu strašljivi i slabodušni, bojeći se muka , otpadahu od vere i na očigled sviju poklanjahu se idolima. Drugi pak hrišćani, gledajući to ili slušajući o tome, tugovahu dušom oplakujući otpale od Hrista i pale u idolopoklonstvo. A oni koji behu jaki u veri i hrabri, oni neustrašivo iđahu na sve muke, i junački polagahu duše svoje za Gospoda svog umirući od raznovrsnih mučenja. Mučenih beše tako ogromno mnoštvo, da je iz njihovih rastrzanih i kidanih tela krv tekla kao voda i natapala zemlju. Tela mučenika ili bacahu kao đubre

, još više psovanja, vređanja i klevetanja. I propisa on sebi ovakvo pravilo: silno udariti sebe rukom po licu četrdeset puta kada mu se dogodi da iz neopreznosti izgovori nepotrebnu ili ružnu reč. Ponekad pak on stavljaše sebi u usta kamen, i nošaše ga dugo vreme govoreći sebi: Bolje ti je, bezakoniče, da kamenje jedeš nego da izgovoriš neku rđavu reč. - Često, zatvorivši se u svojoj keliji i svukavši se, on čim bilo bijaše sebe po svemu telu tako silno, da mu ponekad od rana otpadahu parčad mesa sa tela. Tako se uporno boraše on s nevidljivim vragom, ali i ovaj vođaše silnu borbu protiv njega, pričinjavajući mu svakojaka zla i želeći pobediti njegovo nepobedivo junaštvo. U vreme molitve đavo mu se javljaše nekad u vidu ptice koja skakuće pred njim, nekad u vidu crnoga psa koji naleće na njega, da bi ga uplašio i prekInuo mu molitvu; ali ga on odgonjaše krsnim znakom. Kada pak on bivaše gladan, đavo mu donošaše raznovrsne đakonije od ribe i mesa i ukusna jela :

um tvoj na sebe, nego pazi na sebe i misli samo na to kako ćeš izvršiti podvig na koji si pozvan. Neka iščezne iz uma tvog sve što je svetsko, truležno i dušeškodljivo, a postaraj se videti i dobiti večna blaga, pripremljena od Gospoda tebi i onim svecima, sa kojima ideš putem Gospodnjim. Ušavši u tamnicu, sluškinja Božija Natalija pripade k svetim mučenicima, i celivajući im okove vide da su im rane već zagnojile i iz njih padaju crvi, a od težine okova u koje su bili okovani otpadahu im čitavi delovi tela. I ona sagnuvši ss otnrašs nm gnoj sa rana. A hitno posla sluškinje svoje da joj od kuće donesu dobroga platna i zavoje. I kad joj to donesoše, ona sama previjaše rane stradalcima, i koliko mogaše olakšavaše patnje svetima, služeći im u tamnici sedam dana, dok ih ne izvedoše na sud. Kada nasta dan suda, car Maksimijan sede na sudištu i naredi da sužnje dovedu preda nj. Sluge odmah pohitaše u tamnicu da izvrše naređenje. No videvši sužnje iznemogle telom od

desne strane Boga Oca, dok Ga ne pozna sva tvar; zatim će opet doći s neba sa silom i slavom velikom, i svakome dati po delima njegovim. On je Bog nad bogovima i Car nad carevima, i Sudija živih i mrtvih. A oni koje vi smatrate za bogove, goreće u večnom ognju sa svima koji im se klanjaju . otpadahu , ne samo zato što beše ljut mraz a on bos, već što ga i konjske kopite dohvatahu i gažahu, te mu se i stopala raspadoše. A mučenik, gledajući k Bogu, i zagrevajući se njegovom ljubavlju, ništa ne davaše na ove patnje, već pevaše reči Davidove: Utvrdi stope moje na stazama svojim, da ne svrnu koraci moji ( Ps. 16, 5 ). I opet: Upravi stope moje po reči svojoj, Gospode, i neka nikakvo bezakonje ne ovlada mnome ( Ps. 118, 133 )

, kao i Veru, sluge je careve dugo biše bez milosti, dok se ne umoriše. Međutim ona ćutaše kao da ne oseća nikakav bol, i samo gledaše na svoju mater blaženu Sofiju koja tamo stajaše, junački posmatrajući stradanje svoje kćeri i usrdno moleći Boga da joj podari snažno trpljenje. Zatim po naređenju bezakonog cara sveta Nadežda bi bačena u oganj, u kome, kao Tri Sveta Mladića, stojeći neopaljiva slavljaše Boga. Posle toga ona bi obešena i strugana gvozdenim noktima: komadi joj otpadahu od tela i krv se potokom lijaše, a od njenih rana izlažaše neki divan miris, i lice joj se radosno osmehivaše i sijaše blagodaću Svetoga Duha. I rugaše se sveta Nadežda mučitelju što nije u stanju pobediti jednu malu devojčicu. Hristos je moja pomoć, govoraše ona, i ja se ne samo ne bojim muka, nego sam ih željna kao sladosti rajske, jer su mi muke za Hrista slatke. A tebe, mučitelju, očekuju beskonačne muke u paklu ognjenom zajedno sa đavolima, koje ti imaš za bogove. Ove reči

ruku Svoje pomoći dok gorda glava demona ne bude zgažena ženskim nogama. Posramljen ovakvim rečima svete Efimije, mučitelj se strahovito naljuti, i odvratnu ljubav svoju koju dotle pokazivaše prema njoj pretvori u bes, pa naredi da se spremi točak za mučenje koji beše načičkan oštrim noževima, kako bi svo telo njeno bilo iseckano i zdrobljeno. Sveta devojka ogradi sebe krsnim znakom i sluge je vezaše za točak. I stadoše okretati točak, pri čemu komadi tela mučeničina otpadahu i zglobovi se razdrobljavahu. A ona se usrdno moljaše Bogu, govoreći: Gospode Isuse Hriste, prosvećenje duše moje, izvore života koji daješ spasenje onima što se nadaju na Tebe, dođi mi sada u pomoć, da bi svi poznali da si Ti - jedini Bog i čvrsta uzdanica onih koji u Tebe polažu nadu: neće ih zadesiti zlo i udarac neće dosegnuti do tela njihova, jer Višnjega izabraše sebi za utočište ( sr. Ps. 90, 9. 10 ). Kada se ona tako pomoli Gospodu, točak iznenada stade i

od muka koje ti predstoje, i dobićeš od nas mnoge darove. - Na to Bonifatije odgovori: Ne bi trebalo čak ni odgovarati na tvoje reči, ali ipak ću reći ono što sam već mnogo puta ponovio: hrišćanin sam. I samo ćeš to čuti od mene; ako pak ne želiš slušati to od mene, onda čini sa mnom što ti je volja. Kada Bonifatije to reče, sudija odmah naredi da mu svuku haljine, obese glavačke i silno biju. I svetitelj bi tako strahovito bijen, da mu od tela otpadahu čitava parčad mesa i kosti mu se provideše. A on kao ne osećajući bolove, ne obraćaše pažnju na zadavane mu rane, nego upiraše oči svoje jedino na svete mučenike, videći u njihovom stradanju primer za sebe i utešavajući sebe time što se udostoji zajedno s njima stradati za Hrista. Potom mučitelj naredi da mu malo olakšaju muke, pa pokušavajući ponovo da ga rečima usavetuje, govoraše mu: Bonifatije, ovaj početak mučenja neka te urazumi šta je bolje za tebe izabrati: već si

od smrti. I predadoše ga u ruke gradskom eparhu. Eparh uze prepodobnog Maksima i njegove učenike, i odvede ih u pretor [ 31 ]. Tamo najpre svukoše svetoga starca, i povališe ga na zemlju, pa ga, po eparhovom naređenju, strašno tukoše opakim žilama. Bezakoni mučitelj ne poštede starost njegovu, niti se postide ugleda njegovog, niti bi tronut videvši telo njegovo izmoždeno od isposničkih podviga. I svetitelj bi tako svirepo bijen, da se zemlja zali krvlju njegovom, i otpadahu parčad tela njegova, i ne ostade nijedno mesto na telu njegovom da ne bi pretvoreno u ranu. Zatim se taj svirepi zver besno okomi na učenike prepodobnoga, te i njih obojicu izbi isto tako. A kada ih bijahu, mučitelj vikaše: Takve patnje zaslužuju oni koji se ne pokoravaju carskim naredbama, i ostaju uporni. I tako ih, jedva žive, vrgoše u tamnicu. Sutradan opet dovedoše u pretor svetog i prepodobnog muža sa prvim učenikom njegovim Anastasijem. Sveti starac beše jedva živ, sav

Tvog. Neka me On umudri da ispovedam presveto ime Tvoje do poslednjeg daha svog, i neka mi da snage da se junački suprotstavim đavolu i slugama njegovim, da bi ih pobedila i posramila Udostoj me da budem primer onima koji Te ljube i Tebe radi čuvaju devstvo svoje, da bih zajedno s njima stala s desne strane Tebi u vreme pravednog suda Tvog Tako se moljaše sveta mučenica, a nemilosrdne sluge nemilosrdnog mučitslja, kao ljudožderi, sve jače kidahu trozupcima sveto telo njeno, i otpadahu parčad tela njenog na zemlju, i tecijaše krv njena, i nage kosti joj se viđahu. Eparh, ne mogući gledati na takvo ljuto mučenje, pokri lice svoje rukama i okrenu se od nje, a svi prisutni divljahu se tolikom trpljenju svetiteljkinom. Potom, mučitelj se ponovo obrati mučenici rečima: Kada ćeš se, Marino, smilovati na sebe? Eto, već je i telo tvoje iskidano Hajde, makar sada prinesi bogovima žrtvu, da ne bi sasvim bila uništena - Mučenica odgovori: O, odvratni psu i svinjo ti

Bogu mom što je za mene prolio krv Svoju. Jer me Hristos, Car moj, iskupi Svojom skupocenom krvlju. Pošto mučenik izgovori ovo sa velikom smelošću, namesnik odbaci svoju lažnu krotost, i otvoreno pokaza svoju prirodnu ljutinu i bezumlje. On naredi da svetitelja naga obese o drvo, i da mu oštrim železnim spravama stružu i režu telo. Radeći to, sluge vikahu na mučenika što nipodaštava carske naredbe. I duboke brazde orahu se na telu svetiteljevom kao na njivi; i velika parčad otpadahu od tela njegova, da mu se i unutrašnjost jasno viđaše. Prosto je i očima bilo teško to gledati. A svetitelj se ne pokoleba umom, niti promeni u licu, niti uzdahnu, niti jauknu, niti zaječa u tako strašnim mukama. Naprotiv, beše jači i junačniji od onih koji su posmatrali njegove muke; i manje se mučaše od svojih mučitelja; i veselim licem gledajući ka nebu, on blagodaraše podvigostrojitelja Hrista Boga, i govoraše: Hvala Ti, Hriste, svetlosti moja i živote, disanje moje i

, svakog posebno. I onda ih žestoko biše, i tela im tako nemilosrdno strugoše da im ramena i leđa behu potpuno do kostiju ostrugani, tako da im sve meso otpade. Smatrajući da će odmah umreti, mučitelj naredi da ih odreše i odnesu u tamnicu. Ali kada vide gde svetitelji stoje na nogama i sami idu u tamnicu, toliko se postide da od stida i besa potpuno malaksa telom, te ga sluge, jedva živog, na rukama odnesoše iz sudnace kući njegovoj. A svetiteljima, dok iđahu putem za tamnicu , otpadahu krvava parčad mesa od tela njihovih. Tu parčad hrišćani pokupiše iz prašine po putu, i kao veliko blago čuvahu česno kod sebe. Kada car doznade za Sakerdonov slučaj, nasmeja se, i reče: Gle, slavni Sakerdon, koji je mnoge hrišćane pobedio, pobećen je od dvojice. - U tom trenutku pored cara se nalažaše neki knez, po imenu Maksim. On zamoli cara da te mučenike preda njemu u ruke. I hvaljaše se da će ih, ili primorati da prinesu žrtve bogovima, ili ih mukama umoriti. Car

napade đavo, i Filomatije, zavapivši strašnim glasom, pade pred svima na zemlju i užasno vikaše grčeći se celim telom i penu bacajući i škrgućući zubima. Dotle bi mučen đavolom dok u strašnim mukama ne izvrže bednu dušu svoju. He obzirući se na to, rulja razjarenih krvopija koji vucijahu blaženog Stefana ne presta sa izrugivanjem nad telom blaženoga: jer i nad mrtvim telom oni iskaljivahu svoju zversku ljutinu, vukući po ulicama telo prepodobnoga i bijući ga kamenjem. I otpadahu delovi od svetog tela tog i valjahu se po putu: onde prsti, onamo ruke, tamo iznutrica. Jer jedan od bezakonika dohvati ogroman kamen i udari u stomak prepodobnoga, i tog časa se rasede stomak i prosu sva utroba; i tako se ulice grada obagriše krvlju svetiteljevom, koju prolivahu kao vodu. Pa ne samo ljudi nego i žene, i deca izlazeći iz svojih škola bacahu kamenje na mrtvo telo svetiteljevo. Jer od cara beše izdata ovakva naredba: Ko ne baci kamen na Stefana Avksentijanina, taj

ih da pristupe Arijevoj veri. I kada vide da ih ne može primorati, jer ni u šta ne smatrahu ni oganj ni pretnje, pošto behu nepokolebljivo čvrste u svome pravoslavlju, on narsdi te ih obnažiše i nemilosrdno tukoše. Lica im toliko ranama unakazi, da ih njihovi rođeni dugo vremena posle toga nisu mogli poznati. Četrdesetoricu ljudi podvrgnu strašnim mukama: batinama, na kojima beše načičkano oštro trnje, toliko ih tukoše, da im sva leđa odraše, i velika im parčad mesa od tela otpadahu , a neki u silnim patnjama i izdahnuše. Sve devojke naročito izmuči, i posla ih na zatočenje u Veliki Oasim. A ne dopusti da mrtva tela ubijenih hrišćana pravoslavnih uzmu njihovi rođaci i sahrane, nego naredi vojnicima da ih bace u neko sakriveno mesto. Mislio je da na taj način sakrije trag tolikog zverstva. Tako uradiše ljudi prelašćenog uma i bezumni. A pravoslavni se i radovahu što njihovi mučenici junački ispovediše veru svoju, i plakahu što ne znađahu gde su tela

otpadahu

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov