Srbija na Sceni Stamenković, koncert će zajedno održati gudački orkestar iz Norveške koji je sastavljen od 20 mladih muzičara iz Norveške i orkestar muzičke škole "Kornelije Stanković" . Paunovići , Dobrosavljevići, Udovičići, Poljanci i Bojovići .

. On je imao sina Uroša, a Uroš Mijaila, Gavrila, Radovana i Savu i od njih se razgranala sada velika porodica Uroševića ( u ovom selu je jako rašireno predanje da je baba Višnja, mati Miloša Velikog, rođena u ovoj porodici Uroševića i u ovom selu ) . Paunovići ) su takođe stara porodica. Ne znaju iz koga su mesta, ni kada doseljeni, slave Sv. Nikolu .

, a od Laudovića ima nekoliko familija; ima ih 10 kuća i slave Đurđevdan . Paunovići , Mirkovići i Milinkovići su doseljeni iz sela Bistrice u Polimlju, a svi doseljeni pre Kočine Krajine. Sve tri poordice su od dva brata, prve dve od jednoga, a treća od drugoga. Milutinovića predak (? ) prizetio se u stare Radonjiće i njihovu slavu primio, te se i oni danas smatraju kao najbliži srodnici toj staroj porodici; ima ih 6 kuća i slave Lučindan .

, poneko i durbinom. Ne treba gledati u startne brojeve, već treba zapamtiti boje raznobojnih džokejskih prsluka i tako pratiti trku nauk nam je za ubuduće, posebno kada se radi o sprinterskoj trci. Ističe minut, a konji su već blizu cilja. Motul uspeva da opstane među vodećima i prolazi četvrti kroz ciljnu liniju. Bila je ovo trka za dvogoce bez pobede i plasmana. On je sa četvrtim mestom osvojio svoje prve bodove, jer u trkama galopera bodove osvajaju prva četiri grla . Paunovići su zadovoljni, ali sa mnogo više pažnje posvećuju se sledećoj trci u koju su usmerena njihova nadanja. Trka trogodaca Memorijal Save Ćurković na 1.300 metara okupila je čak 12 grla, više od svih drugih. Među njima su Skarfejs i Mili Vanili, oždrebljeni u vreočkoj ergeli, baš kao i Motul. Više grla sa prethodno ostvarenim pobedama učestvuje, pa nije čudo što je učešće publike gromoglasno. Nekih 250 metara pre cilja, gde se nalazimo, pet-šest konja je u vodećoj grupi. Glas

i Mili Vanili, oždrebljeni u vreočkoj ergeli, baš kao i Motul. Više grla sa prethodno ostvarenim pobedama učestvuje, pa nije čudo što je učešće publike gromoglasno. Nekih 250 metara pre cilja, gde se nalazimo, pet-šest konja je u vodećoj grupi. Glas momka iz hipodromskih štala neposredno pored nas para vazduh: Leti, Miliii. I omica Mili Vanili, koju jaše Željko Ilić, pojačava, kao da leti i osvaja prvo mesto. Skarfejs, na čijim je leđima je Ilja Moskov, stiže četvrti, a Paunovići radosni, u loži vlasnika grla padaju čestitke. U programima trka sva vreočka grla prikazuju se kao vlasništvo braće Paunović, Stefana i Nemanje. Ipak, na šabačkom hipodrumu svi znaju da je duša ovog malog trkačkog tima njihov otac Nenad. Moja porodica je u konjičkom sportu tek šest godina. Nismo mi prvi Vreočani koji se time bave, pre više od pola veka Radomir Lukić je sa svojim grlima postizao lepe uspehe na beogradskom hipodromu. Ergela nam je smeštena na oko tri hektara ,

trenira. Svi mi volimo ovaj sport, trudićemo se da ostanemo dugo u njemu. Volimo i pobede, neka ih bude što više, ali to zavisi pre svega od kvaliteta konja, snage njihove krvi pomalo uzdržano nam govori Nenad Paunović ( 52 ), privatni preduzetnik. Konjički sport u Srbiji je u laganom usponu, kažu zvanični podaci. Govorka se, sve više, i o hipodromu, i to najmodernijem, na odlagalištu Tamnava-Istočnog polja. Neka se izgradi što pre, navijaju svi ljubitelji ovog lepo sporta . Paunovići bi želeli da se, pored njihovih, pojave na toj novoj stazi i grla drugih odgajivača sa lazarevačke teritorije. Z. Stanković

i 0,58 % svih Srba u Sloveniji. U Obalno-kraškoj regiji danas živi 3.160 Srba i predstavljaju 3,38 % ukupne populacije regije. U Slovenije danas djeluje 13 srpskih društava . Paunovići , Perudika, Žunići i Vinice .

Sretenu oni su se prozvali Sretenovići. Od Terzića ima dve kuće u Dljinu ( Petrovići Terzići ) . Paunovići . Ima ovih Pantelića odseljenih i u Pakovraću i u Tijanju ( od uljeza ). U jedni zamrlu kuću dučalovačkih Pantelića ušao je i nekakav uljez Kandić ( dovela ga majka ) iz Vrnčana u srezu takovskom, te sad od njega ima dve-tri kuće njegovih unuka Kandića-Pantelića. Takođe u jednu od sadašnjih kuća Pantelića privenčao se jedan Mandić iz susednog sela Lučana, a u drugu ( Mihajlovića ) neki Jelić iz Nove Varoši .

, prezivaju Todorovići. David je imao devet sinova ( koji su učestvovali u prvom ustanku ) i jednome od njih, Milosavu, stoji na nadgrobnom spomeniku da je umro 1818. godine. Kuga 1817. - 18. pomorila je sve Kovačeviće osim dvojice Milosavljevih sinova, Bogosava i Dobrosava, koje skloni u jednu vodenicu u Ovčaru vladika Nićifor ( on življaše tada u manastiru Sretenju ). Od te dvojice namnožiše se današnji Kovačevići . Paunovići , koji su svi jedna porodica. Njihov se praded Jovan doselio iz sela Šaponja od Nove Varoši. Po imenima njegovih sinova oni se sad razno prezivaju, ali im se zajedničko poreklo poznaje i po istoj slavi Sv. Stevanu. Gavrilović je takođe od ove porodice ( od Milovanovića ). U Rtarima sam doznao da je staro prezime ove porodice Šaponje i da je jednog porekla sa rtarskim Šaponjama ( v. u opisu Rtara porodicu Vasilijeviće ) .

je i blagostanje doma, za jedinštinu oskudica u radnoj snazi, za ikonoštinu krajnja nemaština. Pa i danas ova oblast ističe se sa najvećim brojem stanovnika na jednu kuću u Kraljevini. Zadruga ima s osobinama i bez osobina, i uopšte uređenih, kao što su zadruge gornjih valjevskih oblasti. U oblasti zadruge prvog oblika, kao i gore, su: Stankovići u Golohj Glavi, Aškovići i Miloševići u Čučugama, Đapići i Arsenovići u Bukoru, Jovanivići i Cvejići u Crniljevu, Kovačevići i Paunovići u Koceljevi, Petrići u Družetiću itd.

i narod drži da je ime došlo od ove reči . Paunovići , Tanasijevići, Andrići i Matići su najstarije porodice u selu, za koje ne zna kada su se i odakle doselili. Svi se po nekakvoj zamrloj porodici zovu Živanovići ili, gde žive, Živanovački Kraj. Ima ih 15 kuća i svi slave Nikoljdan. Sve druge porodice su većinom uljezi u ove familije ili su došli na njihova imanja .

je po levoj strani i idealno asistirao, a horvat bez poteškoća pogodio nebranjenu mrežu. Drugo poluvreme počelo je atacima domaćina. U 58. minutu ponovo je viđena majstorija Predraga Kodža. Izborio se za loptu u duelu sa odbranom Somboraca, izdržao nasrtaje odbrambenih igrača i uputio loptu na suprotnu stranu, natrčao je Pavković i matirao Antunića. Na 3:0 povisio je najefikasniji igrač inđijaca, Milan Beronja, posle dobrog pasa sa Sikiricom. Čast gostiju spasao je Paunovići posle solo prodora matirao je nemoćnog Devića. Inđijci do vrednih bodova došli u okrnjenom sastavu, bez Miličića, Magdića i Santrača. A Milanović dirigent odbrane, morao je da napusti igru već u 10. minutu. D. Milovanović Sportski žurnal

zdrav - glasio je poslednji raport potrage, a u porodičnoj vikendici na Jelovoj gori svi su bili srećni što se scenario bajke, koju su dečaku čitali prethodne noći, završio hepiendom. - Sa Ogijem sam otišla kod zaove da pomognem oko malina, a Dragan je ostao kod vikendice, da popije kafu sa komšijom Radojicom, kao hiljadu puta do tada - kaže Biljana. Malo pre podneva, eto nje nazad, pita muža: gde nam je dete? Brzo su ustanovili da je nestaško krišom sam krenuo prema ocu i zaseoku Paunovići , ali se negde na putu izgubio. U podne, krenula je potraga. Prvo su se uključile komšije, pa familija, njih dvadesetak, a neki su došli čak iz Bajine Bašte. - Do tri popodne, hektare smo prečešljali, a od malog ni traga ni glasa. Počelo je kukanje i zapomaganje, divljina je puna zmija i insekata, a Ogi jedva da sam korača, nije mogao daleko. Onda smo pozvali policiju, stigla je interventna sa vatrogascima, hitno je da se vrati na posao pozvana i prva smena -

, pošto su iz osvete ubila turskog pašu, pobegla tri brata i naselila se u Crnoj Travi. Početkom XX veka od ta tri brata je bilo više od 120 kuća, koje se nalaze u malama Radovinskoj čuki, Veljkovcima i Jovanovcima u Crnoj Travi, nazvanim verovatno po imenima braće-rodonačelnika ( Radovin, Veljko, Jovan ). Od Crne Trave, i uopšte predela Vlasine, doseljenici su, posle Lepenice, najradije ostajali u Belici i Jasenici, ali pretežno pojedinačno . Paunovići ( Jankovići ) u Gornjem Štiplju, a iz Vlasotinaca su Dimitrijevići, Antići ( Nedeljkovići ) i Ilići ( Jevremovići ) u Sinjem Viru, kao i Stamenkovići ( Čavejići ) u Beočiću. Doseljenika iz Vlasine u Jasenici ima u dva naselja Ilići u Baničini i Đorđevići u Vrbici, a takođe u dva naselja i iz Vlasotinaca Cvetkovići u Bašinu i Aranđelovići u Pridvorici. U tri naselja Šumadijske Kolubare su davno došli iz predela Vlasine Trajkovići u Sokolovi ( 12 kuća ), Jovanovići ( Jeremići ,

u Baničini i Đorđevići u Vrbici, a takođe u dva naselja i iz Vlasotinaca Cvetkovići u Bašinu i Aranđelovići u Pridvorici. U tri naselja Šumadijske Kolubare su davno došli iz predela Vlasine Trajkovići u Sokolovi ( 12 kuća ), Jovanovići ( Jeremići, Bugarčići, Nedeljkovići ) u Barzilovici ( 14 kuća ), dok se Ignjatovićima u Baroševcu zna vreme doseljavanja ( 1905 ) i mesto odakle dolaze ( Masurovce na Vlasini ) . Paunovići , Nikolići, Stamenkovići ), Miloševići i Mladenovići u Kolarima i Stojanovići u Vodnju, dok su Milisavljevići u Malom Orašju došli iz Konopnice kod Vlasotinaca. U varošici Batočini je porodica Krstića ( slava Sv. Trifun ), koja je tu prešla iz sela Batočine, od tamošnjih Krstića, a u Markovac su sa Vlasine naseljeni Stamenkovići ( iz sela Sredor, opština Vlasotinci ) .