zbirku narodnih pesama koju je nazvao Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica. Iste godine je Vuk je objavio Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu, prvu gramatiku srpskog jezika na narodnom govoru.

pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu i jeziku uopšte. Ubrzo je objavio prvu zbirku narodnih pesama i " Pismenicu " (gramatika), a 1818. "Srpski rječnik ". Pisao je i istorijska svedočanstva (više sećanja), bavio se nekom vrstom

u Beču objavljuje Malu prostonarodnju slaveno-serbsku pjesnaricu, prvu štampanu zbirku srpskih narodnih pesama i Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu, prvu srpsku gramatiku.

podvrgava se pod načelo: Piši kako što govoriš ".) Pismenicu , o čem u Jezikoprotresu, budućoj knjižici mojoj, svojemjestno imade biti slovo ". Na žalost, pismenicu, gramatiku,

sočiniti Pismenicu, o čem u Jezikoprotresu, budućoj knjižici mojoj, svojemjestno imade biti slovo ". Na žalost, pismenicu , gramatiku, nije uspeo da napiše.

dovršen sistem ortografije, koji je odmah prihvatio. I umesto Mrkalja, izolovanog i onemogućenog, napisao prvu pismenicu srpskog jezika.

koncepcije o jeziku i pravopisu, i, prihvatajući je u potpunosti, namerava i sam da je sledi (tada je već pisao svoju Pismenicu ), iako je znao za sudbinu Mrkaljevu i za moćne protivnike kojih su se g. učrednici bojali i kojima su prinuždeni ugađati

nije gotov.Sam Vuk smatrao je da je taj rat "potrebit i na polzu " Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu, (vidite kakav je to slaveno-serbski ja (e) zik bio).

u Beč. Tamo se upoznaje sa Jernejom Kopitarom.Vuk objavljuje 1814. Malu prostonarodnu slavenuserbsku pesnaricu i Pismenicu srbskog jezika, a 1818. god. Srbski riječnik sa gramatikom. Godine 1819. putuje u Rusiju radi prevoda Novog Zaveta.

godine izdao prvu Malu prostonarodnu slaveno-serbsku pjesnaricu i uz nju, iste 1814. godine, prvu srpsku gramatiku Pismenicu serbskoga jezika. Ohrabren uspehom i povoljnim prijemom prve Pjesnarice, već naredne 1815. godine on je objavio i

je podsticao na pokretanje ovih srpskih novina. Vuk već 1814. izdaje Malu prostonarodnu sloveno-serbsku pesmaricu i Pismenicu serbskog govora po govoru prostoga naroda napisanog a 1826, pošto su prestale da izlaze naše novine u Beču, počinje

pisao u časopisu Vaterländische Bläter. Koliko je cenio Mrkalja, vidi se po tome što je predlagao Vuku da svoju Pismenicu , pre no što je pusti u štampu, da ovome na pregled i mišljenje.

Budimpeštom, kojim slučajem svratili do kafane Zlatni jelen, gde je Vuk Karadžić bio na pansionu dok je sastavljao Pismenicu serbskoga jezika, pođite Atilinom ulicom naviše, pa iz nje uđite u Ulicu Miko, do zgrade br. 2 - 4. Tu je bila kuća velikog

g. u Beču i kasnije, do 1840. godine, objavljen u još četiri izdanja, znatno je uticao na mladog Vuka Karadžića i njegovu Pismenicu serbskoga jezika), Rukovodstvo k slavenskomu krasnorečiju (štampan 1821. g. u Budimu kao prvi srpski udžbenik