rane umesto krvi isteče mleko. To bi znak njene čistote [ 11 ]. A česno telo njeno uzeše hrišćani i sa strahopoštovanjem pogreboše , slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednog u Trojici Boga, kome i od nas neka je čast i slava i poklonjenje, sada i uvek i

, i to posvedočiše i očevidci Turci, sudija dozvoli te hrišćani preko Jermena otkupiše telo mučenikovo i česno ga pogreboše . (Stradanje mu zapisa Nikifor Hijoski u "Novom Limonariju ").

28. maja 1794. godine u gradu Tripolisu na dan Pedesetnice. Drugoga dana hrišćani izmoliše telo od vlasti i česno ga pogreboše u crkvi Sv. velikomučenika Dimitrija u Tripolisu.

žrec poverova u Hrista sa ženom svojom. I oni pomazaše mirisima čestno telo svetog mučenika, obaviše ga u platno i pogreboše . A kada đakon Orest, koji takođe beše rodom iz Umanade, izvadi svete mučenikove mošti da ih prenese u Umanadu, dogodi se

u sedamdeset trećoj godini svoga života. [ 9 ] Svi žitelji grada Jerapolja toplo oplakaše svoga pastira, i pobožno pogreboše česno telo njegovo, i kamen onaj, koji nekada po svetiteljevom naređenju bi prenesen iz Rima, položiše sa velikom

telu, svaki deo svome mestu, obaviše platnom, i odneooše na jedno česno mesto; i tamo uz pojanje nadgrobnih pesama pogreboše to skupoceno blago, slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha.

i svima vernima, plakahu mnogo nad ocem i učiteljem svojim; upalivši sveće i otpojavši pogrebne pesme oni s češću pogreboše telo njegovo u blizini srušenog hrama Zevsovog. I verni dolažahu svaki dan na grob njegov, kađahu tamjanom i moljahu se

blaženi ubrzo zanemoća i tiho otide ka Gospodu 13 septembra 1745 godine, u pedeset devetoj godini života. Pošto pogreboše česno telo svog blaženog učitelja, jeromonah Meletije i druga dva učenika vratiše se u Svetu Goru. No posle tri godine,

se ispuni velike radosti, i veselo podmetnu pod mač glavu svoju. Posečen, on skonča u Gospodu. Česno telo njegovo verni pogreboše na tom istom mestu, i sabirahu se svake godine u dan njegove končine radi svečanog praznovanja uspomene njegove [ 5 ]. I

jednog kamena; uzeše ih i pridružiše telu na njihovo mesto, pa uneše telo u lađu, vratiše se u svoj manastir, i česno pogreboše u crkvi sveto telo svete mučenice, slaveći Hrista Boga koji ukrepi sluškinju Svoju na takav mučenički nodvig. I

s neba da ga sažeže. Hrišćani otkupiše od mučitelja svete mošti, koje izdavahu od sebe neizrecivo blagouhanije, i pogreboše ih česno i pobožno u crkvi; a svetu glavu odvojivši od njih, sa pobožnošću je položiše u manastiru toga mesta, zvanom

glavu, i tako blaženi Pahomije primi venac mučeništva [ 15 ]. A česne mošti njegove uzeše hrišćani posle tri dana i pogreboše ih. Dželat pak posle toga obesomuči se, i vikaše, i bacaše penu, i juraše po gradu, dok nakon nekoliko dana ne izdahnu

desetoga dana sabraše se sa celog ostrva Kipra episkopi, sveštenici, igumani i nepregledno mnoštvo naroda, i sa češću pogreboše u istoj crkvi sveto telo svetoga Epifanija, spominjući njegove podvige, čudesa i bogonadahnuto učenje, i slaveći Oca

dlaka sa glave, od čega posle mnogi dobiše isceljenja. A kada dobiše dozvolu otkupiše njegovo sveto telo i česno pogreboše u hramu Preobraženja na ostrvu Proti. Odatle ga kroz tri godine prenese starac prepodobnoga Kirilo u manastir Pirsos u

glava u selu Ormidiji blizu mesta Larnake (na Kipru). Neki pobožni hrišćani noću uzeše njihova sveta tela i česno ih tu pogreboše . Kasnije biše otkrivene njihove svete mošti kao netruležne i čudotvorne, jer isceljivahu mnoge bolesnike. Nad njima

pogreboše

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov