svoje zatvarahu. U toj pećini, a u noći između subote i nedelje, 25. decembra rodi Presveta Deva Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista. I rodivši Ga bez bola, kao što Ga je i začela bez greha, od Duha Svetoga, a ne od čoveka, ona Ga sama povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu i položi Ga u jasle. Potom priđe i pravedni Josif, i on Mu se pokloni kao božanskom plodu devičanske utrobe. Tada dođoše i pastiri iz polja, upućeni od angela Božjeg, i pokloniše Mu se kao Mesiji i Spasitelju. I čuše pastiri mnoštvo angela Božjih gde poju: "Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja" (Lk 2, 14). U to vreme stigoše i tri mudraca s Istoka vođeni čudesnom zvezdom, sa darovima svojim: zlatom, livanom i izmirnom, i pokloniše Mu se kao Caru nad carevima, i darivaše Ga darovima svojim (Mt 2). Tako dođe u svet Onaj, čiji dolazak bi prorečen od proroka, rodi se onako kako bi prorečeno:

Bogu i položi Ga u jasle. Potom priđe i pravedni Josif, i on Mu se pokloni kao božanskom plodu devičanske utrobe. Tada dođoše i pastiri iz polja, upućeni od angela Božjeg, i pokloniše Mu se kao Mesiji i Spasitelju. I čuše pastiri mnoštvo angela Božjih gde poju: "Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja" (Lk 2, 14). U to vreme stigoše i tri mudraca s Istoka vođeni čudesnom zvezdom, sa darovima svojim: zlatom, livanom i izmirnom, i pokloniše Mu se kao Caru nad carevima, i darivaše Ga darovima svojim (Mt 2). Tako dođe u svet Onaj, čiji dolazak bi prorečen od proroka, rodi se onako kako bi prorečeno: od Prečiste Deve, u gradu Vitlejemu, od kolena Davidova po telu, u vreme kada više ne beše u Jerusalimu cara od roda Judina, nego carovaše Irod tuđin. Posle mnogih Svojih praobraza i nagoveštenja, izaslanika i vesnika, proroka i pravednika, mudraca i careva, najzad se javi On, Gospodar sveta i Car nad carevima,

, a sveti Anđeli dadoše Elikonidi hleb čist i svetao kao sunce. Okusivši od tog hleba, Elikonida se oseti potpuno zdrava, i lice joj zasija kao sunce, i telo joj postade belo kao sneg. I ona blagodaraše Boga, pevajući i slavosloveći Ga sve do svanuća. Kada se razdani, sveta mučenica bi izvedena iz tamnice, i opet na sudište dovedena. Zatim bi u cirkusu data zverovima da je pojedu. I pustiše na nju dva gladna lava koje su tri dana morili glađu. Ali lavovi, prišavši k svetiteljki, pokloniše joj se i stadoše lizati noge njene. Videći to, narod stade vikati: Zaista je čarobnica ova nečestiva žena, jer i zverove opčini, te je ne mogu dodirnuti. Pogubi je, o igemone, pogubi je što pre - Dok narod tako vikaše, sila Božja razvali i otvori vrata na cirkusu, i ova dva lava skočiše među narod, jarosno ričući i svirepujući; narod se dade u bekstvo; igemon od straha pobeže u sudnicu; a lavovi, goneći narod koji je bežao, rastrgoše sto i dvadeset ljudi. Tada

zatvoriše grob, utvrdiše carskim pečatom i stražom, i tri dana se postiše i moliše. A kad nasta četvrti dan dođe car i sav sabor k česnom grobu svetiteljke, skinuše carski pečat, otvoriše grob, i ugledaše svitak pravovernih u desnoj ruci svete velikomučenice, a svitak zlovernih pod njenim nogama. No čudesnije od ovoga bi to, što ona pruži ruku kao živa i predade caru i patrijarhu svitak sa pravilnim ispovedanjem. Tada se svi neiskazano obradovaše, i odadoše slavu Bogu, i otpevaše svetoj velikomučenici pohvalne pesme s blagodarenjem, i pokloniše se s toplom ljubavlju čudotvornim moštima njenim. I odmah objaviše pravoslavnu veru kao Bogom potvrđenu i čudesno svetom velikomučenicom posvedočenu, a jeretičko zloverje predadoše prokletstvu. Tada mnogi jeretici, videvši takvo čudo, obratiše se k pravoslavlju, a one koji ostadoše uporni, lišiše činova i poslaše na zatočenje. Od toga vremena ikonopisci počeše izobražavati na ikonama svetu velikomučenicu Efimiju sa svitkom u desnoj ruci, radi nezaboravnog sećanja na ovo slavno čudo koje se dogodi u vreme Četvrtog Vaseljenskog Sabora. Kako tada, tako i posle, sveta mučenica na

užarenu radi pogubljenja onih koji se ne budu poklonili njegovom carskom naređenju. Tada glasnik povika iza glasa: Narodi, plemena i jezici, vama se objavljuje: kad čujete rog, svirale, kitare, gusle, psaltire, pevanje i svakojake svirke, popadajte i poklonite se zlatnome kipu, koji postavi car Navuhodonosor. A ko ne padne i ne pokloni se, onaj čas biće bačen u peć ognjenu užarenu. Zato kada ljudi čuše rog, svirale, kitare, gusle i svakojake svirke, popadaše svi narodi, plemena i jezici, i pokloniše se zlatnome kipu. A neki Haldeji taj čas dođoše i tužiše caru Ananiju, Azariju i Misaila, rekavši: Bogovima tvojim, care, oni ne služe, i zlatnom kipu koji si postavio ne klanjaju se. - Tada car prizva optužene i upita ih, je li istina što govore o njima. A oni odgovoriše: Bog naš kome mi služimo, može nas izbaviti iz peći ognjene užarene, i izbaviće nas iz tvojih ruku, care. A i kad On to ne bi učinio, znaj, care, da bogovima tvojim

raspetoga tražite. Nema Ga ovde. Jer vaskrse kao što reče; dođite i vidite mesto gde je ležao. I idite brzo pa recite njegovim učenicima da je Vaskrsao iz mrtvih i gle, on ide pred vama u Galileju, onde ćete ga videti. Eto, rekoh vam. I otišavši od groba sa strahom i velikom radošću potrčaše da jave njegovim učenicima a v ojnici se uplašiše i pobegoše, vičući: "Hristos je Vaskrsnuo" I gle, Isus ih srete i reče: Radujte se A one prišavši uhvatiše njegove noge i pokloniše mu se. Tada im Isus reče: "Ne bojte se; idite i javite mojoj braći neka idu u Galileju, i tamo će me videti ".

, neki od stražara dođoše u grad i javiše prvosveštenicima sve što se dogodilo. I sastaše se starešine, te se dogovoriše i dadoše vojnicima mnogo novca govoreći: Kažite da su njegovi učenici došli i ukrali ga dok smo spavali. I ako to dočuje namesnik, mi ćemo ga ubediti i vas oprostiti brige. A oni uzeše novac i učiniše kako su ih naučili. I razglasi se ova priča kod Judeja do današnjeg dana. pokloniše mu se; a neki posumnjaše. I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio u sve dane do svršetka veka. Amin.

pak beše rodom sa ostrva Evripa i beše rođak tamošnjeg kneza. No prezrevši slavu i sjaj; sveta, on se povuče na goru Sinaj. Tu on upoznade božanstvenog Grigorija, i diveći se njegovim neobičnim podvizima, prilepi se uz njega i postade jedan od njegovih učenika. Uz pomoć Božju i on uziđe na najviši stepen delanja i sozercanja, te posle velikog Grigorija postade mnogima obrazac podvižničkog života. Oni dakle, uklonivši se sa Sinaja, dođoše u Jerusalim na poklonjenje životvornom Grobu. Zatim obiđoše sva tamošnja sveta mesta i pobožno im se pokloniše , pa onda brodom krenuše za Krit, i tamo se iskrcaše u pristaništu zvanom "Dobra Luka" Ne želeći da mu vreme prolazi naprazno, prepodobni stade odmah vrlo marljivo tražiti neko potpuno usamljeno mesto, podesno za pustinjački život. Posle mnogo napora oni najzad nađoše po svojoj želji pešteru, i u njoj se s radošću nastaniše. Tu sveti Grigorije udvostruči svoje pređašnje podvige. I na njega se u pravom smislu mogu primeniti reči cara - proroka: Nestaje me kao senke koja odmiče; kolena moja iznemogoše od posta, i telo se

bezumlja da vi sebe rinuste u toliku propast zla? Zar ne govori jasno i razgovetno Evanđelist Matej: Isus Hristovo rođenje ovako bi: kad je Marija, mati njegova, bila obručena za Josifa, pre no što se oni sastadoše, nađe se da je ona začela od Duha Svetoga... i ostalo dalje (Mt. 1, 18). I govoreći Evanđelist nadalje detaljno o rođenju Hristovom, dođe i do dolaska mudraca, pa onda veli: I dođoše u kuću i videše dete s Marijom materom Njegovom, i pavši na kolena pokloniše My ce (Mt. 2, 11). Tako isto i Evanđelist Luka sasvim jasno i glasno govori o Gospodnjem rođenju po telu od Marije Bogorodice. A naći ćete i mnoga svedočanstva iz Evanđelja i iz Apostola, - koje dve knjige vi jedino primate i poštujete dok sve druge odbacujete, - da je prečista Bogorodica Marija rodila po telu Gospoda našeg Isusa Hrista. [ 30 ] Zbog toga i Spasitelj sebe na mnogo mesta u Evanđelju naziva Sinom Čovečijim. Evo vidite, mi i ovde pokazasmo istinu da blagovesnici nigde ne nazvaše svetu

uvidevši da njegovi žestoki ukori ništa ne koriste knezu, prestade izobličavati kneza, i odluči da ga ubuduće molbama privoli da bratu svome vrati njegovu oblast. Kada posle nekoliko dana knez Svjatoslav doznade o toj odluci prepodobnog Teodosija da ga više neće izobličavati, obradova se veoma i posla izaslanike k prepodobnome sa molbom i pitanjem, da li će mu dopustiti da dođe u manastir ili ne. Pošto prepodobni dopusti, knez radosno krenu sa velikašima u manastir. Prepodobni pak sa bratijom, izišavši iz Crkve, srete kneza česno, i sva se bratija pokloniše knezu. A knez, pozdravivši se sa prepodobnim, reče mu: Eto, oče, ja se nisam usuđivao da dođem k tebi, misleći da me ti, pošto ci ljut na mene, nećeš pustiti u svoj manastir. Prepodobni mu na to odgovori: Kakva korist, blagi gospodaru, od našeg gneva na tvoju vlast? No naše je da izobličavamo i govorimo ono što je na spasenje duše, a vaše je da to slušate. Zatim uđoše u crkvu i satvoriše molitvu. A posle molitve prepodobni Teodosije dugo poučavaše kneza iz

pogledu "univerzalne religije ", kako je današnji uobraženi objavljuju. pokloniše se njoj svi oni koji žive na zemlji, čije ime nije zapisano u Knjizi života Jagnjeta zaklanog od postanja sveta "(Otk, 13, 7 - 8).

pevahu: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja (Lk. 2, 13 - 14). Posle tog javljenja angela i pevanja nebeskih vojnika, pastiri se posavetovaše i hitno odoše do Vitlejema da vide je li istina što im angeo kaza. Kada dođoše, oni nađoše Prečistu Djevu Mariju Bogorodicu, i svetog Josifa njenog obručnika, i Dete povijeno gde leži u jaslama. I poverovavši čvrsto da je to Hristos Gospod, očekivani Mesija, koji je došao da spase rod ljudski, Oni mu se pokloniše , i ispričaše sve što videše i čuše, i što im bi rečeno od angela o ovom Detencetu. I svi koji čuše: Josif, Salomija i oni koji u to vreme behu došli tamo, diviše se tome što im kazaše pastiri; a naročito Prečista Djeva Mati sve reči ove čuvaše i slagaše ih u srcu svome. I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga (Lk. 2, 15 - 20). Tako se zbi Rođenje Isusa Hrista, Gospoda našeg, kome i od nas grešnih neka bude čast i slava

dogodilo zato, da bi carevi zemaljski doznali da je carstvo novorođenoga Cara u siromaštvu, u smirenju, i u preziranju slave ovoga sveta, a ne u bogatstvima, oholosti i palatama. Sve se to tako dogodilo još i zato, da bi se što jače mogla projaviti njihova velika vera, koja je učinila te se oni nisu pokajali i uzroptali kada su Onoga, radi koga su prevalili tako dugačak i težak put i nadali se naći Ga u carskim palatama, našli u takvom siromaštvu. Našavši Gospoda u pećini, mudraci padoše i pokloniše Mu se, tojest ne prostim poklonom nego poklonom doličnim Bogu, pokloniše Mu se ne samo kao čoveku nego i kao Bogu. Jer, kao što kažu sveti Irinej i papa Lav: "ti mudraci, tajanstveno prosvećeni blagodaću Gospodnjom, ugledavši Mladenca, poznaše i poverovaše da je On - Bog, i zato Mu se pokloniše, ne samo kao Caru nego i kao Bogu, poklonjenjem koje priliči Bogu. Zbog toga je i napisano: padoše, pa otvoriše riznice svoje i prinesoše mu dare (Mt. 2, 11),

u siromaštvu, u smirenju, i u preziranju slave ovoga sveta, a ne u bogatstvima, oholosti i palatama. Sve se to tako dogodilo još i zato, da bi se što jače mogla projaviti njihova velika vera, koja je učinila te se oni nisu pokajali i uzroptali kada su Onoga, radi koga su prevalili tako dugačak i težak put i nadali se naći Ga u carskim palatama, našli u takvom siromaštvu. Našavši Gospoda u pećini, mudraci padoše i pokloniše Mu se, tojest ne prostim poklonom nego poklonom doličnim Bogu, pokloniše Mu se ne samo kao čoveku nego i kao Bogu. Jer, kao što kažu sveti Irinej i papa Lav: "ti mudraci, tajanstveno prosvećeni blagodaću Gospodnjom, ugledavši Mladenca, poznaše i poverovaše da je On - Bog, i zato Mu se pokloniše, ne samo kao Caru nego i kao Bogu, poklonjenjem koje priliči Bogu. Zbog toga je i napisano: padoše, pa otvoriše riznice svoje i prinesoše mu dare (Mt. 2, 11), ispunjujući naređenje: Nemoj izaći pred Gospoda prazan (2 Mojs. 23

nisu pokajali i uzroptali kada su Onoga, radi koga su prevalili tako dugačak i težak put i nadali se naći Ga u carskim palatama, našli u takvom siromaštvu. Našavši Gospoda u pećini, mudraci padoše i pokloniše Mu se, tojest ne prostim poklonom nego poklonom doličnim Bogu, pokloniše Mu se ne samo kao čoveku nego i kao Bogu. Jer, kao što kažu sveti Irinej i papa Lav: "ti mudraci, tajanstveno prosvećeni blagodaću Gospodnjom, ugledavši Mladenca, poznaše i poverovaše da je On - Bog, i zato Mu se pokloniše , ne samo kao Caru nego i kao Bogu, poklonjenjem koje priliči Bogu. Zbog toga je i napisano: padoše, pa otvoriše riznice svoje i prinesoše mu dare (Mt. 2, 11), ispunjujući naređenje: Nemoj izaći pred Gospoda prazan (2 Mojs. 23, 15). A kakve to dare? Zlato, tamjan i izmirnu: zlato kao Caru, tamjan kao Bogu, izmirnu kao smrtnome čoveku. Jer Jevreji izmirnom pomazivahu telo umrloga, želeći ga sačuvati celo. Na taj način tri cara počavstvovaše darima Jednoga

pokloniše

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov