stade rastavljati i uklanjati stari mozaik koji izobražavaše bestidnu Veneru [ 6 ], demon koji bejaše pri toj slici udari ga u ruku strašnom bolešću, crnim prištom, te mu ruka sva oteče i zagnoji. Rana beše neizlečiva, i svi govorahu da ruku treba odseći da ne bi celo telo satrulelo. U tim bolovima i velikoj nevolji junoša priteče s dirljivim jecanjem k ugodniku Božjem Evtihiju, moleći pomoć sebi kukavnom. A svetitelj, tvoreći za njega molitvu Bogu i ruku mu svetim jelejem pomazujući , isceli ga potpuno u treći dan i otpusti zdrava. Tada junoša svojom isceljenom rukom izgladivši potpuno mozaičku sliku bestidne Venere, na tom istom mestu izobrazi mozaikom lik besplatnog lekara svog - svjatjejšeg patrijarha Evtihija - - Isto tako svetitelj isceli ruku i jednog drugog mladića, na kojoj je bila neizlečiva bolest, zbog čega su lekari predlagali da mu odseku ruku. Jednom prilikom dovedoše k svetom Evtihiju mladića ludog, besomučnog, koji se svakog dana

postojale su dva oprečna pogleda na monarhiju. Antimonarhistička ( 1 Sam 8; 10,17 - 27; 12 ) struja bila je predvođena samim Samuelom; u temelju nje ležalo je uvjerenje da je jedini vladar u Izraelu Gospodin, a da će kraljevi zloupotrebljavati moć; ona će iznjedriti stajalište da je babilonsko sužanjstvo posljedica moralnog rasula monarhije. Filomonarhistička struja ( 1 Sam 9,10 - 16; 11 ) smatra da je sazrelo vrijeme za monarhiju, kasnije će joj se prikloniti i Samuel pomazujući Davida ( 1 Sam 10,1 ); ona naglašava da je monarhija kao plod Božje inicijative nastala kad je vidio nevolju svoga naroda ( 1 Sam 9,16 ); smatra svetim pomazanje kralja koji time postaje mesija te mu biva komuniciran duh Gospodnji, kao negda Mojsiju, Jošui i sucima .

Makarija na njihova mesta, i sve ostale oce što behu s njima. I opet svetog Makarija Egipatskog primi Skitska pustinja, a Aleksandrijskog - Kelije. Prepodobnom ocu našem Makariju Velikom Egipatskom sa svih strana dolažahu mnogi: jedni radi pouke i duhovne koristi, a drugi radi isceljenja. I mnoštvo bolesnika sticahu se k njemu. Zbog toga bi potrebno da se podigne gostoprimnica, kako bi u njoj stanovali posetioci i bolesnici. I on podiže gostoprimnicu. I svakog dana pomazujući svetim jelejem po jednoga bolesnika, isceljivaše ga i otpuštaše. Nije odmah isceljivao sve, da bi se zadržali kod njega koji dan, te pored isceljenja tela dobijali i isceljenje duše, slušajući njegove bogonadahnute pouke. A odredi jednog od bratije da služi u gostoprimnici. No ovaj, potstaknut od demona, podade se strasti srebroljublja, i od onoga što je bilo određeno za sirotinju on skrivaše po nešto za sebe. Prepodobni Makarije ga savetovaše, govoreći mu: Brate

zvanom Kelije, a četvrtu na Nitrijskoj Gori. Od njih nijedna nije imala prozora. Časni Post je provodio u njima sedeći u mraku. Jedna je od njih bila tako tesna, da nije mogao ispružiti noge; druga je bila prostranija, i u njoj je primao posetioce i razgovarao s njima. Iscelio je bezbroj bolesnika, koji su patili od nečistih duhova. Paladije spominje neku devojku plemićskog roda, iz Soluna, koja je mnogo godina bila uzeta, pa je doneli prepodobnom Makariju. Dvadeset dana pomazujući je svetim jelejem i moleći se za nju, prepodobni je isceli od bolesti, i zdravu je isprati u njen grad. A ona, pošto se isceli, mnogo milostinje razdade manastirima. - Dovedoše prepodobnome i jednog sumanutog dečka. I on, stavivši svoju desnu ruku na dečakovu glavu, a levu - na dečakovo srce, moljaše se Bogu. A dečko beše sav otekao, kao neki mehur naduven. I kada taj dečko iznenada povika, udari voda iz njega na sve otvore, i njegovo se telo povrati na svoju meru ,

Prvomučenik, dišući nekom božanskom sladošću, uze mene ništavnog na svoja ramena, rekavši mi: drži se obema rukama, i ja ću te nositi. I dok smo tako prelazili ono dvorište, ja videh velike kamene sudove, bele kao sneg, pune i zapečaćene. I upitah svetitelja: Čije je ovo dvorište i ovi sudovi, i šta je u sudovima? Sveti mi odgovori: Sve je to prepodobnoga Vasilija, koji te uze za sina. U sudovima je duhovni jelej, koji mu je dat od Boga. I on , pomazujući njime grešnike koji k njemu dolaze, očišćava ih od nečistota i pravi decom Božjom. Jer je on kao jedan od Apostola, i mnoge duše izbavi iz čeljusti sataninih. Ja opet upitah svetitelja: Kuda sada idemo, gospodine moj? A on mi odgovori: Idemo kod prepodobnog Vasilija. - A dok smo to govorili, gle, otac Vasilije iz jedne divne palate iđaše nam u susret. A sveti Prvomučenik mu reče: Tako li ti, oče Vasilije, ostavi svoje ljubljeno čedo Grigorija u najteže vreme? I da mu ja

Raspet za sve, položio si svoje tijelo i krv. Tijelo da me obnoviš, a krv da me opereš. Duh si predao Hriste da bi mene priveo Tvome roditelju. Isto tako nastavlja Tvorče, izvršio si spasenje posred zemlje, da se mi spasemo dragovoljno si na krstu raspet. Zatvoreni Edem je sada otvoren. Sve što je gore na nebu i dole na zemlji, svi narodi spaseni Tebi se klanjaju. Krv iz Tvog rebra neka im bude kupka i ujedno piće iz kojeg teče voda opraštanja da sa obe strane budem očišćen pomazujući se i pijući kao pomazanje i piće Tvoje životvorne riječi i tako dalje. Toga ima mnogo. Ovaj pokajni kanon je pun duhovnih pouka i što je veoma važno u ovoj prvoj nedjelji posta, čisteći dušu pokajanjem, pripremamo se za velike praznike, za proslavljanje Svetog Teodora Tirona, mučenika, velikog posrednika i molitvenika za sve nas i za Nedjelju pravoslavlja, za praznik Svetih ikona i za veliku službu Svetog Vasilija Velikog .

, kao i ranije što je bio. A kad u kataptelijskom pristaništu ribari lovljahu ribu u prisustvu svetiteljevom, i izvlačahu mreže, velika riba tuna iskoči iz mreže i baci se pred noge svetitelju. On je oseni krsnim znakom i naredi da je isparčaju, pa razdele bratiji u slavu Božju. Posle toga sveti Partenije isceli hromog čoveka Kalista, tako da je ovaj vrlo lepo hodio. A drugi čovek, kome beše ime Lezvije, beše sav u ranama od glave do nogu. I nimalo se nije razlikovao od gubavca . Pomazujući ga svetim jelejem i moleći se za njega, svetitelj ga za tri dana satvori zdrava. Jednom prilikom svetitelj Božji Partenije ode crkvenim poslom u Trakiju. I baveći se u mitropoliji iraklijskoj [ 3 ] on poseti teško bolesnog arhiepiskopa Ipatijana. I u razgovoru sa njim on ga raspitivaše o uzroku bolesti. A te noći Bog otkri ugodniku svom Parteniju, da je arhiepiskop Ipatijan kažnjen tom teškom bolešću zbog srebroljublja i tvrdičluka svog, jer prisvaja sebi stvari i imovinu

i život večni ". Tada se dešava sa njim isto što i sa apostolom koji je uzvikivao: "Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove ". Slično njemu, on počinje da se" prinuđava "na sve ono što je ugodno Hristu Gospodu, dok ne dospe u meru rasta punote Njegove . pomazujući ih mirom ( Lk.7, 30 - 39 ). Ona ništa ne govori, već samo dela, svojim ponašanjem pokazujući najnežniju ljubav prema Gospodu. Zato je i bilo rečeno za nju: Opraštaju joj se gresi jer je veliku ljubav imala. O, kad bi i mi manje govorili, a više radili i svojim delima pokazivali svoju ljubav prema Gospodu Reći ćeš: "Kad bi On sam bio tu, ja bih odmah bio gotov da sve učinim za Njega ". Pa? On i jeste tu nevidljivo svojom Ličnošću, a vidljivo

nečisti kao ognjem opaljen odmah povika gromko i, bacivši čoveka na grob, iziđe iz njega i pobeže gonjen molitvama pravednika. Ljudi videvši to stadoše dovoditi i donositi svoje bolesnike i polagati ih na taj grob, i svi brzo dobijahu isceljenje. Zbog toga ukazaše naročito poštovanje svetom Evdokimu načinivši mu nadgrobni trem sa užeženim kandilom. Slava o čudesima svetog Evdokima brujaše na sve strane, i k njemu se sticahu mnogi, bolesni od svakojakih bolesti: i jedni pomazujući se jelejem iz kandila, a drugi uzimajući zemlju sa groba i stavljajući je na bolesna mesta, odmah dobijahu isceljenje. Jedna žena donese svoje dete, kome ruke behu oduzete, nepokretne kao mrtve; i čim ih pomaza jelejem iz svetiteljeva kandila, tog časa se isceliše, i dete stade slobodno dejstvovati svojim rukama. - Slično tome, drugi dečko bi donet sa oduzetim nogama, nije bio u stanju ni hodati, ni stojati; a kada omrtvele noge njegove pomazaše jelejem iz kandila, odmah se

ostavih ih same. Posle pak nekog vremena ja opet sretoh tog seljaka i upitah ga: "Šta, dakle? jesi li našao svoje konje?" - "Kako da ne, baćuška, našao sam ", odgovori seljak." Gde i kako? upitah ga ja dalje. A on odgovori: "Otac Serafim reče mi da idem na trg, pa ću ih tamo videti. Ja odoh, i zaista tamo videh moje konjiće, uzedoh ih i odvedoh svojoj kući ". Neretko sveti starac je takođe isceljivao nedužne , pomazujući ih jelejem iz kandila što je visilo u njegovoj keliji pred spomenutom ikonom Majke Božje. No i pored svega toga prepodobni Serafim još ne beše potpuno ostavio svoje zatvorništvo. Iako je bio skinuo sa usta pečat molčanija i primao posetioce, ipak on sam nikuda nije izlazio iz svoje kelije. Uskoro za prepodobnog Serafima nastupi vreme da potpuno ostavi svoje zatvorništvo. Ali pre no što se reši na to, on se molitvom obrati Bogu da mu otkrije Svoju volju po toj stvari. I gle, noću

njegovog ugodnika svetog Dimitrija. U znak zahvalnosti svetitelju Leontije reši da slavnom velikomučeniku podigne veliku i prekrasnu crkvu. Zato pređašnji mali hram bi porušen; i kada počeše kopati rov za temelj, obretoše mošti svetoga velikomučenika potpuno čitave i netljene; iz njih isticaše miomirisno miro, i sav se grad ispuni mirisom. Na to se sleže mnogo naroda. Svete mošti biše s velikom radošću izvađene iz zemlje, pri čemu se ogromno mnoštvo bolesnika isceli pomazujući se ističućim mirom. Leontije, radujući se ne toliko svome isceljenju koliko obretenju svetih moštiju, ubrzo završi započeto delo, i podiže na tom mestu predivni hram u ime svetoga Dimitrija. Tu i biše položene česne mošti svetoga velikomučenika u kovčegu, okovanom zlatom i srebrom i ukrašenom dragim kamenjem. Usto Leontije kupi njive i vinograde i pokloni ih novopodignutoj crkvi za izdržavanje njenih sveštenoslužitelja. A kada Leontiju dođe vreme da se vrati u svoju

pomazujući

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov