drugaricaZato što najbolju drugaricu više nemam. Kako se to desilo stvarno nemam pojma, ali evo, jutros sam sama, poželeh da pričam sa nekim dok pijem kafu i nisam mogla da se odlučim. Nije da ne želim da ih čujem ali znam šta ću da čujem...

neispunjenih želja Slivajući se u samo jednu reč. Ružno je ovo vreme. Puno pukotina iz kojih sija sve sem svetlosti. Poželeh da sam reka. Nasmejana iskrama letnjeg Sunca. Rasplakana oktobarskom kišom. Oslikana prolećnim pupoljcima

letnjeg Sunca. Rasplakana oktobarskom kišom. Oslikana prolećnim pupoljcima Zaledjena svilenim vetrom zaborava. Poželeh da sam reka. Sa peskom i školjkama sećanja. Sa talasima i dubinama. Uvek ista. I uvek drugačija. Malo ptico tuge, zašto

bude raskršće na kome stojima, Čekajući da mesečeva srma, Ostavi bledi trag na našim veđama. poželeh želju. Zaustavih svet u suludom krugu i minute i sate, godine, sluge tvoje... Mesec tek je pun i sjajem srme svoje nekako

. U tome mi je pomagala milost Gospodnja, jer mi Gospod darova silu da nikada ne ištem ništa zemaljsko. Kakvu god hranu poželeh , sveti Anđeli mi donošahu. I Gospod ne sakri od mene ništa od onoga što se radi na zemlji. U srcu mom ne uzraste želja ni za

svojim dobro poznatim tokom. Jedina promena jeste da se radovi u ulici pored moje škole bliže kraju. Napokon I eto... Poželeh da opet budem veran svom blogu. Nedostajao mi je. Nedostajali ste mi.

ni prvoga dana prihvatio da ti tu dužnost povere. Ne mogu ja izdati decu samo zato što nisam zadovoljna. Ne ide to tako. Poželeh da pitam devojku s duge strane žice, da li su u procesu pripremanja udžbenika mogli odustati od par stranica birajući ih

pripremanja udžbenika mogli odustati od par stranica birajući ih nasumično, zato što nemaju dovoljno u budžetu? Poželeh da je pitam i zašto su odlučili da rade ovaj projekat ako nemaju dovoljno para za njegovu realizaciju? Odgovor na drugo

, znam, sa razdvojenim službama u uzajamnim štrajkovima, znam, ali hoće li se neko javiti na telefon. Neće, i žarko poželeh da mi je Bojan Krišto na dohvat ruke, kao i svi oni koji su ga postavili na aerodrom. Obezbedih nekako, peške, karte za

slike, jedna preko druge. Jasne svesti, osećam da je vreme postalo providno i da gledam scene iz budućnosti. Poželeh da vidim neku ključnu, sudbinsku sliku onoga što ću tek doživeti. U višim dimenzijama, gde sam se tada nalazio, namere

? Jedino ako Vam nije jasno šta je trebalo da se odigra 15. aprila? Meni je eto bilo jasno od samog početka, pa valjda poželeh da se s tim pohvalim;) Naime, reč je o datumu do kada su oni koji raspolažu narodnim parama trebali da odluče o prispelim

držeći u rukama, i s najljubljenijim sinom carstva mi, kraljem Urošem, i Bogom darovanom caricom gospođom Jelenom, poželeh nekoje vrline i najistinitije i pravoslavne vere zakone postaviti, kako ih treba držati i braniti po svetoj i

baš u vreme kada obično prelistavam internet, svrati mi prijateljica sa desetogodišnjom ćerkom. Ja, naravno uz kafu, poželeh da joj pokažem kako sam se "učlanila" u blogere. Odem na blog.rs, a tamo imam šta i da vidim: postovi od strane one

moja broja mobilnog sam isključio da me niko ne uznemirava. Juče sam bio u isposnici pored manastira Prohor Pčinjski, poželeh da odem tamo i da se ne vraćam. Zašto, videćete u mom narednom tekstu, kad Vam prenesem taj jučerašnji izlet. Ajd sad da