razaranja crkava i obesvećenja pravoslavnih svetinja. Tako "u selo Belo Polje došavši neznabošci i zlokovarni zlikovci Zek Asan, Etem Hasan, Jasan Vejselj, Hajdor Mahmut i Suljo Fetaović crkvu još od izdavnih vremena načinjenu raskopaše , i od cigalja i kamenja od crkve raskopane sebi kuće i druge staje sagradiše, trpezu pak, na kojoj se beskrvna žertva Gospodu prinošaše, obeščestiti svetinju i dimnjacima kuća svojih uzidaše, pa to isto i sa krstovima od krovova skinuti

, krecu sad u Futoski npr., bilo bi gre ' ota tek tako je razvuci... raskopaše zadnju ulicu na Grbavici sa kaldrmom. Neće oni to vraćati, mučan je to posao, a radnika malo i vremena do izbora još manje. Nego će da izasfaltiraju kao pistu, a kocke podele navijačima za međusobno tabanje.

naredi te Haldejci pokupiše sve zlatne, srebrne i bakarne dragocenosti hrama, i odneše u Vavilon. Zatim zapališe predivni hram Solomonov i potpuno razoriše; isto tako porušiše i carske palate i sve najlepše kuće jerusalimske, i raskopaše i sa zemljom sravniše bedeme gradske. Tada pogibe od mača zavojevača ogromno mnoštvo Jevreja, naročito u gorespomenutoj dolini Tafet, u kojoj bezakonici ranije prinošahu na žrtvu Molohu sinove svoje i kćeri; a preostali u životu biše

poklopca, i svete mošti mučenika u Evgeniji. Jer na mestu, gde behu sahranjene, stadoše se isceljivati od različitih bolesti, pošto je Bog na taj način hteo da otkrije i proslavi sluge Svoje. I dođe tamo episkop sa crkvenim klirom i, kad raskopaše to mesto, nađoše mnoge mošti svetih mučenika, čija imena zna samo Gospod, koji ih je zapisao u Knjigu Života na nebesima. Sve te svete mošti behu čitave i netruležne, jer se na njima ispuni reč Svetoga Pisma: Čuva Gospod sve kosti njihove, i

dečko Martin u vezi su već sedam meseci, a upozali su se na žurki koju je priredio časopis Vogue u maju mesecu. raskopaše , i ja ostadoh jedini i traže život moj. A šta mu veli Božiji odgovor? Ostavih sebi sedam hiljada ljudi, koji ne prikloniše koljena pred Vaalom. Tako, dakle, i u sadašnje vrijeme postoji jedan ostatak po izboru blagodati. Ako li je po

i ostali ljudi dubrov (a) čki učinili pasanije godina otkako smo došli pod krilo principovo što u nji (h) na manatu ostavismo to nam ne vratiše što im prodadosmo to nam lijepo ne platiše što će naše znaše to nam ugrabiše i ukradoše kuće nam raskopaše svoje ogradiše skrinje nam nađoše i razbiše i robu uzeše i deru i nose na naše oči kako će sve biti istinito svjedocima ove naše štete i sramote mihišući u tri godine dana da nam naše lijepo vrate što seu nji (h) nahodi amanati dugovi lupeštine

, i pokrijte me njome. - I celivaše ga učenici i pokriše ga do kolena; i pošto ga ponovo celivaše, pokriše ga do guše, i položiše mu na lice pokrivač; i celivavši ga još, sa velikim plačem pokriše ga potpuno. Kada za to čuše braća u gradu, dođoše i raskopaše grob, ali ništa ne nađoše, i veoma mnogo plakaše; zatim, pomolivši se, oni se vratiše u grad. Svake pak godine, u osmi dan meseca maja, izlažaše iz njegovog groba neki sitan prah, mirisan i lekovit, i molitvama svetog apostola Jovana davaše

naroda. I pošto otslužiše u novoj crkvi svenoćno bdenje, osvetiše crkvu 24 jula, dana u koji bi ubijen sveti Boris. I po osvećenju mitropolit naredi da se raskopa zemlja nad grobom svetih. I kad kopahu, iz groba izlažaše miris. I pošto raskopaše , izvadiše iz zemlje sanduke sa moštima svetih. I pristupivši sa strahom i ljubavlju, mitropolit i sveštenstvo otvoriše sanduke svetih, i videše čudo predivno: tela svetih mučenika behu čitava, neistrulela, a lica im behu svetla kao da

olova: jedan junak, a dvadest Turakah, jedna sablja na dvadest sabaljah, jedna puška na dvadest pušakah; nego oni natrag pobjegoše među tvrde gore i planine, eda bi se tuđer odbranili. Onda kleti Turci odolješe: popališe sela i plemena, raskopaše crkve i oltare i manastir na polje Cetinje. Što pobježe među gore tvrde, to ne dade sebi pristupiti i ostade u gorama živo; što l ' u gore pobjeći ne moglo. to pobježe u Boku Kotorsku, u državu dužda od Mletakah, imajući tvrdu uzdanicu da ih

pobili su se carevi, i jedan drugoga pogubili; sada dakle na plijen, Moavci raskopaše , i na svaku dobru njivu bacajući svaki po kamen zasuše je, i sve izvore vodene zaroniše, i sva dobra drveta posjekoše tako da samo ostaviše kamenje u Kirarasetu. I opkolivši ga praćari stadoše ga biti.

: uđite, pobijte ih, da ne izađe nijedan. I tako ih pobiše oštrijem mačem i pobacaše ih vojnici i vojvode; potom otidoše u svaki grad gdje bješe kuća Valova. raskopaše kuću Valovu, i od nje načiniše prohode do današnjega dana.

i kad dođe na put kojim se ide u dom carski konjskim vratima, ondje je ubiše. raskopaše dom i oltar, i izlomiše likove njegove sasvijem; a Matana sveštenika Valova ubiše pred oltarima. A sveštenik opet uredi službu u domu Gospodnjem.

dvadeset radnika. Sveštenike, radničke nadzornike i sav narod obuze silna tuga zbog zatrpanih kamenjem radnika, jer smatrahu da su svi poginuli pod ruševinama. I odmah se dadoše na raskopavanje ruševina. Posle trodnevnog rada oni raskopaše ruševine, i sve radnike nađoše žive i nepovređene, sačuvane milosrđem Božjim i pomoćju Prečiste Bogomatere. Ovome preslavnome čudu svi se prisutni veoma obradovaše i uznesoše blagodarnost Hristu Bogu i Njegovoj Prečistoj Materi.

njihove namere. Tamo nađoše četiri monaha i upitaše ih gde se nalaze mošti svetog Nikolaja da im se poklone. Monasi im pokazaše grobnicu u crkvi, u kojoj pod popločanim patosom ležahu celebne mošti svetitelja Hristova. Barjani onda raskopaše patos crkveni, nađoše svetiteljevu raku, i kad je otvoriše videše da je puna miomirisnog mira koje je teklo iz svetih moštiju. Oni onda pokupiše miro u svoje sudove, a svetiteljeve mošti s radošću uzeše, i sveštenici ih na rukama do lađe

raskopaše

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov