1357. godine slomljeni su i Simeonovi pokušaji da se Srbiji nametne za cara. Sa svojom vojskom je uspeo da dođe do Skadarske oblasti, ali je tu bio konačno i vojno slomljen. U ovim sukobima je učestvovao i car Uroš, ali teško da je na sebe navlačio oklop ili da je barem vojno komandovao. U to vreme Vojislav je imao najveći uticaj na cara i moguće je da je upravo on bio taj koji je komandovao svim ovim operacijama . Rastislalić , ali kako nisu sami imali dovoljno snage da ovu oblast zadrže pod kontrolom to oni kao pomoć pozovu ugarskog kralja. Zauzvrat Rastislalići mu postanu vazali čime je ugarski kralj Ludvig njihove teritorije imao za idealni mostobran u budućim upadima u Srbiju. Pojava Rastislalića je bila prekretnica u Srbiji u mnogim stvarima. Do tog momenta vlastela iz novoosvojenih krajeva se osamostaljivala i otcepljivala od centralne vlasti, ali taj proces još uvek nije zahvatio i

. U to vreme Vojislav je imao najveći uticaj na cara i moguće je da je upravo on bio taj koji je komandovao svim ovim operacijama . Rastislalića je bila prekretnica u Srbiji u mnogim stvarima. Do tog momenta vlastela iz novoosvojenih krajeva se osamostaljivala i otcepljivala od centralne vlasti, ali taj proces još uvek nije zahvatio i Rašku, odnosno stare srpske zemlje. Raška vlastela još uvek konzervativna sa dosta rezerve je gledala sve ono što se dešavalo ne pokušavajući da taj proces prenese i u Rašku. Tek sa pojavom Rastislalića i njihovim otcepljivanjem Braničeva i raška vlastela se mogla uveriti da je car

njihove teritorije imao za idealni mostobran u budućim upadima u Srbiju. Pojava Rastislalića je bila prekretnica u Srbiji u mnogim stvarima. Do tog momenta vlastela iz novoosvojenih krajeva se osamostaljivala i otcepljivala od centralne vlasti, ali taj proces još uvek nije zahvatio i Rašku, odnosno stare srpske zemlje. Raška vlastela još uvek konzervativna sa dosta rezerve je gledala sve ono što se dešavalo ne pokušavajući da taj proces prenese i u Rašku. Tek sa pojavom Rastislalića i njihovim otcepljivanjem Braničeva i raška vlastela se mogla uveriti da je car Uroš suviše slab i da je vreme i za njih da se pobrinu za svoje interese .

je bio veliki čelnik Dimitrije čije su župe u proleće 1359. godine pripojene onima koje je već imao knez Vojislav. Ne treba pomisliti da su toga procesa bile pošteđene one zemlje koje su bile pod carskom vlašću. Kefalije koje su u ime cara upravljala gradovima bile su posebna meta oblasnih gospodara, a posebno kneza Vojislava . Rastislalić kao mostobran, ugarski kralj prelazi Dunav. Njegova vojska je bila brojna i dobro sastavljena, a od pohoda se dosta očekivalo. Stoga ne čudi što su u okviru ove armije bili i brojni nemački vitezovi željni romantičnih avantura, a najpoznatiji i najbogatiji među njima je bio grof Ulrih Celjski. Kako su teritorije na koje je udario ugarski kralj bile pod kontrolom kneza Vojislava to je knez bio taj koji je organizovao otpor i vodio srpsku vojsku .

događaja jesu car Uroš i braća Mrnjavčević, odnosno na prvom mestu Vukašin Mrnjavčević. Sve to spada u onaj okvir koji su istoričari nazvali "stvaranje oblasnih gospodara ". O čemu se radi ? Rastislalića u Braničevu. Knez Vojislav Vojnović je takođe, po ugledu na ostale, formirao svoju oblast koja je bila najveća u Srbiji. Njegovi odnosi sa carem Urošem su bili manje više trpeljivi, a uglavnom zbog toga što je sam car bio u mnogo čemu popustljiv. Još za vreme života kneza Vojislava izranjaju nove ličnosti, a među njima braća Balšić, braća Mrnjavčević, despot Dejan i neki drugi, u tome momentu toliko slabi da nisu privlačili posebnu pažnju. Smrt kneza Vojislava je izazvala

crkva se zadovoljila delovanjem na županovim teritorijama, a sam župan im je ostao nedostupan. Bila je tipična saradnja iz obostranog interesa, ali sa ugarske strane nije bio prisutan samo verski nego i politički interes . Rastislalić ( odmah nakon smrti cara Dušana ). Upravo njihove teritorije su koristili u vreme velikog napada na Srbiju 1359. godine kada im se sa promenljivim uspehom suprotstavio knez Vojislav. Snaga braće Rastislalić nije bila velika tako da su oni veoma brzo nestali sa političke scene i Ugarska je morala pronaći novoga saveznika u Srbiji. Kako je pred kraj života kneza Vojislava u blizini ugarske granice boravio župan Nikola to njihovi odnosi verovatno datiraju od tada. Samo se

i politički interes . Rastislalić nije bila velika tako da su oni veoma brzo nestali sa političke scene i Ugarska je morala pronaći novoga saveznika u Srbiji. Kako je pred kraj života kneza Vojislava u blizini ugarske granice boravio župan Nikola to njihovi odnosi verovatno datiraju od tada. Samo se ugarskom pomoću može objasniti onako nagli županov uspeh koji jedva da je bio punoletan, a uspeo je da pod svoju kontrolu stavi skoro celokupnu teritoriju koju je godinama sakupljao knez Vojislav .

cara Uroša, na severu zemlje trajao je rat između dva velikaša. Po svemu sudeći car Uroš je pokušao sukob nekako da umiri ( verovatno moleći velikaše da se umire ), ali kako nije uspeo u tome u sukob se umeša i Ugarski kralj Ludvig pomažući jednu od ove dve strane i to braću Rastislaliće koji su na kraju zahvaljujući Ugarskoj pomoći pobedili u ovom sukobu. Za uzvrat postali su Ugarski vazali i time jedan deo starih Srpskih zemalja ( Braničevo ) otrgnuli od carstva. Upravo te zemlje Rastislalića iskoristi Ugarski kralj Ludvig kao mostobran i u proleće 1359. godine provali u Srbiju. Ugari su uspeli da uđu "osam dana hoda" u dubinu carstva, ali dalje nisu mogli jer je teren bio veoma težak, a plen nikakav budući da je uplašeno stanovništvo nosilo sve ispred njih. Uz to i jedna Srpska vojska pod vođstvom ( verovatnim ) kneza Vojislava neprestano ih je uznemiravala tako da sredinom jula 1359. godine Ugari se povuku. Iako bi se sam ovaj sukob možda mogao nazvati uspehom cara

je uplašeno stanovništvo nosilo sve ispred njih. Uz to i jedna Srpska vojska pod vođstvom ( verovatnim ) kneza Vojislava neprestano ih je uznemiravala tako da sredinom jula 1359. godine Ugari se povuku. Iako bi se sam ovaj sukob možda mogao nazvati uspehom cara Uroša jer su se na kraju krajeva Ugari morali povući, on je označio i nešto mnogo više. Naime, sve do ovoga momenta jedina vlastela koja se otimala ispod vlasti cara Uroša bila je ona iz novoosvojenih krajeva, a sada, sa Rastislalićima , isti taj proces zahvatio je i centralne oblasti, odnosno stare Srpske zemlje. Proces zvani "stvaranje oblasnih gospodara" došao je tako i u samo jezgro Srpske carevine. Time je jedan period vlasti cara Uroša bio završen i počinje njegov nagli pad .

on u tim godinama bez nekih većih skokova i trzavica postepeno formirao svoju oblast. Kako je to teklo, ne zna se, ali da je bilo mnogo teškoća jeste sigurno jer Lazar nije mogao da oko svoje baštine u Prilepcu formira svoju oblast budući da je čitav kraj okupirao Vukašin. "Kralj Vukašin je odredio Prištinu kao prestoni grad i držao svu okolnu zemlju" ( Mavro Orbin ). Međutim, knez Lazar je ipak uz mnogo mudrosti i takta uspeo da pritešnjen između zemalja kralja Vukašina, braće Rastislalić i oblasti koju je držao Nikola Altomanović, postepeno formira svoju oblast. Ovde treba napomenuti da je nekako u to doba, naime od Vukašinovog krunisanja ( 1365. ) i župan Altomanović u usponu i počinje da sakuplja okolne zemlje takođe formirajući svoju oblast. Prilika i za jednog i drugog bila je upravo idealna jer knez Vojislav je umro i njegova ogromna zemlja je bez odgovarajuće zaštite .

velikaša nego su to samo vojvode i knezovi bosanski. Bilo je jasno da nema ništa od onih planova kojima se možda Tvrtko zanosio: "I potom počeh s bogom kraljevati i upravljati prestolom Srpske zemlje, želeći sve što je palo skupa podignuti i što je razoreno ukrepiti" ( logotet Vladoje ) . Rastislalića , istoga onoga koji je u vreme cara Uroša pozvao Ugarskog kralja da mu pomogne u okršaju sa svojim susedom. Radilo se o oblasti Braničeva i Kučeva pa su sada kneževe zemlje izašle duboko na desnu obalu Save i Dunava. Nije baš jasna pozadina ovoga napada kneza Lazara jer se mora imati u vidu to da su u to vreme Rastislalići, ali i knez, bili Ugarski vazali pa je nejasan stav koji je u vezi ovoga mogao imati Ugarski kralj. Naime, pitanje je da li bi se knez Lazar mogao usuditi da tako

pa je nejasan stav koji je u vezi ovoga mogao imati Ugarski kralj. Naime, pitanje je da li bi se knez Lazar mogao usuditi da tako samostalno uništava jednog, do tada veoma vernog, Ugarskog vazala. Teško je poverovati da se knez osetio već dovoljno jakim pa da Ugarskom kralju tako otvoreno i izazivački na samoj Ugarskoj granici otkazuje poslušnost. S druge strane tako nešto ne bi ni ličilo na sve dotadašnje veoma oprezne kneževe korake. Ostaje jedino da se pretpostavi da su se Rastislalići na neki način zamerili Ugarskom kralju, a da je to spretno iskoristio knez i uz saglasnost ( možda i pomoć kao protiv župana Altomanovića ) Ugarskog kralja, zauzeo Rastislalićeve zemlje. Nekako na ovakvo razmišljanje navodi i to da je poznato da su Ugari 1378. godine spremali nekakav pohod na Srbiju, ali se ne zna da li su cilj bili Rastislalići ili knez Lazar. Na kraju kralj Ludvig je odustao od pohoda, a kako već sledeće godine ( 1379. ) knez Lazar napada na Rastislaliće, to se

da su se Rastislalići na neki način zamerili Ugarskom kralju, a da je to spretno iskoristio knez i uz saglasnost ( možda i pomoć kao protiv župana Altomanovića ) Ugarskog kralja, zauzeo Rastislalićeve zemlje. Nekako na ovakvo razmišljanje navodi i to da je poznato da su Ugari 1378. godine spremali nekakav pohod na Srbiju, ali se ne zna da li su cilj bili Rastislalići ili knez Lazar. Na kraju kralj Ludvig je odustao od pohoda, a kako već sledeće godine ( 1379. ) knez Lazar napada na Rastislaliće , to se posredno može doći do zaključka da su cilj Ugara ipak bili Rastislalići, ali da je knez ovaj posao obavio umesto njih i kao nagradu dobio njihovu oblast .

II iz 1020. godine, gde se u spisku mesta Beogradske episkopije pominje naselje pod nazivom Omcon. Tragovi ljudskog života otkriveni na više lokacija u ovom kraju potiču još iz neolita ( 5.500 g. p. n. e. ). Za Užice se tvrdi da je varoš keltskog porekla, staro oko 20 vekova. I iz rimskog i vizantijskog perioda ovde su pronađeni tragovi razvijenih naselja . Rastislalića , Vojinovića i Altomanovića. Moćnog Nikolu Altomanovića srušio je knez Lazar, uz pomoć bosanskog kralja Tvrtka, otprilike 1373. godine. Posle pada Srbije pod tursku vlast 1459. godine, Užice se u turskim zemljišnim knjigama pominje 1476. kao selo, ali u XVI veku doživljava brzi uspon. Kada ga je 1664. godine posetio turski putopisac Evlija Čelebija imao je odlike razvijenog grada, sa oko 5000 kuća i 15 000 stanovnika. Užice je od Turaka prvi put oslobođeno u Prvom srpskom

i veoma snalažljiv. Ratnička strana njegove ličnosti nije bila posebno izražena i sa oružjem on je uspeo malo toga da pridobije, ali se pokazao kao veoma spretan kada je trebalo iskoristiti trenutnu povoljnu situaciju i uzeti za sebe maksimum . Rastislalić . Uroš je pokušao da primiri ovaj sukob, ali očigledno nije imao dovoljno autoriteta pa se uskoro jedan od ovih velikaša ( Rastislalići verovatno ) našao pred totalnim porazom. Kako su se njihove teritorije nalazile uz sam Dunav, a na drugoj strani je već bila Ugarska, to im nije bilo teško da pređu na ugarsku teritoriju u Mačvu, i tamo zatraže pomoć. U to vreme je u Mačvi banovao sposobni Nikola Gorjanski koji je i do tada stalno ratovao sa Srbima, odbijajući njihove napade na

rastislalić

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov