odlučno odbio, rekavši da duguje poslušnost samo Mitropolitu Amfilohiju i novoizabranom Episkopu Teodosiju. Ocu Romilu je potom pretilo nekoliko odbeglih monaha-uzurpatora, dok mu je monah Kiprijan Keljević oduzeo dva mobilna telefona

doma carevog. On izađe pred cara i ukori ga zbog tog postupka objavljujući i sebe kao hrišćanina. Car naredi, te Romilu odsekoše glavu. A od onih izgnanih vojnika 10000 njih biše na krst raspeti, a ostali umoreni drugim mukama.

iz manastira Zočište. Na kraju Liturgije Vladika je blagoslovio i prelomio slavski kolač čestitajući slavu igumanu Romilu i svečaru Radu Dobriću iz Zubinog Potoka. Kolač za sledeću godinu uzeo je Milan Ilić, takođe iz Dubokog Potoka. Slavlju

sebi potčinjenima i da se na mnogo načina stara o spasenju svojih poslušnika. A učeniku, koga je neki starac slao svetom Romilu na pouku, on je govorio: "Brate moj ljubljeni, put kojim si pošao apostolski je put. Kakvu su dakle apostoli imali

mnogo puta da pobegne od starca. Kada je starac primećivao brata da ima takve misli, uzimao ga je i dolazio je s njim prep. Romilu . A ovaj, po moći danoj mu od Boga za poučavanje i utvrđivanje iskušavanih od dobromrzca vraga, činio je to uvek,

; a starac do same smrti ne prestade plakati, tako da mu je posle grob odavao neki blagouhani miris. Pošto prepodobnom Romilu dolažaše sve više i više monaha, željnih saveta i pouke, sveti starac se poče žalostiti i negodovati, jer su ga ometali u

Jer gora i jeste velika visina vrlina, sa koje sijaju poput svetlosti oni koji su se uspeli na tu visinu. Tako se i na prep. Romilu ispuni ona reč, koja kaže: "Koliko neko izbegava slavu ljudsku, utoliko sama slava ide za njim ". He prođe zatim mnogo

i od mirjana, želeći da čuju njegove reči, pošto behu kao ovce bez pastira (sr. Mt. 9, 36). Živeći u tom mestu svetom Romilu dođe pomisao da ode odatle. Međutim on ne htede da se odmah povede za sopstvenom pomišlju, dok ne zapita nekog drugog

grehe i strasti, i kako ga je prepodobni Romilo ispravljao u tome i poučavao pravom životu. Pošto prepodobnim ocima Romilu i Grigoriju počeše dolaziti mnogi monasi i posetioci, radi duhovne koristi i pouke, oni se udaljiše u još pustinjskiji

opširno Žitije, koje je napisao njegov učenik Sv. Kalist, patrijarh Carigradski (1350 - 1363. g.). 44. Opširnije o Sv. Romilu Ravaničkom videti u njegovom Žitiju (pod 16. januarom), napisanom od ovog prep. Grigorija Ćutljivog. 45. Jovan

Siluan dodaje svome bezimenom sagovorniku: "Ježe ti reče Romil bljudi ". Jasno je da je primalac pisma neko ko je blizak Romilu i da obadvojica gaje prema njemu posebno poštovanje. [ 262 ] Sva ova pisma u stvari su razmena misli o prolaznosti

romilu

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov