slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "svetić".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
u Staroj Palanci i Pešti. Bio je nadzornik Tekelijanuma 20 godina. Vukov prijatelj. Nadzornik biblioteke Matice srpske. U revoluciji 1848. Mladenović je u Pešti spasao imovinu Matice Srpske. Kratko vreme bio urednik letopisa Matice srpske. Od 1852 imao je 3 važne dužnosti: nadzornik Tekelijanuma u Pešti, bibliotekar i aktuar ( delovoditelj ) Matice srpske. O njemu je pisao Laza Kostić. Mladenović se dopisivao sa Petrom Petrovićem Njegošem . Svetić ) ( 1799 - 1869 ). Srpski književnik i političar. Rodio se u Somboru, školovao se u rodnom gradu, Sremskim Karlovcima, Pešti, Beču. Kako beleži Jovan Skerlić, Hadžic je nemačku osnovnu školu završio u selu Odžaci 1810. godine. U Pešti je 1826. godine sa nekoliko znamenitih Srba, osnovao Maticu srpsku, čiji je prvi predsednik.Bio je jedan od najistaknutijih i najobrazovanijih Srba svog vremena.Vukov prijatelj i protivnik .
o pojedinačnoj uplati 7.500,00 dinara po jednoj prijavi na ime pokrića troškova stručnih i administrativno-tehničkih poslova na tekući račun Zavoda broj 840 - 2033666 - 42, svrha uplate učešće na konkursu Svetić i ostao do 1864. godine. U toku 1865. godine mesto lekara u Gornjem Milanovcu bilo je prazno .
, iznos će automatski biti skinut sa korisničkog računa. Jedini uslov za aktivaciju je dovoljan iznos kredita na računu . Svetić ( Sombor, 1799 Novi Sad, 1869 ), znamenit srpski književnik, pesnik, prevodilac, pravnik i zakonopisac svog vremena, inače nećak vladike bačkog, Somborca Gedeona Petrovića. Završio je i doktorirao prava u Pešti. Bio je među osnivačima i prvi predsednik Matice srpske, dopisni član Društva srpske slovesnosti, direktor novosadske Srpske gimnazije, predsednik Novosadske čitaonice, kraljevski sudski komesar i dugogodišnji poslanik u ugarskom Saboru. Poznat je po
svoj časopis naziva Serbska Letopis, a treba Serbski Letopis. I sve je to išlo štampano uz Letopis I to pre no što je osnovana Matica. Kakav li će tek biti posle I Šafarik to kaže za Magaraševića: "V letopisech jeho jméno už jen prázny zvuk" [ 134 ]. Uz svaku knjigu časopisa ide po koji "predgovor" ili "pogovor ", u kojima se sipaju saveti, a sve pod potpisom M. S., što je tobože trebalo da znači" Matica srpska ", a značilo je u stvari Miloš Svetić .
se u sudskom postupku utvrditi istina . svetić , sklonog da grubom silom rešava sve, obzirom da se ne snalazi najbolje sa rečima ", napisao je Čanak i dodao da su se "odmah svi zgrozili nad ovim i zdušno osudili ovaj tužni događaj" .
ispita ostalismo bez kočnica. U servisu smo ih promenili, ali su opet otpale i tako još jednom. Na kraju smo završili na 16 mestu u generalnom plasmanu, čime svakako možemo biti zadovoljni, ako se uzme u obzir, kakve smo probleme imali. Jedino mi je žao, što je veliki broj naših posada morao da odustane, naročito Borkovići koji su išli odlično rekao je Vladica Rabrenović, odmah po završenom reliju . Svetićem . U tim trenucima sam zaboravio na Šampionat Srbije iako su me mnogi zbog toga kritikovali. Svi osim mog suvozača Radmila i mehaničara Nenada. Adrenalin je proradio jer je trka bila fantastična. Samo gas Na kraju smo uspeli i ispunili obećanje sa INA relija 2007, vratili smo se u Hrvatsku po pobedu .
naslov Serbskij letopis kada je urednik došao do uverenja da je imenica "letopis" muškog roda. Ta činjenica sama po sebi ukazuje na nesigurnost u jeziku tadašnjih srpskih intelektualaca . Svetić ) udružili da bi spasili Letopis, i osnovali Maticu srpsku. Slavni osnivači su imali pred očima primer Mađara, koji su već bili osnovali svoju Akademiju nauka, kao što to vidno pokazuju sledeće rečenice iz Letopisa za 1826. g. ( II sv. 109 110 ): "O ne treba, da primer daleko tražimo. Pogledajmo samo na Madžare, kakovim toplim serdcem izobrazitelje jezika svoga griju, kako sve sile svoje jedinodušno napinju, da bi govor maternji iz uvenenija u cvet, iz tame u svetlost, iz
a po tom produži u Titelu učiti nemačku školu. Želja njegovih roditelja udari na nesavladljive prepreke, i oni moradoše svoga sina, zbog teških prilika materijalnih, izvaditi iz škole pa ga otac odvede u Novi Sad na zanat. Ali darovitost maloga Miletića uoči advokat Aron Maletin, pa se zauzme te Svetozar pođe u gimnaziju. Kad je već malo stao na snagu, otpočne se, u višim razredima gimnazijskim, sam izdržavati davanjem lekcija svojim drugovima, a uz to ga još pomagahu Miloš Svetić i Josif Rajačić. Radi dovršenja gimnazije izučavanja filosofije ode, po tom, Miletić u Požun, gde vođ sve slovenske omladine bejaše vrli Slovak Ljudevit Štur, kome Miletić posta u slovenskom osećanju najoduševljeniji đak. O tome govori njegov biograf: "Školovanje Miletićevo u Požunu važno je još naročito i po tome, što je on tu položio umni temelj svome načinu mišljenja i osećanja pod pretežnim uticajem čuvenoga slovačkoga patriote i književnika Ljudevita Štura ;
u zemlji, gde su do juče vladali Turci sa svojim poznatim shvatanjima u pitanjima štovanja zakona, i gde je knez Miloš možda najviše grešio stavljajući svoju volju iznad zakona, tražio je i naglašavao ceo svet u Srbiji. Ustavobranitelji su to dali. Već 1844. god. donesen je građanski zakonik, na kom se počelo raditi još za Miloševa vremena. Najveće zasluge oko donošenja tog zakona stekao je tada čuveni pravnik Jovan Hadžić, inače u književnosti poznat kao Miloš Svetić . Iza tog zakona došao je 1853. god. zakonik o građansko-sudskom postupku. S tim u vezi izvršena je organizacija sudova, kao prvi uslov da se stvori pravna država .
može početi samo sa narodnim jezikom, prostonarodnim jezikom, kako je govorio, jasno označavajući oprečnost prema jeziku više klase [ 5 ] . Svetića , kako se u književnosti nazivao ). Ne izdvajamo ih slučajno: oni su ugledni ljudi svoga vremena, cenjeni književnici, obrazovani i pametni branioci svojih shvatanja, karakteristični i po tome što su njihova mišljenja veoma slična, naročito u odnosu na prostonarodni jezik. U njihovim polemikama s Vukom sadržani su svi glavni prigovori Vuku, sve ono što su i drugi mislili i pisali. ( Odmah bih hteo da kažem, da njihova shvatanja, naročito ako ih uzmemo kao opšte teoretske
je narodni, prostonarodni, seljački, neiskvaren knjigama i tuđim uticajima, izgrađivan i bogaćen vekovima, nikad ukinut ili osporen. Istorijski, prema postojećem stanju, i praktično, prema nasušnoj potrebi početka, Vukovo mišljenje je tačno i delotvorno: mada je započinjalo od sužene baze, ono je pružalo mogućnost osvežavanja i bogaćenja jezika u sklopu i u zavisnosti od opšteg narodnog razvoja . Svetić , kako se nazvao u književnosti ). Koliko su Vukovi udarci bili teški a njegove presude besprizivne, vidi se možda najbolje po crnoj slavi koja prati Hadžića i danas, stoleće i nekoliko decenija nakon sukoba s Vukom, koji je počeo 1837, iako je Hadžić, kao predsednik Matice srpske, delovao protiv Vuka i ranije, sugerišući i podstičući mnoge napade na Vuka i njegovu reformu, naročito pravopisnu. Te godine napisao je Sitnice jezikoslovne u kojima je "načelno i pristojno" (
srpske, delovao protiv Vuka i ranije, sugerišući i podstičući mnoge napade na Vuka i njegovu reformu, naročito pravopisnu. Te godine napisao je Sitnice jezikoslovne u kojima je "načelno i pristojno" ( kako kaže Miraš Kićović u svojoj studiji o Hadžiću ) kritikovao Vukovu ortografiju. Vuk je odgovorio 1839. Bio je to, po Vukovu običaju, strašan obračun, "žestok i nemilosrdan ". Evo kraja Vukova odgovora, posle kritike Hadžićeva jezika : Svetić u drugijeh naroda bio između najgorijeh spisatelja ( kakovijeh i nema u naroda koji literaturu imaju ), no u nas je, nesrećom, opet između prvijeh, jer ih ima i mnogo gorijeh od njega; i tako se po pravdi za njega može reći: on, kao današnji srpski spisatelj, zna dosta; ali prema onome što misli i o čemu bi rad druge uvjeriti da zna, on ne zna ništa; i kad ne bi drugo ništa znao bolje od srpskoga jezika i od etimologije, on bi u učenome svijetu bio pravi
počeo i da bleji. I što se i doticao istorije kad je ovako nejasno predstavlja. " Svetić govori ":
" Svetića niko nije mogao načiniti priličnije satire od ove koju je on sa svojom muzom sebi načinio. Kad čovjek dobro misleći ove njegove i muzine riječi pročita ( npr. kako muza govori da je :, Caru Francu venac plela, dižuć ' Srbma čuvstva žar; svog jezika tanke žile srbskoj braći javila ', itd. - M. S. ) mora kazati da je muza kratkoumnija i bezobraznija od svoga ljubimca; i tako g. Svetić u svemu ovome ništa istinitije nije kazao nego da je ovo njegova muza ".
" mogli vidjeti kako to g. Svetić govori ": Svetić u svemu ovome ništa istinitije nije kazao nego da je ovo njegova muza ".