skoro dvehiljadegodišnjoj istoriji Sveta Gora je pod upravom i zaštitom Presvete Bogorodice. Trudoljubivi monasi Svetogorci iznedrili su mnogobrojne svetitelje Crkve Pravoslavne, koji su sledujući reči Hristovoj ostavili sve da bi zadobili

se ujedinjuje ni sa kakvim sektama, a njega OTVORENO priznaju neki MITROPOLITI iz Grčke pravoslavne Crkve kao i mnogi Svetogorci .

su podržali i raščinjenog ruskog episkopa Diomida. Dakle, jasno je o kojim i kakvim "svetogorcima" se radi. Svetogorci koji kao osvedočeni revnitelji pravoslavlja uživaju ugled i van granica Atosa - a takvi su igumani manastira Ivirona i

veliko stradanje. Već narednog dana monasi su se uverili da je viđenje bilo istinito bolest je prestala da nosi žrtve, a svetogorci su, iz blagodarnosti Svetitelju za njegovo molitveno zastupništvo, ustanovili da se njegov praznik ubuduće slavi

svih manastira carigradskom patrijarhu protiv zajedničarenja s papom, koje« otupljuje pravoslavna čula », Svetogorci « saosećaju sa strašnom najezdom savremenih varvara protiv jednovernog Srpskog naroda ». Oni ne haju za zapadnjački

, jedan ruski sveštenik, hadžija, tuširao je glavu hladnom vodom. Kako je to i Sava Hilandarac opisao pre jednog veka. Svetogorci drže da je ona lekovita.. Tu je, prema predanju, otac Atanasije čuo u snu savet Majke Božje da« ne malaksava », nego da

straha da svetogorski manastiri ne dožive potpuno "zapustenije" nije teško prepoznati opis turske okupacije. Stoga Svetogorci i šalju jednog duhovnika sa družinom, te mole adresate da pokažu prema njima "bogougonuju blagostinju ". Davanjem

Kirila, mašući glavom. Još uvijek se u pravoslavnom svijetu visoko kotira naše Svetosavlje. Čovjek osjeća ponos Svetogorci bolje od nas shvaćaju, čemu vodi današnja svjetska politika i koliko je ugroženo pravoslavlje, kako oni kažu od Sotone

je u Krstopoklonu nedjelju, 27. marta, u Duhovnom centru Crkvene opštine Podgorica, predavanje na temu "Sveta Gora i Svetogorci danas ". Preosvećeni Vladika je govoreći o svojim doživljajima Svete Gore podsjetio, najprije, da su srpski monasi,

ikones - Ikone na hartiji. Ima ih u Svetoj gori nekoliko stotina. Takve ikone imale su veliku misiju u širenju kultova a Svetogorci su ih nosili kad su polazili u Pisaniju - sakupljanje priloga za manastire pa su ih poklanjali darodavcima, kao uzdarje

. Po reči Gospodnjoj: Carstvo Božje ne će doći da se vidi, jer gle carstvo Božje unutra je u vama. (Luka, 17, 20) Na ovo su Svetogorci položili svu težinu Evangelija, Radosne vesti Hristove. Kad je u nama, treba da ga pronađemo, kao čovek koji pronađe

hrišćanska vrednost, posve daleka modernom čoveku utonulom u potrošnju i subkulturne produkte materijalizma. Svetogorci , piše jeromonah Dositej Hilandarac, ljube Gospoda bez rezerve i do kraja. Čast da oseti suživot ovih retkih

, sem ako su to oni nekim povodom izričito zahtevali. Jedino je dodirom ruke potvrđivao izbor novog prota, koga su sami Svetogorci birali, kao i izbor igumana Velike lavre

računanju, to jest šest godina ranije (Fotić, Druga kazivanja, 1997:113). Svetogorci su sačuvali svoju samoupravu. Sultan im je dopustio i da zadrže svoje metohe, uz plaćanje godišnjeg danka.

Nila, njegov učenik knez Vasijan Kosi isto se tako, poput svog blaženog učitelja, silno zalagaše, i s njim svi svetogorci , da manastiri budu bez imanja, ali njihovo mišljenje ne bi usvojeno. U svom pretsmrtnom zaveštanju prepodobni Nil,