dve prirode Njegove, božansku i čovečansku, u jednu prirodu. Svojim zloverjem oni zavedoše mnoge duhovnike i svetovnjake , i u svoju jeres uvukoše mnoge dvorske visokodostojnike carske, od kojih imađahu veliku podršku i pomoć. A kada se u

i od obuzetosti opštenjem sa Njim. svetovnjak , koji samo ukrašava spoljašnji dom.

, ali ga je žalostio i bacao u duboka razmišljanja. svetovnjaka , koji kao leptir skače sa predmeta na predmet, sa slike na sliku, sa jednog sećanja na drugo. Ne, nisu takve misli pravog

. svetovnjaka od Pričešća, koje je prestalo da se povezuje sa njihovim učešćem u Liturgiji. Ono je za njih postalo nešto vrlo retko.

. Njihov verski poglavica može biti samo Srbin, "ot našega roda i jezika srbskago." Sem cara, niko se drugi od svetovnjaka nije mogao mešati u njihovu jurisdikciju. Te narodne želje imao je odneti u Beč jenopoljski vladika Isaija Đaković.

. Zatim Dometijan upita svetoga: Kakvog si zvanja u tvojoj veri, nevaljali starče? Jesi li pop? Mučenik odgovori: Svetovnjak sam, pošto nisam dostojan svešteničkog čina. Koji su se udostojili njega, raduju se duhovnim veseljem sa Hristom i sa

što ribe, kada su dugo izvan vode umiru, tako i monasi kada se dugo zadržavaju izvan kelije ili mnogo vremena provode sa svetovnjacima , oslabljuju meru tihovanja. Treba, dakle, kao što riba hita ka moru, i mi da hitamo u svoju keliju, kako ne bismo,

svetiteljevom, a takođe i po drugim okolnim gradovima i selima. I sleže se silan svet u manastir, i duhovnici i svetovnjaci , želeći da vide i da se poklone moštima blaženog oca. I kada saznaše da je sahranjen, odlažahu na njegov grob, i klanjahu

telo Gospoda, i položiše u grob Kakav divan primer svima ljubiteljima Gospoda I kakav užasan ukor onim sveštenicima i svetovnjacima , koji sa stidom od sveta, i nebrižljivo, i bez ljubavi, prilaze k svetome putiru, da u sebe prime prečisto i životvorno

prvobitnoj keliji na brdu kraj manastira, i tu nastavi svoje nadčovečanske podvige. I k njemu dolažahu mnogi monasi i svetovnjaci da se naslađuju njegovim dušekorisnim poukama. Pošto u to vreme obudove na Istoku episkopija zvana Asos, klirici i

Bogorodice, Desjatinuju. I slegoše se k česnom telu svetoga Vladimira svi Kijevljani i okolni žitelji, duhovnici i svetovnjaci , plačući i ridajući kao za ocem svojim i posrednikom spasenja. I prirediše mu svečan pogreb, i položiše ga u mramornu

zaborave na ovom mestu, zašto se onda i nalazimo u ovom životu? - I tešio je bratiju učeći ih da imaju nadu u Boga, a da od svetovnjaka ne traže milostinju, da bratija, koji radi milostinje izlaze iz manastira u svet, ne bi od vraga bila zapleteni u neke

mogahu ugasiti, pošto plamen beše uzeo maha, i pretio je da uništi sav manastir. Svetitelj uze krst, i otrča ka požaru. Svetovnjak neki koji beše došao iz grada, videvši svetitelja kako hita sa krstom, nasmeja se u sebi svetitelju, jer požar beše

svetitelju stiže Božja kazna: na njega iznenada naiđe bolest, i svi mu se udovi oduzeše. Videvši da mu je to od tog greha, svetovnjak se ispovedi svetitelju s pokajanjem. Svetitelj mu oprosti i, pomolivši se za njega i osenivši ga svetim krstom,

razbojnici prestadoše prilaziti manastiru. Međutim, k prepodobnom Savi i nadalje se sa svih strana sticahu monasi i svetovnjaci radi duhovne koristi koju dobijahu od njega, jer on, po reči apostola, svima beše sve (1 Kor. 9, 22): sve je poučavao, za