bludna dela telesna, koja sam počinio od detinjstva pa sve do smrti. A anđeli koji me vođahu rekoše mi: Sve telesne grehove, koje si u gradu učinio, Bog ti je oprostio, pošto si se pokajao za njih. Na to protivnici moji rekoše: Ali po odlasku iz grada on na imanju svom učini preljubu sa ženom svoga čivčije. Kada to čuše Anđeli, i ne nađoše moje dobro delo kojim bi nadmerila taj moj greh, oni me ostaviše i otidoše. Tada me zli dusi zgrabiše i, bijući me , svukoše me dole. I rasede se zemlja, i oni me vukoše kroz neke tesne i smrdljive hodnike sve do samih preispodnjih tamnica pakla, gde su duše grešnika zatvorene u večnoj tami, gde nema života ljudima, nego večne muke i neutešni plač i neizrazivi škrgut zuba. Tamo stalno strahovito kukaju, vapijući: Teško nama teško nama Lele lele - I nije moguće iskazati tamošnje nevolje koje videh, niti izraziti one muke i patnje: jecaju od srca, i nikoga da se sažali na njih; plaču, i nema ko da ih uteši

djecu našu 26. Tada im pusti Varavu, a Isusa, šibavši, predade da se razapne. 27. Tada vojnici namjesnikovi uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na njega svu četu vojnika. 28. I svukavši ga, obukoše mu purpurni ogrtač. 29. I opletavši vijenac od trnja, metnuše mu na glavu, i dadoše mu trsku u desnicu; i kleknuvši na koljena pred njim, rugahu mu se govoreći: Zdravo, care judejski 30. I pljunuvši na njega, uzeše trsku i biše ga po glavi. 31. I kad mu se narugaše , svukoše s njega ogrtač, i obukoše ga u haljine njegove, i povedoše da ga razapnu. 32. I izlazeći nađoše čovjeka iz Kirine po imenu Simona i natjeraše ga da mu ponese krst .

, i povedoše da ga razapnu. 32. I izlazeći nađoše čovjeka iz Kirine po imenu Simona i natjeraše ga da mu ponese krst . svukoše s njega purpurni ogrtač, i obukoše ga u njegove haljine i izvedoše da ga razapnu. 21. I natjeraše jednoga prolaznika, Simona iz Kirine, oca Aleksandrova i Rufova, koji iđaše iz polja, da ponese krst njegov. 22. I dovedoše ga na mjesto Golgotu, što znači: Mjesto lobanje. 23. I davaše mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze. 24. I kad ga razapeše, razdijeliše haljine njegove bacajući kocku za njih ko će šta uzeti. 25. A bijaše čas treći, i razapeše ga. 26.

. A šta uradi hrabri stradalnik, koji je tolike muke podneo? Videći da će ga sladostrašće sablazniti, i osećajući već u sebi strasne pokrete, on čvrsto zubima stisnu svoj jezik, pregrize ga, i ispljunu ga u lice bludnici. Od silnih bolova strast u njemu utrnu, a lice i haljine razvratne devojke behu krvlju poprskani. I tako ovaj mladić blagodaću Hristovom savlada sladostrašće. - No i drugoga mladića, koji se nepokolebljivo držaše hrišćanske vere, posle mnogih mučenja , svukoše , pa mu nago telo celo namazaše medom, ruke na ramenima zavezaše i na sunčanu pripeku postaviše. Onda pustiše na njega pčele, ose i stršljenove, da bi izujedan bio primoran prineti žrtvu idolima. Ali junačni stradalnik se ne odreče Hrista, iako je, strašno izujedan po celom telu, toliko otekao da je bio izgubio izgled čovečji. - Videvši sve to, pa još posmatrajući muža moje sestre silno ljuta, da ga ni sestrine suze ni rođačka veza ne mogahu smiriti, ja mu ostavih sve i pobegoh u

. Posle smrti zločestivog cara Lava Isavrijanca na presto stupi njegov sin Konstantin Kopronim. Konstantina zbaci sa prestola zet Lavov Artavasd. U tome Artavasdu pomože patrijarh Anastasije, koji i krunisa za cara Artavasda i sina njegovog Nikifora. Nakon tri godine Kopronim skupi veliku vojsku i zauze Carigrad; zetu svom Artavasdu i njegovim sinovima, a svojim sestrićima, iskopa oči, i mnoge velmože pogubi. Odnosno patrijarha pak Anastasija naredi te ga nagog svukoše i pred celim narodom na gorespomenutom mestu Dipinu tukoše, pa onda na magarca posadiše natraške i po gradu vodiše rugajući mu se. Tako se ispuni proročanstvo svetog Germana kojim pretskaza Anastasiju da će on, okružen gomilom naroda, biti odveden u Dipin. Bezbožni car Kopronim htede i da zbaci Anastasija sa patrijaršiskog prestola, ali, ne našavši drugog koji bi u bezbožnosti bio ravan Anastasiju, on ostavi Anastasija na patrijaršiskom prestolu, na kome Anastasije

hrišćansku veru, samo je iz straha ne ispovedaše, to sveštenik naloži ovome čoveku da ide za ispovednikom i motri sve što se bude događalo. U to isto vreme sveštenik moli jereje i sve hrišćane da se mole za ispovednika Hristovog. I svi se moljahu: Gospode, ukrepi ga svukoše odelo i ostaviše ga samo u košulji. Onda zapališe lomaču i gurnuše Đorđa u oganj. A kada mu se ispliča, podmehuri telo, oni ga izvukoše i pitahu ga: Kako ti je? Nije li vrućina? - Verujte, ne osećam, odgovori svetitelj; a za vas nesrećne gotov je večni oganj. - Besni od gneva, oni ga ponova baciše na lomaču. Lice mučenikovo beše okrenuto istoku. Kada pregoreše konopci kojima mu ruke behu svezane, on oseni sebe krsnim znakom i gromko reče: ' ' Gospode Isuse Hriste

optužena sudijama. Najpre je tukoše volovskim žilama; zatim je baciše u tamnicu, gde ostade dva meseca. Posle toga je ponovo izvedoše na sud. Pošto na sudu neustrašivo ispovedi veru u Hrista istinitog Boga, ona bi tako strašno bijena trnovitim štapovima, da joj meso otpadaše na zemlju, a oni što je bijahu obagriše se njenom krvlju, pa je zatim opet baciše u tamnicu. Kada minu šest meseci, svetu mučenicu izvedoše po treći put na sud. Onda nasekoše trsku u visini njenog rasta , svukoše je nagu, svu je omotaše trskom, pa je zatim preko trske tako stezahu konopcima, da joj se trske zarivahu duboko u meso; posle toga stadoše trsku po trsku vući iz njenog tela, kidajući mučenici parčad mesa, i na taj način pričinjavahu svetoj ispovednici nepodnošljive bolove. Posle toga obesiše svetiteljku, pa joj celo telo tako dušmanski stezahu konopcima, da joj sve kosti polomiše. A kada videše da je već polumrtva, oni joj odsekoše svetu glavu. [ 9 ] I tako ova sveta

zemlji. I u to vreme, pošto se već beše smrklo, Ripsimija pobeže i uteče iz grada a da je niko ne primeti. I pronašavši svoje sestre sapodvižnice, ona im ispriča o svojoj pobedi nad neprijateljem i o tome kako ostade neoskvrnjena. Čuvši to, sve one veličahu i blagodarahu Boga što sačuva od sramote nevestu Svoju. I svu tu noć one pevahu, moleći se Hristu, Ženiku svom. Sutradan nečestivci opet uhvatiše Ripsimiju, i ljutom je smrću umoriše. Najpre joj jezik odsekoše, zatim je nagu svukoše , pa joj ruke i noge između četiri stuba rastegoše i privezaše, i onda je svećama pališe. Posle toga joj oštrim kamenom trbuh rasporiše, te joj sva utroba ispade. Naposletku joj oči iskopaše i svu je na komade isekoše. I tako ona pu1 tem gorke smrti otide ka sladčajšem Ženiku svom - Hristu. [ 5 ] Posle toga uhvatiše i ostale devstvenice, sestre i sapodvižnice svete Ripsimije, njih trideset tri, i mačem ih pogubiše, a tela njihova baciše zverovima da pojedu. Igumanija pak

Okanović viče li viče, i Šarapova bi mu pozavidela na prodornosti. Stiže Vanja Grbić Valjda će im doći glave Ne daju mu odmah da uđe na teren, mora da se slika, a slika se s dresom ženske reprezentacije. Dobacuju mu da to i obuče . svukoše me smeje se Vanja, stavlja kačket, pa ga okreće. Ovako to rade na bič voleju i ode na teren. Naravno, svi ga vuku na svoju stranu, ovakvog saigrača imaju sad i nikad više Kod nas, kod nas najglasniji je Okanović. Vanja ostaje na suprotnoj strani, a Marko Đurovski se neprimetno još više povlači u senku. Razumemo ga .

miris među onima koji se spasavaju "( 2 Kor. 2, 15 ). Ukrasivši dušu svoju devstvenošću i čistotom, ona kao miomirisan cvet umirisavaše srca vernih i odgonjaše smrad strasti. Duhovno obručivši sebe Gospodu Hristu, ona kao nevesta Hristova smelo i junački pohita na mučeništvo, i iz ljubavi prema Ženiku svom Hristu predade sebe na mnoge muke i stradanja, u vreme cara Valerijana. [ 1 ] Po telu je gvozdenim štapovima tako žestoko biše, da joj kosti polomiše. Zatim joj haljine svukoše i u lance je okovaše. No anđeo Gospodnji nevidljivom rukom razdreši je okova i ukrepi je; i ona, razrušivši svako bezbožje u mukama predade duh svoj Bogu. [ 2 ] Njene drugarice, sluškinje Hristove: Vasa, Paula i Agatonika, tajno uzeše telo svete mučenice i iziđoše s njim iz Rima. Prelazeći iz mesta u mesto, i posle duge plovidbe morem, one stigoše na ostrvo Siciliju, i tamo česno sahraniše sveto telo. Čim se Sicilija udostoji primiti česne mošti svete mučenice, odmah se

: Dužan sam uzneti blagodarnost besmrtnim bogovima, naročito Dafniskom Apolonu, što mi predadoše u ruke ovog neprijatelja koji sam dođe ovamo. Neka dakle odmah bude stavljen na muke; a sutra, ako bude volja bogova, izređi ću mu presudu za ubistvo moga brata. Osvetiću na njemu nevinu krv, i pogubiću ga ne jednom već hiljadama smrti, jer je prolio krv ne prostoga čoveka nego carsku. Kada car to izgovori, mačenosci odmah dohvatiše Artemija, oduzeše mu pojas i druge znake čina , svukoše mu haljine, pa ga nagog predadoše mučiteljima. Ovi mu svezaše i ruke i noge, i rastegoše na četiri strane, pa ga toliko bijahu volovskim žilama po leđima i stomaku, da se četiri para mučitelja izmeniše od zamora. No sveti stradalac pokaza zaista nadčovečansko trpljenje, i kao da ništa ne oseća: on ne pusti glasa od sebe, niti uzdahnu, niti se mrdnu telom, niti pokaza ikakav znak koji je svojstven ljudima koje muče. Zemlja se krvlju njegovom natapaše, a on nepromenljiv

nov i zdrav telom, te može podneti svakojaka mučenja; tela pak onih drugih su mnogo satrulila, kosti im se vide kroz rane, i stanu li ih ponovo mučiti, odmah će umreti, ne mogući podneti mnoge muke koje su im pripremljene. Međutim, mi nećemo da oni umru od kratkog mučenja, kao da su malo sagrešili, nego im daj neko vreme da ozdrave i ojačaju telom, da bi potom mogli podneti mnogobrojne muke za svoja bezakonja. Car onda naredi da uvedu samog Adrijana, i to nagog. Kada sluge svukoše Adrijana i dadoše mu u ruke sprave za mučenje da ih sam nosi, rekoše mu sveti mučenici: Blago tebi, Adrijane, što se udostoji poneti krst svoj i posledovati Hristu Gledaj da se ne uplašiš i udariš nazad, i tako izgubiš nagradu svoju. Pazi da ti đavo ne pokrade riznicu Ne boj se vidljivih muka, nego uperi pogled na buduću nagradu Smelo pristupi i posrami mučitelja Znaj da stradanja sadašnjega vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se javiti ( Rm. 8, 18 ), koju slavu nadamo se

izobličiti bezbožje poganog Maksima, kada budem stupio pred njega; a padne li mi u deo da stradam, neću se ustrašiti muka, jer ću Tebe imati pred svojim očima i rado ću telo svoje predati igemonu na mučenje. Jer ako telo svoje ne predam da ga ognjem pale, kakvih se onda blaga mogu udostojiti? kakav ću venac primiti? kakve ću rane pokazati Tebi, Gospodu mome, da bi Ti, videći ih, pokazao milost Svoju na meni i podario oproštaj gresima mojim? Dok se Dula tako moljaše, vojnici mu svukoše gornju haljinu i izvedoše vezana pred igemona. Igemon Maksim ga upita: Reci mi, kako se zoveš? Sveti Dula odgovri: Ja sam sluga Hristov. Na to Maksim reče blaženome: Kaži nam svoje pravo ime i ne hrišćansko, jer ti ovo ime ne može ništa koristiti. Blaženi Dula odgovori: Zar ti ne kazah jasno ime svoje? Moje pravo ime je hrišćanin; a ime kojim me ljudi nazvaše jeste Dula, i ja se tako zovem, jer sam vaistinu sluga Hristov. Na to igemon reče: Ti još nisi

. Sergije i Vakh. Ovi sveti i divni mučenici i junaci vere Hristove behu najpre prvi velikaši na dvoru cara Maksimijana. I sam ih car uvažavaše mnogo zbog hrabrosti, mudrosti i vernosti. Ali kad ču car, da su ova dva velikaša njegova hrišćani, promeni ljubav svoju prema njima na gnev. I jednom kada beše veliko žrtvoprinošenje idolima car pozva Sergija i Vakha, da zajedno s njima žrtve prinesu, ali oni otvoreno otkazaše caru poslušnost u tome. Van sebe od jarosti car naredi, te svukoše s njih vojničko odelo, i prstenje, i odlikovanja, i obukoše ih u ženske haljine; još im metnuše gvozdene obruče o vrat, i tako ih vođahu ulicama grada Rima na podsmeh svima i svakome. Po tom ih posla car u Aziju, svome namesniku Antiohu, na istjazanje. A ovaj Antioh beše se i digao do toga položaja pomoću Sergija i Vakha, koji ga u svoje vreme preporučiše caru. Kada ih Antioh poče savetovati, da se odreknu Hrista, i da sebe spasu beščešća muka i smrti, odgovoriše ovi svetitelji

Reče im Pilat: Ta što je zla učinio? Povikaše još jače: Raspni ga 15 Hoteći ugoditi svjetini, Pilat im pusti Barabu, a Isusa izbičeva i preda da se razapne. 16 Vojnici ga odvedu u unutarnjost dvora, to jest u pretorij, pa sazovu cijelu četu 17 i zaogrnu ga grimizom; spletu trnov vijenac i stave mu na glavu 18 te ga stanu pozdravljati: Zdravo, kralju židovski 19 I udarahu ga trskom po glavi, pljuvahu po njemu i klanjahu mu se prigibajući koljena. 20 A pošto ga izrugaše , svukoše mu grimiz i obukoše mu njegove haljine. 21 I prisile nekog prolaznika koji je dolazio s polja, Šimuna Cirenca, oca Aleksandrova i Rufova, da mu ponese križ. 22 I dovuku ga na mjesto Golgotu, što znači Lubanjsko mjesto. 23 I nuđahu mu piti namirisana vina, ali on ne uze. 24 Kad ga razapeše, razdijele među se haljine njegove bacivši za njih kocku što će tko uzeti. 25 A bijaše treća ura kad ga razapeše. 26 Bijaše napisan i natpis o njegovoj krivici: Kralj židovski. 27 A

svukoše

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov