slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "teleologije".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
u jednom određenom smeru. teleologije obavezno skončava u principijelno negativnoj, destruktivnoj totalitarnosti. Recimo, iz narativne perspektive,
, na drugu planetu, šta god) je jednostavno hipotetički koliko mu ime kaže. Evolucija upravo "računa" (nema tu nikakve teleologije , naravno) sa globalnom stabilnošću; kad se uslovi raspu, nema druge, sled slučajnih mutacija preostalog materijala
koja ih okružuje i postojanje svrhovitosti, usmerenosti ka cilju u njihovoj građi i ponašanju (tj. postojanje teleologije ) ukazuju na tvorca (dizajnera). Takođe se smatralo da bilo kakve promene u tim dobro organizovanim živim sistemima
i protokolarnog uokvirivanja teksta, a osobito linearno-kronološkom totalitarizmu historicističkog tumačenja teleologije djela, povlačene upravo tako rijetko kao što su neizbježne: svaka se faza (opet uvjetno rečeno) razvoja može tumačiti
, već u Herderovoj misli o napretku kao samousavršavanju. Pojam napretka, u kom svoj izvor nalazi i toliko kuđena ideja teleologije svetske povesti, [ 6 ] u sebi sadr ži i negativnu stranu, jer ukoliko se humanitet, kao
. teleologije , te biblijskog i posthrišćanskog viđenja povesti kao (filozofski nedopustivog) principijelno futurističkog,
okvira. Ovo je očigledno prevashodno kod mladog Marksa. Taj okvir direktno upućuje na Hegelovu analizu pojma teleologije u Nauci logike (kroz posebne momente subjektivne svrhe, sredstva i sprovedene svrhe), gde Hegel pokazuje način
, o otkriću materinskog nasleđa preko anonimnosti i tišine, trebalo odnositi kao prema jednom delu samoubilačke teleologije iza koje ćemo zauvek čitati priču o njenoj smrti. Da li je pokušaj Vulfove da postavi umetnost u genealogiju
je bio takozvani argument na osnovu dizajna - zapravo nemogućnost tadaš nje biologije da pojave prilagođenosti i teleologije (usmerenosti ka cilju) u živom svetu objasni prirodnim uzrocima i procesima. Nakon Darvina koji je ponudio
. Pitanja validnosti projekta prosvetiteljstva, prirode okcidentalne racionalnosti, (ne) postojanja istorijske teleologije i razumevanja koncepcija identiteta i emancipacije opisuju onaj problemski krug oko kojega se, i kada je o holokaustu
su želeli da se imunizuju protiv kolektivne presude na smrt tako što su Aušvic, u cilju očuvanja pozitivne istorijske teleologije , ili ignorisali, ili dopustili da se izgubi u istoriji čovečanstva, postajući deo nespecifičnog, opšteljudskog
). Za obe verzije karakteristična je kumulativna heroizacija, a preduslov je bio da u modernom dobu lišenom sudbine i teleologije heroji nastupaju protiv struje istorijskih procesa. Heroja je, naime, uvek bilo, ali su se razlikovali po tome da li su
u odnosu na koji se današnji svet temeljno izmenio, u kome se život obdelavao zastarelim instrumentarijumom prirodne teleologije vrlo udaljenim od same stvari, i koja je počivala na isto takvoj metafizici, svakako nije u pravu, pošto se radi o
ljudske prakse i ona shvati kao slobodna ljudska delatnost, koja nije tek plod prirodnog kauzaliteta i prirodne teleologije , onda se i između seksualne prakse i reprodukcije javlja jaz koji se ne može premostiti pukim pozivanjem na prirodu i
zastupa kao opravdan cilj. Time joj je naneta nepravda, ali ona ne može čak ni da svedoči o tome. U okviru pobedničke teleologije ona ništa ne znači, ona se jednostavno prećutkuje. »Raskol se prepoznaje po nemogućnosti da se dokaže.« [ 12 ]