8 iz Jeruzalema, iz Idumeje, iz Transjordanije i iz okolice Tira i Sidona silno je mnoštvo čulo što čini i nagrnulo k njemu. 9 Stoga reče učenicima neka mu se zbog mnoštva pripravi lađica da ga ne bi zgnjeli. 10 Jer mnoge je ozdravio pa su se svi koji bijahu pogođeni kakvim zlom bacali na nj da bi ga se dotakli. 11 A nečisti duhovi, čim bi ga spazili, padali bi preda nj i vikali: Ti si Sin Božji 12 A on im se oštro prijetio da ga ne prokazuju. 13 Uziđe na goru i pozove koje sam htjede. I dođoše k njemu. 14 I ustanovi dvanaestoricu da budu s njime i da ih šalje propovijedati 15 s vlašću da izgone đavle. 16 Ustanovi dakle dvanaestoricu: Šimuna, kojemu nadjenu ime Petar, 17 i Jakova Zebedejeva i Ivana, brata Jakovljeva, kojima nadjenu ime Boanerges, to jest Sinovi groma, 18 i Andriju i Filipa i Bartolomeja i Mateja i Tomu i Jakova Alfejeva i Tadeja i Šimuna Kananajca 19 i Judu Iškariotskoga, koji ga izda. 20 I dođe Isus u kuću .

46 I pošto se rasta s ljudima, otiđe u goru da se pomoli. 47 Uvečer pak lađa bijaše posred mora, a on sam na kraju. 48 Vidjevši kako se muče veslajući, jer im bijaše protivan vjetar, oko četvrte noćne straže dođe k njima hodeći po moru. I htjede ih mimoići. 49 A oni, vidjevši kako hodi po moru, pomisliše da je utvara pa kriknuše. 50 Jer svi su ga vidjeli i prestrašili se. A on im odmah progovori: Hrabro samo Ja sam Ne bojte se 51 I uziđe k njima u lađu, a vjetar utihnu. I veoma se, prekomjerno, snebivahu; 52 još ne shvatiše ono o kruhovima, nego im srce bijaše stvrdnuto. 53 Pošto doploviše na kraj, dođu u Genezaret i pristanu. 54 Kad iziđu iz lađe, ljudi ga odmah prepoznaju 55 pa oblete sav onaj kraj. I počnu donositi na nosilima bolesnike onamo gdje bi čuli da se on nalazi. 56 I kamo bi god ulazio u sela, u gradove, u zaseoke po trgovima bi stavljali bolesnike i molili ga da se dotaknu

takvo čudo, obratiše se k pravoslavlju, a one koji ostadoše uporni, lišiše činova i poslaše na zatočenje. Od toga vremena ikonopisci počeše izobražavati na ikonama svetu velikomučenicu Efimiju sa svitkom u desnoj ruci, radi nezaboravnog sećanja na ovo slavno čudo koje se dogodi u vreme Četvrtog Vaseljenskog Sabora. Kako tada, tako i posle, sveta mučenica na prestajaše tvoriti čudesa i točiti miomirisnu krv iz česnih moštiju svojih. Nakon mnogo godina na carski presto uziđe Mavrikije [ 7 ]. Iako blagočestiv car, on nekako postade maloveran i posumnja u čudesa svete velikomučenice Efimije, i stade smatrati da isticanje krvi iz njenih moštiju nije stvarnost već neka podvala. Želeći da to ispita i sazna istinu, on učini ovo: dugo vremena pred dan godišnjeg praznika svete velikomučenice on zapečati svojim carskim pečatom njen grob i otvor na njemu. A kada nastade dan njenog praznika, on sam dođe iz Carigrada u Halkidon, skide svoj pečat sa groba ,

njegove vrline i blagovoli prosvetiti ga svetlošću vere i privesti u poznanje istine, da se dobra dela njegova ne pokrivaju tamom neverja. Jednoga dana moleći se Bogu u svome domu ovaj bogobojažljivi čovek vide anđela Božjeg koji ga izvesti da molitve njegove i milostinje iziđoše pred Boga. I anđeo mu naredi da pošlje u Jopu [ 8 ] po Simona, zvanog Petra, i uradi ono što mu on bude rekao. Kornilije odmah posla sa molbom da pozovu Petra. A kada poslanici putovahu ka Jopi, Petar uziđe u gornju sobu da se pomoli Bogu u podne. I ogladne; i vide viđenje koje ga svetovaše da se ne gnuša ići k neobrezanom inoplemeniku, jer se Jevreji ne družahu sa neznabošcima, i gnušahu ih se. A viđenje koje Petar vide beše ovakvo: s neba se tri puta spuštaše nekakav sud, zavezan na četiri roglja, i glas koji naređivaše Petru da pokolje i pojede nalazeće se u tom sudu životinje, zverinje, bubine i ptice. A kada Petar to odbijaše i izjavljivaše da nikad nije jeo ništa nečisto, njemu

, i gnušamo se svake nečastive jeresi . uzići na nebo ka Ocu [ Svome ], zapovedi učenicima Svojim Apostolima govoreći: "Idite i naučite sve krajeve krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovedio ". I opet:" Propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju; ko poveruje i krsti se, spašće se; a ko ne veruje, osudiće se ". Ovo je dakle prava vera: krstiti se u ime Oca i Sina i Svetoga Duha .

zavisti. Blaženi Grigorije, kao učenik krotkoga i smirenoga Isusa, primetivši kod njih tu pagubnu strast, tajno se ukloni iz manastira i uze sa sobom ovog, dostojnog svake časti, Gerasima. Gerasim pak beše rodom sa ostrva Evripa i beše rođak tamošnjeg kneza. No prezrevši slavu i sjaj; sveta, on se povuče na goru Sinaj. Tu on upoznade božanstvenog Grigorija, i diveći se njegovim neobičnim podvizima, prilepi se uz njega i postade jedan od njegovih učenika. Uz pomoć Božju i on uziđe na najviši stepen delanja i sozercanja, te posle velikog Grigorija postade mnogima obrazac podvižničkog života. Oni dakle, uklonivši se sa Sinaja, dođoše u Jerusalim na poklonjenje životvornom Grobu. Zatim obiđoše sva tamošnja sveta mesta i pobožno im se pokloniše, pa onda brodom krenuše za Krit, i tamo se iskrcaše u pristaništu zvanom "Dobra Luka" Ne želeći da mu vreme prolazi naprazno, prepodobni stade odmah vrlo marljivo tražiti neko potpuno usamljeno mesto ,

plamen i, načinivši se kao duga, pređe na drugi brežuljak, na kome prepodobni Teodosije stade kasnije zidati novu crkvu od kamena. I tako, plamen taj kao duga stajaše jednim krajem nad starom crkvom, a drugim nad mestom gde se imala sagraditi nova crkva. - Čovek koji vide ovo čudo, pričao je kasnije o tom manastiru prepodobnog Teodosija. Drugom prilikom, opet noću, obližnji žitelji čuše pojanje mnogih glasova. Oni onda ustadoše iz svojih postelja, izađoše iz svojih kuća, i uziđoše na jednu uzvišicu da vide otkuda dolazi to pojanje. I gle, oni ugledaše ovo: nad starim Pečerskim manastirom sijaše velika svetlost; a u toj svetlosti videše mnoštvo monaha gde izlaze iz stare crkve i idu na mesto nove crkve: jedni nose ikonu Presvete Bogorodice, drugi idu za njima sa zapaljenim svećama i pevaju, a pred svima njima ide njihov otac i nastavnik - prepodobni Teodosije; došavši do novog mesta oni satvoriše na njemu pojanje i molitvu, pa se vratiše natrag, i pojući

starešine i knezovi - vladari sveta, koji pripadaju protivničkim silama. Oni su naši tužitelji, strašni carinici, zapisničari, poreznici ... Oni nas susreću, opisuju i nabrajaju grehe i dugove svakog čoveka - grehe mladosti i starosti, voljne i nevoljne, učinjene delom, rečju i pomišlju. Veliki je tamo strah, veliko drhtanje bedne duše, neopisiva nevolja koju ona tada trpi od bezbrojnog mnoštva neprijatelja što je opkoliše, koji je kleveću kako bi je sprečili da uziđe na Nebesa i naseli se u svetlosti živih, da uđe u zemlju života. No sveti Anđeli, uzevši dušu, odvode je sa sobom .

polegaše umiljati kraj njegovih nogu i lizahu mu ih; a jedan zver progovori ljudskim glasom, izobličavajući mučitelja. Posle toga sveti mučenik se pomoli Bogu, i na njegovu molitvu popadaše svi idoli i rasuše se u pesak. Zbog toga mu odsekoše glavu, i iz njegovog vrata poteče krv sa mlekom. Videvši ovo čudo, dželat Kirijak, koji odseče glavu svetom Antiohu, smelo izjavi da je hrišćanin i prokle Adrijana i idole njegove. Zato mu po naređenju Adrijana odsekoše glavu, i on uziđe na nebesa, da zajedno sa svetim Antiohom blaženstvuje. Česna pak tela obojice svetih mučenika biše pogrebena zajedno. [ 12 ]

čovjek . uziđoše oni u Jerusalim po običaju praznika. 43. I kada provedoše dane, i vraćahu se, osta dijete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati njegova; 44. Nego, pomislivši da je sa društvom, otidoše dan hoda, i tražahu ga među srodnicima i poznanicima. 45. I ne našavši ga, vratiše se u Jerusalim da ga traže. 46. I poslije tri dana nađoše ga u hramu gdje sjedi među učiteljima, i sluša ih, i pita ih. 47. I svi koji ga slušahu divljahu se veoma njegovoj razboritosti i

talanata, daćeš mu deset. Pa tu u tvojoj prilježnosti pomeni i mene grešnoga monaha Savu, da se tvojim savršenstvom moj nedostatak ispuni . uziđoše na srce čoveku, to spremi Bog onima koji ga ljube ". ( 1 )

kralja da ide ka svojoj ćeliji u Svetu Goru, kao što mu beše obećao. A hristoljubivi kralj mnogo je molio da se ne rastane od njega. I ovaj blaženi od mladosti svoje ulovljen od Gospoda, i Njega ljubeći, i svagda u vrlini prebivajući, prezrevši sve lepote sveta, više je voleo da se tući zemaljskih, ne gledajući na privremene, no želeći beskonačnoga davanja, i davši mir blagočastivome kralju, opet ode u Svetu Goru, čije vaspitanje beše . uzišavši na pirg, poče tu u ćutanju živeti, postavši bolji u divnoj mudrosti, u sve dane živeći bogougodno, ukrašavajući se svakom vrlinom i blagočastvovati i služiti Bogu od svečiste duše i tela, i da mu se javi dostojan i iskušan, i u svemu prav i nelicemeran .

dirljivim glasom i ridanjem dozivahu roditelje svoje, i govorahu: Zdravo da si, premili oče zdravo bila i ti, premila majko Nećete nas više videti, ni mi vas Nećemo više uživati zemaljska dobra u domu zajedno sa vama - Zatim govorahu jedan drugome: Avaj, mili brate avaj, svetlosti očiju mojih O, kako je gorko rastati se Gde su sada molitve naših roditelja? gde su njihova dobročinstva ništima? gde su njihovi pokloni monasima i poštovanje? Zar nijedna molitva njihova za nas ne uziđe k Bogu? ili ako je i uzišla, ne može nam pomoći zbog mnoštva grehova naših, zbog čega smo i nedostojni da ostanemo u životu. Avaj nama nedavno smo plakali za ocem koji beše na samrti, a sada ćemo biti razlog da naši roditelji neutešno plaču i neućutio nariču za nama O oče, koji si se tako svesrdno starao o našem vaspitanju i našem življenju, ni mrtve nas videti nećeš O majko, nadala si se da vidiš svadbe sinova svojih i izrana si pripremala bračne odaje, a ti ni grob dece svoje

dozivahu roditelje svoje, i govorahu: Zdravo da si, premili oče zdravo bila i ti, premila majko Nećete nas više videti, ni mi vas Nećemo više uživati zemaljska dobra u domu zajedno sa vama - Zatim govorahu jedan drugome: Avaj, mili brate avaj, svetlosti očiju mojih O, kako je gorko rastati se Gde su sada molitve naših roditelja? gde su njihova dobročinstva ništima? gde su njihovi pokloni monasima i poštovanje? Zar nijedna molitva njihova za nas ne uziđe k Bogu? ili ako je i uzišla , ne može nam pomoći zbog mnoštva grehova naših, zbog čega smo i nedostojni da ostanemo u životu. Avaj nama nedavno smo plakali za ocem koji beše na samrti, a sada ćemo biti razlog da naši roditelji neutešno plaču i neućutio nariču za nama O oče, koji si se tako svesrdno starao o našem vaspitanju i našem življenju, ni mrtve nas videti nećeš O majko, nadala si se da vidiš svadbe sinova svojih i izrana si pripremala bračne odaje, a ti ni grob dece svoje, videti nećeš Zaista je bol za

jer su primetile Gospoda. Ona se okrenu i ugleda Hrista kako stoji, pa, misleći da je gradinar ( jer je grob bio u vrtu ), reče: Gospodine, ako si ga ti odneo, kaži mi gde si ga položio, i ja ću ga uzeti. A kada se Magdalina još jednom nagnula prema anđelima, Spasitelj joj je rekao: Marija Kada je čula Hristov mili i poznati glas, ona je htela da se priljubi uz Njega, no On joj je rekao: Ne dotiči me se, jer još nisam uzišao ocu svojemu, kao što sama priznaješ, čim još smatraš da sam čovek, nego idi braći mojoj i kaži im sve što si videla i čula. Magdalina je to učinila, a u zoru ponovo je s ostalima bila kraj groba. Žene koje su bile s Jovanom i Salomijom došle su kada je već granulo sunce. Moramo reći da su žene, među kojima je bila i Bogorodica, dolazile na grob u razno vreme; jer ona i jeste Marija koju Jevanđelje naziva Josijevom majkom taj Josija je bio Josifov sin. Nije poznato

uzići

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov