u toku svake sezone i javljaju se u formi epidemija, a povremeno i pandemija. virulenciju i tropizam što direktno utiče na kliničko ispoljavanje infekcije. Infekcija se ispoljava u formi blagih ili

ljudi divljim životinjama i insektima, promene u mikroorganizmima (rezistencija na antimikrobne lekove, porast virulencije ).

. Stvaranjem varijanti virusa, promenama u specifičnim genima nadjeno je da je hemaglutinin gen (HA) neophodan za virulenciju virusa dok je polimeraza gen važan pomoćni činilac visoke virulencije.

je da je hemaglutinin gen (HA) neophodan za virulenciju virusa dok je polimeraza gen važan pomoćni činilac visoke virulencije .

koja je veoma otporna na fizičke i hemijske agense. Spora je pogodna za upotrebu kao biološko oružje zbog stabilne virulencije , jeftine proizvodnje i skladištenja. Može se primeniti na različite načine, a najverovatnije u obliku aerosola ili u

virusom ptičijeg gripa izaziva (uzrokuje) dve glavne forme oboljenja, u rasponu od niske do ekstremno visoke virulencije . Takozvana nisko patogena forma infekcije uzrokuje blage simptome (smanjena nosivost jaja, narogušeno perje) i

vakcinacijom u svetu. Bordetella pertussis je aerobni Gram negativni kokobacil, koja sadrži brojne faktore virulencije , od kojih su najznačajniji pertaktin i pertusis toksin. Danas, u svetu je primećen povećan broj obolelih u zemljama sa

prmene olakšavaju patogeno dejstvo enzima i toksina. Osim što učestvuje u adheziji, ureaza enzim je i značajan faktor virulencije H. pylori, jer dovodi do direktnog i indirektnog oštećenja tkiva domaćina. Direktno oštećenje je posledica

virusa sa čoveka na čoveka može da dođe do pandemije. Posledice pandemije je teško predvideti jer zavise od: virulencije virusa, postojećeg imuniteta u populaciji ljudi, zaštite stečene tokom sezonske infekcije virusom gripa (ukoliko

karakter tj. vezana je za određeno godišnje doba. virulencije uzročnika sa jedne i od odbrambenih sposobnosti domaćina sa druge strane. Neke zoonoze protiču sa vrlo blagim

pčelinjake. Sa aspekta dijagnostike, genotipovanje P. larvae putem rep-PCR je veoma korisno zbog razlika u virulenciji između genotipova. Genotipovi koji su visoko virulentni za larve (ERIC III i ERIC IV) manje su virulentni za društvo i

) infekcija. Da li će prisustvo infekcije značiti i bolest (gastritis ulkus i malignitet), zavisi od same bakterije ( virulencija , patogenost, genske osobenosti), od organizma domaćina (starost, pol, krvna grupa, predispozicija) i faktora

su relativno veoma bezbedne za upotrebu. Najčešći rizici koji su povezani sa vakcinacijom uključuju rezidualnu virulenciju i toksičnost, što može da uzrokuje reakciju na mestu aplikacije vakcine.

), koja ima blaže simptome i manji rizik od oštećenja bubrega. Lokalizacija, težina i posledice IUT zavise od broja i virulencije bakterija (sposobnosti razmnožavanja i održavanja u urinarnom traktu) i odbrambenih snaga domaćina, kao i

. virulencije uslovljava veoma različita ispoljavanja bolesti u pojedinim epidemijama. Eksplozivni vodeni prolivi, sa brzom